Hronologij od 1 - 13..
Prošao je još koji trenutak pre nego što se nasmejala i još malo pribila uz njega...I odmah je počela da prića....Ja imam čudnovatu radoznalost, kao što sam ti rekla, da upoznajem dušu i pravo mišljenje mojih sagovornika/tebe/ i na osnovu dijaloga prosuditi o njihovoj sposobnosti, ali ne i o njihovom vladanju i o njima samima....I volela bih da doznam ono što si stvarno rekao u časkanju sa prisnim prijateljem...pre nego što je činio/čini/ispred... to je velika mana...I odmah sam pošla da se sklonim..ali neću... Tražiš li onog letača što želi da ti sudi...a on niti što vidi niti čuje...Ma ne...Ipak izvini: rekao je...Hajde da idemo /ti i ja/ korak po korak...i poče da je mazi po obrazu...Umirujući me...Voleo bih da nastavimo razgovor.
Da znam da svako pisano( do sad od 1 pa do...) prožeto je živim procesom-dijalogom(ti-on), i deo je aktivnosti(neaktivnosti) površno raspoređene lelujaju od poćetka kraja ka poćetku...Hiru slučaja(on) koji bi da pobedi i moj( razum, pogled, emocije) po njemu ne sme da rizikuje da bude dostupan... i zato ostaje tamo?
Da kako reće(Arthur Schopenhaure),"Volja predstavlja gospodara a intelekt slugu.Zato ono što protivrječi srcu ne ulazi u glavu."
Draga prijateljice.Ja i ako sam čovek koji nešto čita, ja sam čovek koji ništa ne pamti..Prema tome neka i on pogleda...vrednost svojih zamisli...Katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razuma...Upitaj ga...po Njemu(znali) "Je li ljubav umeće? Ako jeste zna li...da(ona) ljubav zahteva znanje i trud. Ili je (po njemu) ljubav ugodno osećanje koje se radja slućajno kao nešto što obuzima...A? Ti?(ja)Oduvek sam tražila(njega-tebe)...zapravo u jednom trenutku sam shvatila...Tražila sam u tebi...s tobom slobodu postojanja, slobodu duha kao izraz sposobnosti(osećaj) il...po tebi(njemu), nema pravila, biti vredan ljubavi...biti zaljubljen u partnera i u isto vreme
želeti(prihvatiti bez obzira na sve otvorene i prikrivene slabosti...pretpostavljam da nisi znao?
Ipak, bitno je da znaš. ?Prvo dugo sam te čekala... da podeliš sa mnom zbrku izmedju početnog doživljaja i trajnog stanja(ljubavi) ostajanje s jednom...
Al' ti jednostavno sve si zeznuo...I neće ti biti ništa bolje ako ti dozvolim da me zakopaš svaki put kad naletim na jedan od tih zidova koje stalno podižeš oko mene...Zašto? Pa sve je to ipak samo prošla...prošlost.
- Slivanje misli - Odlutalo vreme,
- Posveta - On nikad nije bio sposoban da voli,
- Godine - Tvoje ime je ponovi
- Ti senka - Ko ispovest.
Da li je? Neznam...od skoro...zašto te toliko zanima...To nije bio naš dogovor...Obečala sam(ti)?
Da smo(slučajno) međusobno povezani i ako nam ni prostor ni vreme ne ide na ruku...I ako znamo istinu nemožemo je izraziti rečima...Po zakonu razuma mi smo slika stvari(čežnje) u našoj svesti...A život( ostatak dugačkog sna stvarnosti najunutrašnije jezgro pojedinačnog i celog razuma)...Svesti i životne volje u nama...Klećeći izmedju bola i dosade...Ljubav...ne ona nije čista sebičnost... Ona je živi proces i veruje da dela više govore od reči...
 |
| umetnik,Edvard Munch |
Prošao je još koji trenutak pre nego što se nasmejala i još malo pribila uz njega...I odmah je počela da prića....Ja imam čudnovatu radoznalost, kao što sam ti rekla, da upoznajem dušu i pravo mišljenje mojih sagovornika/tebe/ i na osnovu dijaloga prosuditi o njihovoj sposobnosti, ali ne i o njihovom vladanju i o njima samima....I volela bih da doznam ono što si stvarno rekao u časkanju sa prisnim prijateljem...pre nego što je činio/čini/ispred... to je velika mana...I odmah sam pošla da se sklonim..ali neću... Tražiš li onog letača što želi da ti sudi...a on niti što vidi niti čuje...Ma ne...Ipak izvini: rekao je...Hajde da idemo /ti i ja/ korak po korak...i poče da je mazi po obrazu...Umirujući me...Voleo bih da nastavimo razgovor.
Da znam da svako pisano( do sad od 1 pa do...) prožeto je živim procesom-dijalogom(ti-on), i deo je aktivnosti(neaktivnosti) površno raspoređene lelujaju od poćetka kraja ka poćetku...Hiru slučaja(on) koji bi da pobedi i moj( razum, pogled, emocije) po njemu ne sme da rizikuje da bude dostupan... i zato ostaje tamo?
Da kako reće(Arthur Schopenhaure),"Volja predstavlja gospodara a intelekt slugu.Zato ono što protivrječi srcu ne ulazi u glavu."
Draga prijateljice.Ja i ako sam čovek koji nešto čita, ja sam čovek koji ništa ne pamti..Prema tome neka i on pogleda...vrednost svojih zamisli...Katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razuma...Upitaj ga...po Njemu(znali) "Je li ljubav umeće? Ako jeste zna li...da(ona) ljubav zahteva znanje i trud. Ili je (po njemu) ljubav ugodno osećanje koje se radja slućajno kao nešto što obuzima...A? Ti?(ja)Oduvek sam tražila(njega-tebe)...zapravo u jednom trenutku sam shvatila...Tražila sam u tebi...s tobom slobodu postojanja, slobodu duha kao izraz sposobnosti(osećaj) il...po tebi(njemu), nema pravila, biti vredan ljubavi...biti zaljubljen u partnera i u isto vreme
želeti(prihvatiti bez obzira na sve otvorene i prikrivene slabosti...pretpostavljam da nisi znao?
Ipak, bitno je da znaš. ?Prvo dugo sam te čekala... da podeliš sa mnom zbrku izmedju početnog doživljaja i trajnog stanja(ljubavi) ostajanje s jednom...
Al' ti jednostavno sve si zeznuo...I neće ti biti ništa bolje ako ti dozvolim da me zakopaš svaki put kad naletim na jedan od tih zidova koje stalno podižeš oko mene...Zašto? Pa sve je to ipak samo prošla...prošlost.
- Slivanje misli - Odlutalo vreme,
- Posveta - On nikad nije bio sposoban da voli,
- Godine - Tvoje ime je ponovi
- Ti senka - Ko ispovest.
Da li je? Neznam...od skoro...zašto te toliko zanima...To nije bio naš dogovor...Obečala sam(ti)?
Da smo(slučajno) međusobno povezani i ako nam ni prostor ni vreme ne ide na ruku...I ako znamo istinu nemožemo je izraziti rečima...Po zakonu razuma mi smo slika stvari(čežnje) u našoj svesti...A život( ostatak dugačkog sna stvarnosti najunutrašnije jezgro pojedinačnog i celog razuma)...Svesti i životne volje u nama...Klećeći izmedju bola i dosade...Ljubav...ne ona nije čista sebičnost... Ona je živi proces i veruje da dela više govore od reči...
Нема коментара:
Постави коментар