slikar, Pikaso |
Zar ne bi isto?
Šta reče...Moja prva misa, bio je On.
Ah...da svaki čovek teži...ljubavi(biti ispunjen...doživeti) i na tom svom putu u bekstvu od samoće..."Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude...ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti već i radosno davanje i predavanje sebe drugome."(citat iz knjige akademika, Vladete Jerotića)...
Da...da pogledala ga je u oči...Uvek. Sa tobom je sve posebno."Sve to traganje i stvaranje slike o njemu?...U meni dogadja se kao da živim u snu.
Ipak...prijatelju moj.Ne znaš ti ništa o meni rekla je oštro nasmejala se..., ja još uvek učim, čitam,gledam i u potrazi sam za njim...
Nakon ove izjave...On poće da izučava njeno lice...i reće..."sa tobom sve ovo naše...neće biti lako
U trenutku odmahnu glavom...i ćemu...veoma srećna sam sa tobom zbog svega ovoga...Da doslovno sijaš reće on...Ma ne samo što sijam? Osećam kako gorim iznutra. Počinje...počinje...nasmeja se on...I tad podigavši pogled ka njemu...Reagovala je nerazmišljajući... obavi mu ruke oko vrata...usne se namah sretoše i slušaše buku otkucaja njenog i njegovog divljeg srca koje je ubrzalo krv, u njenim i njegovim venama... ona divlje zaječa i urliknu u sebi,podstaknuta emocijama koje su vrile u njoj...A njegove usne kretoše da istražuju dalje dok joj ne dotaknuše dušu...Izvini,ali...uh...izvini...A on gledao je u te njene oči čiji pogled se lagano bistrio...i tada je osetila kao da nešto gubi, kada se odmakao od nje...u njegovim očima još uvek je besnela oluja...
Da pogadjam dakle...često do bola čeznutiva...znaš li da ti mene i dalje fasciniraš...duboko diraš i tako čudno opet...i opet pogledom pozivaš na intenzivnu razmenu reči koje me vode k tebi s' tananom niti ljubavi...bez razuma...a sklad i mir u trenutku sa tobom stapa se u bliskost.
- On - Um - Pojam
- Zoveš li je - Pasivna i aktivna forma
- Šapat - Uzajamni interes
- Val života - Zar Ti
A ljubav s tobom? Uvek iznova stvara...bezbroj puta...tinja ko reč na reč pada nesebično i opet...ali ipak? U svemu imaš udeo ti... nešto beskrajno samostalno i nemešam te...ni sa kim...ni s jednim...jer i kad bi te pomešala s njim(njima) u svima bi bio deo tebe... jer ti u odnosu na njih imaš dušu.
Da li bi(tebi-njima-njoj) logičkog spasa... logika...ona je bez sumnje nepokolebljiva harmonija poput...Emocije...misli...sreće...
I svuda je potpuna tišina...Zatim uskoro...neće biti tuge...senke od oblaka..a ako i magija nestane...Znaš li da one(onaj) koji joj se svide bez patnje zadrži u glavi, i sama u sebi pevuši...otkud i kako to ona ne zna niti može saznati...Užasna si,govoriš ovako o njemu kako bi meni najviše naudila...Tako ti se čini...umeća govora vlada izmedju tebe i mene i jače je od onog(njega) što postoji?...Ti još nisi shvatio...nešto što je, prvo...nije večno i isto(isti), kao da i nije postojao niti pripadao, niti nestaje...on je sadržan u nečem drugom...sam po sebi i sa sobom jednostavno je večan....on se nedešava..A opet..da tako je...Zaista je tako...Što ne...dal živi na javi ili u snu?
Нема коментара:
Постави коментар