Ilija Abu Madi ( 1890-1957; Liban I
TEBI
Samo za tebe, druže moj,
Polete ovih stihova roj.
I onda kada pevao sam sam
U duši si mojoj bio prisutan.
Vrt odenu ruho svečano,
A jednom, sve opet biće golo.
Ovaj glas pesme duše moje,
Pažljivo nek oslušne srce tvoje.
Uzmi sve što ti se lepim učini,
A ono što lepo nije, slobodno odgurni!
Ponekad govor krase vrline umetnosti,
A ti umetnost od samog slušanja stvori!
Budi kao darežljivo polje plemenito
Što je skromnog sejača bogatim žeteocem
učiniti kadro!
Možda sam i ja bogat bio,
Al' tek sam se tobom obogatio.
Reč izgovorena ostaje bez smisla,
Ako nikoga nema da je sasluša.
Ako zoru moju i tvoje oko gleda,
Odmah se praskozorja rađaju sjajnija.
Postupaj sa ljudima po svojim željama,
ne plaši se da će ljubav biti uvređena...
Нема коментара:
Постави коментар