Nužnost one slučajnosti

                         

slikar,Pierre Bonnard

                                             Hronologija...1 - l5...


     Ono što opstaje uvek je pojedinac.Apstraktno ne postoji.
     Da..da.Dal si ikad tokom pisanja izgovorila jedino... njegovo ime..Ponovo počinješ...Jesi li osetio bol?...A on dal on oseća...Živi kao kamem...a godišnja doba behu...ne nesećaš se...dal' dan il' ćutljivi mrak?Ti koja  ne znaš za ustezanje...ukroćena čarima...nemirna kao dete...osmehom...bi pred začuđenim i sad pogledom mojim...objasni...molim te objasni...
     Objašnjenje...dragocen dar,,,predstavlja srž ili razradu momenta     od pre recimo:3...6...9...godina...Tako da sam obuhvatila te vremenske stupnjeve koje ja na malo proizvoljan način maločas pomenuh, i medju kojima pravim vremensku razliku...Ipak pokušala sam da mu skrenem ili da ti skrenem pažnju...objasnih oslanjajući se na nešto što sam doživela.I time bi(sa tobom) zaključila nešto što se je razlikovalo od stvarnosti..a ponekad to nešto zatvoreno...ipak istinosne sadržine.I da citiram..Aurelije Avgustin(izbor iz dela Šta je vreme)"Nije dakle bilo vremena kad ti nisi ništa radio jer si ti stvorao i samo moje vreme.I nikakvih vremena nema koja su večna sa tobom, jer ti stalno postojiš, a vreme ne bi bilo vremeno kad bi bilo stalno....A kako onda dva vremena, prošlo i buduće, postoje, kad prošlo više ne postoji a buduće još nepostoji.A sadašnje vreme kad bi uvek bilo sadašnje i kad ne bi prelazilo u prošlost, ne bi više bilo vreme, nego večnost.Ako dakle sadašnjost, da bi bila vreme, mora preći u prošlost, kako možemo tvrditi da i ona postoji, kad joj je uzrok postojanja to što više neće postojati...i što bi rekli "Umesto Dekartovog "Mislim da jesam", Fihte postavlja tezu:"Činim, dakle jesam!...
      I tako ti polako počinješ da deluješ u svom svetu kroz pisanje...Da prijatelju...Ne nisam delovala
doživljena saznanja su odredila da putem praktičnog uma...delujem...pišem...ili"Šopenhauerova Filozofija:"Svet je moja predstava."..A po tebi prijateljice...Po meni...papir...vreme...i On moj su svet i funkcionalna realnost i raznolikost primoranih da u životu pravim kompromis...Približavanje jedan drugom...Da li to znači da On(nakon svih godina) još uvek nije svesan? Odgovoriću ti ...i to odlučno: ne(nikad bio nije) I ko je presudio šta je istina a šta ne? A Ja...Naime mislim "Nek već jednom pokuša razumeti kraj nametnute igre". i nepada mi na um da uzviknem"Hej stanite malo i ti...ti...i ti...vreme je. I tako jedan uzrok pokazuje put isijavanja:silazak od jednog k mnoštvu...Nužnost one slučajnosti prepoznaje jedno.
      A o njemu se ne može ni govoriti ni pisati..on je bio samo tek u vremenu pogled bez uranjanja...Ljubav bez odredjenja...krug koji broji vreme dva sveta što razbijaju onu harmoniju duha i tela u ništa.
      - Prevarene želje - Njegov univerzum
      -Ne pitaj - Čovek bez lica
     - Svezane misli - Potomak bola
     - Jedna posledica - Agonija
    Da to si ipak ti...osim ako ne izgubiš razložnije argumente za odbranu vlastitog mišljenja...Ne ne ne želim raspravu...i psle ovog dijaloga prestaje biti važno ko je(on-ti-ona) i upoznasmo stvarnost u njenoj golotinji...
     I zaista...Da li je moguće imati ljubav?
     Taj proces samoobnavljanja i samouvećavanja "Ljubav! Energija...samokontrola, osećaj za budučnost, osećaj za prošlost"... To je starije nega Ja u njemu...Istina je istina...Ne govorim dalje...