 |
| slikar,Jen Barten |
Sad znam, da ćeš me upitati...
Dakle ovako.Lepota i harmonija,Ne-Ja s' iskustvom Ja.Putnik u srcu...s' istinom zaustavljenom u sečnju senki nekdašnosti...gore u svoje visine utkanom zabludom...a snovi...Oni u žamoru sviju vremena stvarniji su nego njegova java...
Važno je juće i lepe misli što oblikuju dijalog srca i dušu...i premda sebe, bez tebe što zaboravljaš na pritvorenoj kapiji vidim, sklupčanog u svetu, gde si važniji od svih drugih...jer možda sve to i ti sanjaš...iako znam da si budan.Od beskonačnog tročlanog niza tražiću račun o vremenu i čitav svet mali što sakri od mene da sad ni sama neznam...dal' bi i "Ti" putnik u srcu... stvarnos il' snovi samo u vremenu...
I zaista:"Ljubav - Istina?"
Istina i ono u šta jedino mogu biti sigurna jeste moje postojanje...je jedino izvesno jer da nije tako mogla bih i tebi reći(poput Gasendija): "Varam se dakle jesam". A nešto slično pronašla sam ranije i kod, A.Avgustina:"Ako grešim, Jesam"Da...da i sve se pali reće moj prijatelj. Slatka gustina mišljenja koje se ne može otrgnuti od tela, ono predstavlja onog koji misli...kud me nosi? Jesen,Jesen, nenasita snaga sudnja...Da rekoh u sve se može sumnjati sem u postojanje misli...prirodne svetlosti Uma i Razuma, da bi se dostigla Sreća.
I rekoh ti. Pesmom se ne traga"Za onim kog ne voliš, nikada neće nastati svadja, neće biti žalosti ako propadne, zavisti ako ga nema-(neka druga poseduje), niti srah ni mržnja, i jednom rečju nikakvo uzbudjenje duše: Jer sve se to događa zbog ljubavi...koja ispuni dušu čistom radošću...A takva ta ljubav se može osetiti tek onda,kad razum očišćen od zablude i predrasuda, izabere put istine...i to je po tebi ljubav reče On"...Da istina koja samu sebe otkriva kroz beskrajnu moć:Želje, Radosti i žalosti...dok razum upravlja voljom na temelju saznanja...I u trenutku pred zatvorenim očima pojavi se njegova slika ispod raznobojne duge sjajna i tako svetlucava...s istim zvukom i istom bojom iskrsavajući izmedju njegovog osmeha ispod naočara, i, zasta reč...Još vidim godišnja doba snova gde reč setna i pomirena s' večitom misli da kriticizam znači kritičko preispitivanje uma...sam zahtev Uma da pred sudom sebe samo odredi...Svoje mogučnosti i granice Što(šta) Mogu znati? Čemu se smem nadati? Koje se sliva u jedno jedino,S olujom emocija u vrtlogu sećanja kroz vreme...mišljenje, razum, iskustvo i Um, koji se tad-Onda zalete preko granice iskustvenog razuma .
- Raspaljeno sija - Vidim gde si
- Otrovu želje - Čudna lepota
- Orijentacija - Slika afiniteta
- Njihov skok - Ljubiš li...I sve...Onda otvoreno srce skupi stegni..i za ruku me uzmi...
I u trenutku spazih opasan put zablude, istine i stvarnosti zaokružen čudesnom igrom sablasnog veslaća koji kroz maglu izranja oko mene, al' bez onog magičnog jedra ljubavi oplemenjenom senkom apolonijske mesećine, sad već utamljen u liku sećanja, noći i dana, a usplamtale misli i dalje kroz maglu ne naziru sad već ogradjen vrt...živim požarom strašnog svetla.
I kroz sve struji misao, polako s tragom bez znaka..."Ti za nju samo... u nizu istina s maskom i tako, uz to tvoje mahnitanje bezunom igrom gde svetlost jedva može doći s raspletom punim sumnje...ne prepoznavši strast odlazi dalje... al sutra...Sutra će opet biti... u krilu Ljubavi nežno,snažno na grudima da grli pronadjenu van puta sreću...s' toplim šapatom na usnama...
Iz pera, Aristotela(384-322)
Kad malo digoh vidjeh vrh množine
Ugledah meštra onih koji znaju,
gde sjedi usred mudre družbe njine,
Svi su mu se divili, svi mu časti daju (...)
Dante, "Pakao", IV,130-133.
Нема коментара:
Постави коментар