D.H.Lorens - Ljubav koja stvara sliku

 

     Poezija - D.H. Lorens
     Ljubav koja stvara sliku

     Uvek
     U mom središtu
     Gori mali plamen besa,koji glođe
     iz dodira koji su prevršili meru, iz vrelih
     prstiju ljubavi
     koji čeprkaju.
    
    Uvek sam
    U očima onih koji su me zaista voleli
    Video samo sliku onoga koga su voleli
     I greškom me
     Pobrkali sa mnom.
 
    I uvek
    To bi dopadljiv majmun koji je ličio na mene
    i rugao mi se. 
 

Jednako kao i jedno

                         iz plave beležnice
                         Hronologija ...24.

   Navećer u smiraju dana, kad Sunce je zašlo  na trenutak zatvorila je oči, i u dubokoj tišini s- istinskom ljubavlju što daje i oprašta, uzima  i zaboravlja...ali ne radi sebe  ili sebi...Osetila je igru života....Gde bi svaki korak ples...i svaka reč pesma...? Nadala  se šaputala je...Međutim, nije želela da mu kaže sve detalje...Ne tako brzo...Jer sve je od početka isuviše bilo obavijeno velom tajne...
   Meko je uzdahnula i umorno prevukla rukom preko očiju...
                        Velika raznolikost
   Nisi je razumeo...Da nikad neće odbaciti svoje snove...čvrsto se držala za nit u nizu saznanja ...
Vlastitom snagom istine...I, Ti bi nešto što se desilo...Al' kad i snovi postaše ljubav... više nikad ne može postojat nestvarno... i više od toga.. To ostaje to traje zauvek...Kad god s probudi, samo želi da ponovo zaspi...Izvini - promrmljala je i udaljila se brzinom svetlosti.
                         - Hmm.
                         - Šta to treba da znači? Promrmlja ...uskovitlavši joj krv i podstičući želju...Stisnula  je usne da se ne nasmeje užasnutom izrazu njegovog lica...
                        - Hmm - izustila je sad Ona i priljzbila se još više uz njega da je osetio njen topli dah na svom vratu...
   O čemu želiš da razgovaramo -...upita On...Je li to stvarno važno? jeste. Reće ona...
   Pobogu seti se ...polovinu vremena provodila je u nekom drugom svetu, sanjala i pisala.
   A onda, oklevajući reče; Zar neprimećuješ da su je sustigle godine... njemu nakon te izjave...lice se užasno izobličilo, kao da se bori sa nepodnošljivim bolom...i reće..."Da bi mogli postati svesni sopstvenih vrednosti ' Ja ću nestati...A Ona oseti kao da je neko upravo potkopava  provaliju pod njenim nogama...
    Ne razumem. Molim? Šta si to upravo rekao...Zatekla ga je kako je posmatra, sa neobičnim izrazom lica, kakav još nije videla na njemu....Po prvi put ju je pogledao iskreno i klimnuvši glavom zamahnu i rukom... A ona zatvori oči i ponovo sede...Ti si ipak fantastičan glumac...
                           Dakle, šta ćemo dalje?
   Uznemirena otkrićem, tragajući za  Blagorečeno, -  Probaj...duboko je udahnula...Dal' možda grešim...Pogledaj me,ostavivši ga bez daha kad ju je pogledao u oči. Netrimice zureći u nju, čvrsto joj steže ruku. Zadržala je dah, osećajući se glupo...I odjednom je znala da ga ne ne želi.
                           Tako je...Čak i bez njega, znala je da će uspeti da nađe mir.
                           Dakle. Dobro. Dok joj je pogled nervozno lepršao, a oči letele između njegovog lica i njenog...Klimnuvši glavom ipak je shvatila...Da njega više nema.
                           Al' stvarnost...tiho kao zamka...polako provlači prste kroy sedu kosu...Zar nije suviše rano duhu divljeg avanturizma  da priđe  zbunjenim snovima... i odluci koju je sad razumela...
- Međutim, i dalje je u sebi osećala teret proteklih godina...A Ti. Svemudra reč tišine u tišini kao tišina...Pogledaj ponekada umesto mene radoznalo unatrag...Budi tiha, sasvim tiha, u njenom malom svetu...u njenoj duši u njenom telu u njoj je istina koja sve zna a koja njega nepoznaje...
                           I ! Ne. Sutra...Došla je danas da te pozdravi...  njeno ime je Sreća...onih koji veruju u ljubav beskonačno... I Ona klimnuvši glavom...Poće brojati sve dosadašnje l u d o s t i...

                              Dan posle
  Ti bi onaj koji je u njen život došao i brzo prošao...bio si samo koji minut...prića...

                              Sutra...
  A sad joj reci istinu, najozbiljnije, striktno  prekinuo si nešto izmedju vas, da li je to razlog za ono što si učinio ? Sinoć?  A mogao si da joj kažeš da ostane- Pogledavši ga na trenutak i samo na trenutak slegla je ramenima...I podigavši pogled ka njemu znala je da je ne razume...Polako joj se osmehnuo a i ona njemu. Jesmo li se dogovorili? ' Klimnula je glavom... Uzgred. Do sutra...biće to njena i njegova tajna...

                             Danas...zvuči fascinantno. Šta?
  Trebaće joj prijatelj. - Krajnje je vreme da izađe iz ljušture i sazna kako ostatak sveta živi.
 
                             Uzgred, a ti?
   Danas - to je mogućnost da se saćuva tajna...Ne moraš da im Ti...kažeš. Nikad niko ne mora da  sazna...U tome i jeste lepota...Što ona počinje iz početka
                         - Slučajna naklonost
                         - Da li greši ili pak ne
                         - Orijentaciona ljubav
                         - Osobeni vid ljubavi
  Naravno da nam je trebalo dosta vremena...Hvala ti,  rekla je.  "BIće mi drago da ti se dopadne" Bio je grozan dan, ali sve je prošlo...Postoji još jedan izlaz...zar ne? Nova prića i novi poćetak...
 

  

Platon - Gozba ili o ljubavi

je Platon iznosi u Gozbi, razotkrivajući čovekov put prema ostvarenju sebe kao celovitog i prosvetljenog bića, kroz neprestanu potrebu za samousavršavanjem i vladanjem sobom.
- Bog s tobom, da li ono što nije lepo mora da bude ružno? Ili ono što nije mudro ludo? Zar nisi opazio kako ima nešto u sredini izmedju mudrosti i neznanja?
- Šta to?
- Mišljenje...

III DEO Definicija vremena

Sintetisana razna shvatanja vremena u sledećim pasusima

Vreme(ijek, vreme) trajno je, neprekidan redosled postojanja i događaja koji se odvijaju u očigledno nepovratnom smeru od prošlosti, kroz sadašnjost ka budučnosti. Vreme se često opisuje kao linearni kontinium, nepovratni sled koji se preteže prema nazad(uprošlost) i prema napred (u budućnost) Zavisno od teorijskog okvira, ovaj sled se shvata kao beskonačan ili kao konačan.
Vreme u mitu i religiji
Kao temeljno sredstvo orijentacije za sva ljudska bića, vreme je od suštinskog značaja za religijsko mišljenje. Različita religijska shvatanja vremena imaju često oblik jednostavnih geometriskih figura, kao što su linija i krug.Obično se arhajsko i indiska shvatanja povezuju s krugom(ciklično vreme) a jevrejska, hrišćanska i konfučijanska sa pravom linijom(linearno vreme)

Arhajsko shvatanje
Vreme se zasniva na verovanju da je ponavljanje svetih dogadjaja koji su se odigrali na početku vremena neophodno za ljudsku orijentaciju. Postoji redovno periodično vračanje i ponavljanje tog prvog vremena.
Prema Elijadeovom tumačenju. On zaključuje da je vreme, pošto otelovljuje, večno ponavljanje svetih činova, po svom karakteru suštinski religijsko. Arhajsko shvatanje poriče neponovljiv i ireverzibilni aspekt vremena pa se vreme, dakle može obnoviti preokretanjem i vračanjem. Elijade arhajskom suprostavlja istorijsko shvatanje vremena, koje odlikuju zapadnu civilizaciju, gde dolazi do nagomilavanja u istoriji, odnosno što on naziva "terorom istorije".

Grčka mitologija - Vreme simbolizuje Hronos. Hron je u grčko-rimskim mozaicima prikazan kao Eon, personifikovana večnost. On stoji naspram neba i drži točak na kome su ispisani znaci zodijaka. Ispred njega Geja( zemlja) je obično ležala.

Jevrejsko shvatanje-izloženo u jevrejskoj Bibliji, Božiji čin stvaranja proizveo je kosmos i uspostavio vreme dajućo istoriji njen početak. U pogledu vremena, Bog je istovremeno i transcendentan(tvorac istorije i sveta) i imanentan(aktivan učesnik istorije). Po tom herbejskom shvatanju, vreme ne stagnira, jer ne samo da postoji početak vremena, već i kraj, ka kome je istorija usmerena.

Hrišćansko shvatanje - vremena predstavlja modifikaciju na Bibliju zasnovanog jevrejskog shvatanja. Na najistaknutiji aspekt hrišćanskog shvatanja vremena je usredsredjena na hrista, što oslikava u praksi računanja istorije od njegovog rodjenaj. Dogadjaji hristovog života bili su upravljeni ka smrti i vaskrsenju, kao svrsi.Hrišćansko shvatanje vremena, kao i jevrejska, svoj pogled upravlja na ono što se naziva parusija, u ovom slučaju na hristov drugi dolazak. Ovo je poistovećenje kraja vremena s njegovom središnom tačkom najkarakterističnija je odlika hrišćanske istorije. To je istorija sapeta time što je u njoj hristovo carstvo već objavljeno, a ipak nije ostvarilo svoje krajnje ispunjenje.

Indijsko shvatanje - U vedama je vreme najviši pokretač, otac Prađapatija, bog svih stvorenja. No stvaranje je ritam: radjanju sledi umiranje. Godina se obnavlja u smeni koja nema kraja, simbolišući trajanje svemira, njegovo nadživljavanje smrti, okončavanje zarad započinjanja. Tako je u vremenu otkrivena dvovalentnost prolaznosti i smrati, ali i obnavljanje i trajanje.Vreme nema početka, večno se odvija: nema početka vremena kao što nema ni početka stvaranja. Osim u nekim kosmologijskim mitovima, svet nije nastao; njegove godine se ne broje poćev od nekakvog utemeljenja. On je uvek bio i biće u nizu ciklusa i eona, čije trajanje izmiče mogućnostima izračunavanja.

Kinesko shvatanje - Posvećenost istoriji bila je duboko ukorenjena u kineskoj civilizaciji mnogo ranije nego u zapadnim civilizacijama.Razvoj astronomskog i mehaničkog merenja vremena u Kini vekovima je predhodio sličnom razvoju na zapadu.
Taoizam je, medjutim, još od drevnih vremena pokazao naklonost prema cikličnim merenjima pogotovo kada su ilustrovane analogijama sa životnim ciklusima prirode.
Konfucijanizam se postojano držao stvarnosti istorije verovao je da se budučnost može predkazati na osnovu poznavanja prošlosti. Obožavanje predaka i odanost roditeljima ne samo da su imali religijski značaj već su služili procesu vladanja u društvu.

Stihovi - Arapska poezija

  

Bešar Ibn Burd (714-784)
  
     Stihovi o ljubavi

Omer me je zbog ljubavi prekorevao
Neumesnim pridikama mi je dosađivao
Urazumi se, reče. Neću, odgovor je bio
Pa svi o vama pričaju, on je govorio
Nek' se čuje, rekoh, neka pričaju,
Zar njima praštaš što nas ogovaraju.
Bolje bi bilo kad bi sebe gledali.
Znaj da bi onda mukom zanemeli
I šta smo ja i moj dragi radili.
Nego se slatko, slatko razgovarali...

Tebi - Arapska poezija

     

         Ilija Abu Madi ( 1890-1957; Liban I
    
                     TEBI
   Samo za tebe, druže moj,
   Polete ovih stihova roj.
   I onda kada pevao sam sam
   U duši si mojoj bio prisutan.
   Vrt odenu ruho svečano,
   A jednom, sve opet biće golo.
   Ovaj glas pesme duše moje,
   Pažljivo nek oslušne srce tvoje.
   Uzmi sve što ti se lepim učini,
   A ono što lepo nije, slobodno odgurni!
   Ponekad govor krase vrline umetnosti,
   A ti umetnost od samog slušanja stvori!
   Budi kao darežljivo polje plemenito
   Što je skromnog sejača bogatim žeteocem
                                                 učiniti kadro!
   Možda sam i ja bogat bio,
   Al' tek sam se tobom obogatio.
   Reč izgovorena ostaje bez smisla,
   Ako nikoga nema da je sasluša.
   Ako zoru moju i tvoje oko gleda,
   Odmah se praskozorja rađaju sjajnija.
   Postupaj sa ljudima po svojim željama,
   ne plaši se da će ljubav biti uvređena...  
   

Putovanje

        

slika, Salvadora Dalija

Aurelije Avgustin
          izvod iz
          dela ( ispovesti ) - vrijeme

        Šta je dakle vreme?
        Mogu reći da znam, kad ne bi ništa prolazilo, da bi bilo budućeg vremena, i kad ne bi ništa postojalo, da ne bi bilo sadašnjeg vremena.
        "Tri su vremana, sadašnje u prošlosti, sadašnje u sadašnjosti, sadašnje u budućnosti." Ona su naime u mojoj duši kao neke tri stvari i drugde ih ne nalazim:sadašnje u prošlosti je pamćenje,
sadašnjost u sadašnjosti  je gledanje,sadašnjost u budućnosti je
očekivanje. Ako nam je to dopušteno reći, vidim i priznajem
tri vremena, tri su vremena...

Suptilna cenzura

                     iz plave beležnice

-Ne razumem ovo. - Još mu se malo približila i spustila obraz na njegovu ruku. Šta tu ima da se
ne razume? - tiho je upitao. Grlio ju je jednom rukom dok joj je drugom milovao kosu. Milovanje je bilo sporo i provokativno, sa jednom namerom..Podigao je njenu glavu i uznemireno upitao. Da li sam te povredio ? - Ne, ne - Molim te...trudila se da zvuči prekorno ali se slatko nasmejala...Blago je odmahnula glavom i rekla: - Izvini...hoću da kažem, nismo ranije...
    -A on - mrmljao je usana pripijenim uz njene rekavši - Divna si. - Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje, al' Ona je znala da je sve izgubljeno. Bitka je bila gotova pre nego što je i počela jer nije ni bilo protivnika.Oh, bože izvini....- promucala je i proklela sebe zbog sopstvene zbunjenosti...- Da, gospodine, razumem -   Želela ga je baš koliko i on nju. Zadovoljno je primetila da joj On smireno uzvraća pogled.Lice mu je bilo na milimetar od njenog i osećala je njegov dah na svojim vrelim obrazima...
   - A On...Zarobio ju je svojim usnama i još čvršće stegao uz sebe.. I tad joj uputi pitanje:postoji li bilo šta zbog čega ne bi trebalo ovo da radim? Da...On...Nisam varoravala... Da ga je Kroz stotinu duša... vodio put...A tebe,...Ja sam pretrčala granicu izmeđuu srca i duše...gluposti i plitkoumnosti kao da je nije ni bilo...I shvatila da na očekivanja nije odgovoreno. " I šta onda-sad?" Jednostavno...Nemirni vetar može po razapetoj žici bešumnim hodom da nastavi svoj put do novog smera...
     Da! Bilo je stotinu razloga. Bezbroj. Slika drugog lica-  pojavile su joj se pred očima, ali je Ona odbila da ih vidi.A on sad i ovde,ljubio ju je i milovao, polako je zario svoje lice duboko u udubljenje njenog ramena... Konačno se odmakao i tiho nasmejao njenoj postidjenosti. Dugo su ležali tihi i zamišljeni, zadovoljni u osečanju topline, dodira bliskosti. Nastavio je da je gleda sa puno nežnosti dok je kažiprstom prelazio preko njenih, od poljubaca otečenih, vrelih usana, Tiho je ohrabrujuće rekao:-Reci mi nešto o njemu...I. Izvesno je da  to ljudsko stvorenje više neću sresti...
    " Čovek živi uvek u odredjenom času života "sa danim mogučnostima ali i svešču povezan i sa celinom svoga života. Taj čas i ta celina, koji su ponajčešće protivrečni, a u isti mah doživljeni.
     Zbilja i ideal predstavljaju takodjer suprotnost, koja je uvek aktuelna, a u časovima spajanja upućena već pod zadatke novog ideala te tako pod nove suprotnosti. Vremenitost i većnost predstavljaju takodjer nužnost u kojoj ćovek nužno živi, a isto tako i relacije koja se neprestano skokovima menja. Svaki čovek u svojoj opstojanosti predstavlja nešto novo, nešto osebujno, nešto jednom samo dano. Ćovek u svojoj svesti-zaprvo samosvesti-može sam sebe razumeti iz sebe samoga kao odeljeni pojedinaćni fenomen, kao pojedinačna vrednost.  A ujedno i njegova vrednost"Nije u tome da je pojedinac ovo ili ono, nego da je on on sam"...I ona je istog trenutka bila svesna da se nešto dogodilo...A On, samo je duboko uzdahnuo...Ali igru  velike stvarnosi nije zaboravio...Jer, on je iznutra sav bio u plamenu što zahuktalim krvotokom juri kroz njega...I to bi dovoljno da nestane kao priviđenje u zanosnoj varki...i da će , izvesno...ona mirno da živi u sreći bez iznenađenja...slućajno usamljenog zvuka...vetra...

Ka sledećem

    

slika sa fb.

      Dr. Vejn Dajer (1949 - 2015)

      Bio je doktor psihologije, pisac i predavać savremene motivacione literature.
      Zvanje psihoterapeuta stekao je doktoratom na temu savetodavne psihologije na Vejn stejt univerzitetu i Univerzitetu Mičigen.
      Napisao je bezbroj knjiga između ostalih: Vaše slabe tačke, Kako da upravljate sopstvenim životom, Magija života, You'll See It When You Believe It...
      Kako Da Upravljate Sopstvenim Životom
                  Kratak opis:

     " Da bi ste živeli kako želite, morate biti pomalo buntovni. Morate biti spremni da se borite za sebe. Možda ćete time malo uznemiriti one kojima je jako stalo da kontrolišu vaše ponašanje - ali ako ste voljni da pokušate, otkrićete da je biti svoj, ne dopuštajući drugima da misle umesto vas, radostan, dragocen i potpuno ispunjavajući način življenja."
                                                ***
   " Ne morate biti revolucionar, budite samo ljudsko biće koje kaže svetu i svima na svetu: "Ja ću biti svoja i odupreću se svakom ko pokuša da me u tome spreći."
                                                ***
  " Na raspolaganju vam je jedna posebna vrsta slobode, ako ste spremni da prihvatite rizike koje ona podrazumeva - sloboda da lutate po polju života kuda god želite da sve sami birate. Pojedinac ima pravo da sam odluči kako će živeti svoj život, do god to ne narušava prava drugih."
                                               ***
 " Život svakog bića je jedinstven, odvojen od bilo kog drugog života, u pravom smislu te reči. Niko drugi ne može živeti vaš život, osećati ono što vi osećate, ući u vaše telo i doživljavati svet na način na koji vi to činite."
                                             ***
 " Ne morate više nikada biti žrtva"
 " Žrtva ste kada ne živite u skladu sa sobom. Ako se ponašate samodestruktivno, ako ste očajni, nesrećni, povređeni, anksiozni ili se plašite da budete ono što jeste."
                                           ***
 " Slobodu niko nije dobio na tacni. Morate sami osvojiti svoju slobodu. Ako vam je neko da, onda to  uopšte nije sloboda, već milostinja dobročinitelja koji će sigurno za uzvrat tražiti neki deo vas."
                                           ***
 " Nikada se nemojte u potpunosti oslanjati  ni na kog drugog osim na sebe kada je u pitanju upravljanje vlastitim životom - ovo je možda najbolji način za dostizanje slobode."
                                           ***
 " Biti snažan nikako ne znači biti moćan, manipulativan, pa ni drčan. Funkcionisanje iz snage podrazumeva prisustvo svesti o sopstvenoj vrednosti i efikasnosti."
                                           ***
 " Kad se bavite sopstvenom vrednošću, podsetite se da, po definiciji, ona mora poticati od vas. Vi ne vredite zato što to drugi kažu, ili zbog onoga što ste ostvarili, ili zbog svojih uspeha. Ne, vi ste dragoceni zato što vi to kažete, zato što u to verujete i, što je najbitnije, zato što se ponašate kao da vredite."
                                          ***
 " Strah jednostavno ne postoji na svetu. Strah nastaje jer se vi plašite i očekujete da se dogode strašne stvari. Niko na svetu vas ne može povrediti ako mu ne dozvolite, a ako mu dozvolite, onda, naravno, sami sebe povređujete."
                                         ***
 " Izbor je na vama: ili držite konce u svojim rukama i uživajte što imate kontrolu nad svojim kratkim životom ovde na zemlji, ili pustite drugima da to rade i provedite život nervirajući se i dozvoljavajući da vama upravljaju manipulatori. Ako im dozvolite, oni će to rado učiniti. Ukoliko odbijete, vi nikada nećete biti žrtva."...
   To je tako. iz knjige; Kako da upravljam  sopstvenim životom- Vejn Dajer             

Zakoni lepote i znanje o njima

umetnička inspiracija slikara Paje Jovanovića

   (...) Ne postoji prava svest o zakonima lepog. Izgleda da oni bitno ostaju skriveni svesti i da ćine samo tajnu jedne sasvim neprozirne pozadine.
   To je razlog zbog kog estetika principijelno može reći šta je lepo, i takođe može navesti  njegove vrste i stupnjeve, zajedno sa njihovim opštim predpostavkama, ali nas praktično ne može poučiti tome šta je lepo, ili zašto je upravo lep posebni oblik jedne tvorevine.
    Estetička refleksija je u svim okolnostima  naknadna. Ona se može javiti pošto je obavljeno estetičko posmatranje i jednostavno pasivno uživanje u lepom, ali mu uopšte ne mora slediti; ako sledi užitku teško da mu nešto pridodaje.
    Ako ozbiljno želimo tragati za problemom lepog u životu i umetnosti, onda unapred i jednom zauvek moramo odustati od pretenzija te vrste. Postoji još radikalnija predrasuda koja se tiće odnosa umetnosti i filozofije uopšte. Po njoj umetničko shvatanje je samo predstupanj intelektualnog i pojmovnog shvatanja Hegelove filozofije sa svim stupnjevima "apsolutnog duha" zalaže se za ovaj pogled; tek na stupnju pojma, ideja dostiže svoje puno "biće-za sebe", tj. znanje o samoj sebi. Iako danas skoro niko ne zastupa tu metafiziku duha, ipak je vrlo rasprostranjena predstava da je umetnost jedan oblik saznanja, u kome i dalje ostaje čulni privid kao moment neadekvatnosti.
    U Aleksandra Baumgartena radi se jo isključivo o jednoj vrsti cognition, pa čak se ni Šopenhauer, u svojoj platonskoj estetici ideja, ne oslobađa sheme saznanja, mada svesno odbija njegovu racionalnost.
    Estetika sa svoje strane, takođe nije produkt umetnosti. Ona nije nikakav viši stupanj u koji bi umetnost  morala ili pak samo mogla preći, baš kao što ni cilj pesništva nije psihologija, ni cilj plastike-anatomija.
    Estetika nastoji da razotkrije tajnu koja u umetnsti ostaje svakako očuvana. Ona postoji da analizira akt uživajućeg posmatranja, koji samo dotle može postojati dok ostane nerazložen i od misli neometen. To je razlog zbog koga držanje estetičara nije estetsko držanje; držanje estetičara zacelo može da sledi estetskom držanju, može prema njemu da se ravna, ali ne može sa njim da se poravna, a kamo li da se stavi pre ili iznad njega.

       Lepo kao univerzalni
      predmet estetike

    Treba se zapitati; je li: "Lepo" zaista obuhvatni predmet estetike? Ili  pak: je li lepota univerzalna vrednost svih estetičkih predmeta-odprilike onako kao što dobro važi kao univerzalna vrednost sveg moralno vrednog? I jedno i drugo se najčešće prečutno pretpostavlja, ali je i jedno i drugo bilo osporeno. Ako dakle želimo ostati pri tome, moramo to obrazložiti.
    Naravno u estetici imamo posla i sa ružnim. U izvesnoj meri ono ulazi u sve vrste lepog. Jer svuda postoje granice lepog, a kontrast je ovde isto tako bitan kao i u drugim oblastima vrednosti. Osim toga postoje stupnjevi lepog, duže cele skale od savršeno do notorno nelepog. Ali to nije problem za sebe, nego je već sadržan u problem lepog. Iskustvo koje proistiće iz analize vrednosti uči nas da je s odredbom vrednosti data i odredba nevrednosti i obrnuto. Na tome  je počivala već Aristotelova metoda da genera vrline odredi iz generea "rđavosti". A ono što važi za estetičko polje, uveliko važi i za estetičko. Osnovni fenomen, ovde kao i tamo, je cela skala odnosa dimenzija vrednosti, čije polove čine vrednost i nevrednost. I onda kažemo otprilike. Umetničko dostignuće je značajno ali predmet nije lep.
    Posmatrano na taj način, celi taj spor oko značenja svodi se na spor oko reči. Nikom se ne može zabraniti da pojam lepog shvati u užem smislu i da ga suprostavi onim specijalnim pojmovima, ali takođe nikome ne možemo zabraniti da ga šire shvati i da ga razume kao viši pojam svih estetičkih vrednosti. Moramo se samo strogo pridržavati jednom fiksiranog značenja i ne brkati ga opet neprimetno s drugim (...)

   ( Nikolaj Hartman, Estetika, 1977, Uvod)