Neobjašnjiva lepota,
gubitka i dobitka -
dizanja i padanje
zbunjivanja i uzbudjenja.
Izmedju Decembra - Juna
želja ko varnica,odbrojava sate
svetlosti što blesnu kroz tamu.
Visoko u ponoćnom vazduhu,
Nasuprot, razum ukoćen.
Zima nas je grejala, i
podseča na osečaj vremena
koje uznemirena prevazilazi.
Dilema iskreno govori;
Ljubav ! Ona je sjaj, koja
vremenom jaća maštanje
opasana izmedju doba i snage
polako menja boje !....
Ti okolnost, prošlog vremena
uzdah pa čak i mnogo više ?
Kad sam te ugledala bili smo
samo ti i ja i niko više.
A sad:
Ono što sam slutila
kraj tebe je druga, treća il' ?
Predstavljaš se kao neko,
a nisi,. Teško saznanje za sad !
Čekam da zakucaš na vrata,
požuri molim te vreme je
za partiju bridja il' šaha.
"O ćemu razmišljaš ? Šta misliš? Šta ?
"Je si li uopšte živ ili nisi"?
Ta. 'Ku ti laku noć želim.
Uspomeno i željo mog uzbudjenja,
Ne mogu da te povežem
sa mojim strpljenjem.
Gomila oko tebe, ja te nevidim
Teško saznanje za mene i,
izgubljeno strpljenje...
On se polako kreće, krivudav je put,bez najave , vrača se svom svetu-svetu kome je od uvek pripadao,kulturi koja je njegov sastavni deo života. Oni su bili samo saradnici na istom projektu.. Radili su, radovali se svakom novom uspehu, svako na svoj način. Neuspehe koji su skopčani sa projektom ostavljali su iza sebe. Započeta gradnja polako se približavala kraju, samim tim i vreme rastanka, i tad on i ona , svako će krenuti stazom koju odabere. On je odabrao, novi projekat novi saradnici, novi plan nova lica. On, on je čudan čovek. druženje-saradnja sa njim ostaće u prijatnom sečanju. To je uspomena koja če živeti.Ta uspomena , s njom ona neče više imati spokoj a on ?
Zašto ne priznati to je ljubav.Sa njom čovek se nalazi na "okuci" zahvačen spiralom koja se penje, u trenutku taj preobražaj biva jači, sa njom se vrši snažan i dubok zaokret, tako snažan da poćinje da mrvi.Nju-ljubav, nemoguće je razumeti. Kao velika ladja, ljubav postepeno menja svoj pravac, tako da jedino voljom, možemo da pratimo prve drhtaje koji označavaju promenu njenog puta u nama.
U svojim nijansama u napetim zonama gde se sadašnjost meša sa budučnošću, ona previre, stoji licem u lice sa svojom veličinom, još nikad dostignutom velićinom kao što je fenomen čoveka koji je poseduje. Ovde ili nigde, sad ili nikad, na svom najvišem dometu, možemo se nadati da če mo osetiti značaj ljubavi. Osetimo li je, biče nam potreban trud i da je razumemo. Pokušaj da putem osećaja, proniknemo u poseban oblik duha koji se radja u krilu našeg srca. Sigurno da nije jednostavno to što smo osetili, i što je nesavladivo. To je duboko u nama, ona nas ne vara, u koliko smo postali svesni njenog kretanja koje nas je zahvatilo, i opazili velike promene bez posebnog napora i iste spontano prihvatili.
Otvarajući oči, drukćijim očima vidimo svetlost i predmete kako u neredu prodiru u "njega-nju"- sve u istoj ravni. Potrebno je mnogo snage kako je bilo u ono vreme kad je nismo osečali. Isto tako kao što nam je neverovatno da su ljudi živeli i ne sluteći da se zvezde njišu iznad njih udaljene svetlosnim vekovima.
" A ona - ljubav"
Prolazi kroz dolinu punu blještave svetlosti, i osečanjem koje zasenjuje. A! ona je tu i tiho šapuće: " ni jedan me ne poznaje i nijedan me u potpunosti ne upozna, svi smatraju da su viši od mene !"A, ona pusti će ga da ode i neće se okretati, to bi ujedno bio njen poraz. Srećan put...
Ipak Ja, rano ustajem i sve njih budim, ja sam uvek prisutna ja ih budim iz učmalosti. Ja ispunjavam kako mlado tako i staro srce, ja sam začin njihovog duha. Savršeno se ophodim prema njima, i uvek im ponudim da me prihvate ili odbace.
U koliko razumu reč ljubav, ja sam veoma ljupka, ja jesam " ljubav " Ja nemislim, ja sam pokušaj, uspeo ili pak neuspeo ?...
"Smem li?" da se pitam ?
Pred nadirućim godinama, izbliza
A tebe da ne pitam ?
O, izduženoj senki ruba siluete.
I dalje misao moju vešto skrećeš!
Sad sam se osmelila,
I zaista, ipak ću poćeti !
Ko je to sa tvoje druge strane ?
Nije to ono uopšte, zaista šta je važno?
Ti, ishod jedne noći vešto skrivaš
Jedan tvoj osmeh, gle čuda
U principu puna sam poštovanja.
Ne treba mi prijatelj koji ne poseduje
iskrene kvalitete.
Slušam Šopena,na struni violine
Naš razgovor išćezne.
A život je satkan od bezbroj sitnica.
Ja zbilja njega nisam volela zano si ?
Ti nisi slep !A možda sam i volela ?
Mladost je svirepa, prolazi i ti znaš ?
"Smešim se prijatelju što ne možeš da shvatiš."
Dok prolaze godine, ne kajem se što vreme
ne držim čvrsto u ruci....
I baš tad, i malo kasnije, pogled tvoj
koji nekom greškom ili namerno,
Tu noć zaluta, na svom pečetku
ili na kraju ?
Tu negde ili oko toga i tebe
Leži poreklo zabune.
Ravnomerno davanje,
da ne bi znao da ja znam.
Naivna kap okrnjene pene ljubavi
povlastice i nagrade,
kroz noć zavijuga i nastavi da se širi.
Ko vulkan goreo si ceo,s'
uvredom poreklo skrivaš
S? mnogo više dara - poslušah malo
Da saznam, Hej stranće
Alo'izvol'te
tvoje ime
šta se u njemu krije
A ja ! sa darom i snagom volje
Koja se niše i miluje samo
Najdalje-daleko od tebe,
Znam da od tebe više imam !...
Vreme, većiti putnik,
Zacelo tamo da !
Još neslućen neznan
u jednom liku !
Zašto si tako tužan ?
Na pragu vremenske kapije.
Nemirnu tvoju svest
razjeda sumnja i strast.
Vredna beše funkcija
moje imaginacije:
Većiti pokret tren i trajanje.
Želja beskrajna neispunjena
kroz bezbroj ponavljanja.
Svemoćni razum,odsustvu užasa
sabija u usta reć drskih znakova !
Sumnja iznova pita za tvoj
trag ,cilj prisutnog nemira.
Ti ! Čudana ćar zaborava
misao harmonija letećih boja
Oluju kroz čutanje krug
nesanicu ne sputava.
Vladalac sam, vreme većnosti
uskomešanost ponavljanja
ćar našeg vremena ne sputava !..
Njemu se ćinilo da joj je on bio prvi pravi prijatelj.
"Ali, govorio je sebi, u dugim trenucima, valja priznati da nema ničeg prostodušnog i nežnog u celom njenom držanju:nikad mi više nije ličila na kraljicu što silazi sa svog prestola do na večeri koja je bila priredjena u moju čast. Svi moji prijatelji su nas posmatrali. Da me možda ne prezire ? Bilo bi dostojno nje kad bi sebi prebacivala ono što je za mene učinila te većeri, i dalje je odsutno gledala, predpostavio sam razlog" A, ja pa ja sam opet i stalno tu ona to zna!
Dok je on, ispunjen predrasudama Plesao sa zvezdama pocepanim iz knjige njenih uspomena,- usledila je tišina. Odmerila ga je od glave do pete, razmišljajući. Zatim je uzela dve čaše koje im je somelijer natočio i pružila mu jednu.. -Još ne. - Zaustavila ga je, stavivši ruku na njegovu kad je nagnuo čašu da bi ispio gutalj. - Ne, ne tako, neiskusni prijatelju. Kad je ovako vino u pitanju, potrebna je mala predigra....
Pogledao ju je preko ruba čaše. - Predigra?
- Naravno. - Vreme je za lekciju. Uvod u degustaciju vina...On sleže ramenima i reće. Što se mene tiče, može...
Udahnula je duboko...Hajde da popijemo piće na terasi da ti ispričam...Konačno, nagnuo je čašu prema njenoj.- Šta čekamo? Kad je završio sa čašom šatoa...- Hočemo li? - upitao ju je, klimnuvši glavom prema terasi...Nekoliko gostiju ih je sa zanimanjem posmatralo dok su izlazili...Dva mučna sata kasnije.Osetila je kako joj srce tuče. - Šta to rasdiš? - Upitala je zadihano...
Njena sujeta je besnela, obečala sam to sebi jednom je kao slučajno izjavila. Nakon toga polako je izgovorila, i ako me godine uokviruju svojim ramom i bore polako i nemilosrdno zauzimaju svoje sad več pripadajuće mesto na licu i telu. Jednom možda u skorije vreme razgovaraćemo na temu našeg daljeg druženja.
On sedi u fotelji . Počinje da ga prožima osečanje ljubavi, i to je do nekle
dobro po njega, za nju verovatno ne! ali ako pusti na volju svojoj sujeti, osvetiče se time što če obelodaniti prirodu našeg odnosa pomisli ona. Pošto joj je on jedini lažni momak kojeg je do sad imala, da - rekla je dahćući - Šta je sad? Rekao si da se na večeri potrudim da izgleda uverljivo, i ja sam se potrudila reće ona.." U tome je njegova i moja nesreća: čak ni najčudnovatija razmišljanja ne leče od dosade. On je bio moj prvi pravi prijatelj i, u toj životnoj oko-
lnosti, koja i najsuvoparnijim dušama daje izvesne nežne iluzije, nju su mućile najgore misli.
"Ona ima nada mnom ogromnu vlast još od samog početka druženja,jer vlada pomoču prijateljstva pomešanog sa iskrenom ljubavlju, i može me svirepo kazniti ako započnem razgovor o njenoj tajnoj simpatiji." Sama pomisao na to bila je dovoljna da ga uvredi, jer je hrabrost bila odlika
njegovog karaktera. Nikad neču razumeti zašto se ona brine , on je bio i ostao njena dobro skrivana tajna. Verovatno postoji razlog zašto se nije ukljućio do sad u njen život.. U njenu sadašnjost. U koliko njega zaboravi bila bi srečnija i bolja. On je nju samo iskušavao, kad god bi odlutala pogledom znao sam da razmišlja o .. "Ah! zar je moguće da je on za nju još uvek važan." Vreme je da shvati da je ona sad njemu važna.
Ja treba za nju da budem važan i da me ukljući definitivno u svoju sadašnjost !Njegova stalna
iskušenja kojima je s vremena na vrema provocira, da li su od nje napravila snažnu ili slabu i poniznu
osobu ? Ipak ja je poznajem kao snažnu osobu,, sve ovo je samo trenutak slabosti koji če ona prebroditi. A, ja, pa ja ču je učiniti srečnom i još snažnijom osobom. " A njena tajna postepeno če postati njena definitivna prošlost."Ja ću joj pomoči, prirediču joj uzbudljivo putovanje, da li samnom ili sama, tada če ona sama staviti ceo svoj život na kocku i definitivno odabrati stranu !...
" Čovek je najtajanstveniji od svih objekata na koje je nauka naišla, i on najviše zbunjuje. U stvari nauka mu još nije našla mesto u svojim predstavama o svetu ljubavi.. Medjutim čovek je sasvim razičit ako se sudi po biološkim rezultatima njegove pojave ? Nesmemo zanemariti jedan veoma važan faktor, ili, bolje rečeno, celu jednu dimenziju univerzuma a to je ljubav.
Sa iskustvenog stanovišta, sposobnost koju je svest stekla da se pribere, da samu sebe prisvoji
kao objekt obdaren posebnom čvrstinom i vrednošču-ne više poznavati, već poznavati sebe: ne više znati, več znati da znaš. Tom individualizacijom samog sebe u samom sebi živi ljubav, dotle rasuta
i podeljena u jednom rasplinutom krugu njenom aktivnošču-ljubav prvi put postaje središte u
kome se sve predstave i sva iskustva vezuju i učvrščuju u celinu svesnu svog postojanja.
Prema tome intelegencija nije jedini čovekov dar to je preimučtvo kao što je i sama ljuba preimu
ćstovo. Za nju-ljubav može se reči da je ona realnost u kojoj se mi krečemo, i u koju ona ulazi
za nju nema ni jaza ni praga koji ne može da predje . Sa njom mi i misaono postajemo drugačiji
ona je promena stanja u nama, ona je u stanju da uzdigne našu svest i njena dubina se ne menja
već postaje veličina koja raste - to je ljubav." ....Dora je shvatila.Ali..?!
Al' onda, onda! Sečaj se:
Klizave spone veličanstvene akcije
Nevolje laskave linije koja te steže !
Sirov bestidan pa čak i okrutan
Šaljivo ironično podrugljiv
ljudskim slabostima i vrlinama,
na pragu drame il radosti.
Ala je lepa ! slava snage,
godine teške, lakome i ne baš blizu.
Ogrnut plaštom šarma vrelog uzdaha
nižu se snovi nevolje svaki čas,
Sečaj se, uvek reči traga u nizu,
grehom zazira gde leptir umire !..
Sanjiv ti više nevidiš, pozadinu
tamne dubine, gde prestaje,"Ja".?!
Po blistavoj senci snova,
iz oćiju ti vatra izbija
pogled ti je k' oluja.
Bleda čežnjo, vetre što lutaš?
Ti, čovek bez lica.
Ni ne vidim gdesi ?
Dok kradeš ponoći sat prvi,
u mojim snovima bio si,
poslednji, a možda i..?
Ti,što kradeš svitanja
svakom novom danu,
Produži, nastavi dalje
ostaješ neznanac,
zaboravljenog sna u podne..?!
Oteta ćar snovima, a
mogao si ostati i biti prvi !
Zaljubljena misao, ljubav bez straha,
tren većnosti sreće i lepote.
Gibanje treptaja biserne rose,
želi hitru šarenu kap,
slabost visine vetru što spava ?
Nekažnjen žig, drhtava ruka
podele, zavisti, optužbe,
Tren većnosti sreće, lepote
tajnu ljubav,da li ima ?
U očajnoj želji života,
Muziku beskrajnog vremena
suza i uzdaha, pozdrav bez poruke
zauvek bi da izbriše.,ljubav za ljubav.
Rasuta misao uvek u akciji
tihim korakom vremena -
Ljubi - dal ljubit je umeš
slabost njene slobode ?
Zar je ne poznaješ ?
Rastopi sjaj osećanja, ostavi
trag u vremenu, ovo je Tvoj čas
Vaš slobodni let u nerazumno,
Tad ćeš je upoznati-potpuno poznati,
Ipak, da ipak, dosano nikad !..
