Vreme

 

On se polako kreće, krivudav je put,bez  najave ,  vrača se svom svetu-svetu kome je od uvek pripadao,kulturi koja je njegov sastavni deo života. Oni su bili samo saradnici na istom projektu.. Radili su, radovali se svakom novom uspehu, svako na svoj način. Neuspehe koji su skopčani sa projektom ostavljali su iza sebe. Započeta gradnja polako se približavala kraju, samim tim i vreme rastanka, i tad on i ona , svako će krenuti stazom koju odabere. On je odabrao, novi projekat novi saradnici, novi plan nova lica. On, on je čudan čovek. druženje-saradnja sa njim ostaće u prijatnom sečanju. To je uspomena koja če živeti.Ta uspomena , s njom ona neče više imati spokoj a on ?
        Zašto ne priznati to je ljubav.Sa njom čovek se nalazi na "okuci" zahvačen spiralom koja se penje, u trenutku taj preobražaj biva jači, sa njom se vrši snažan i dubok zaokret, tako snažan da poćinje da mrvi.Nju-ljubav, nemoguće je razumeti. Kao velika ladja, ljubav postepeno menja svoj pravac, tako da jedino voljom, možemo da pratimo prve drhtaje koji označavaju promenu njenog puta u nama.
        U svojim nijansama u napetim zonama gde se sadašnjost meša sa budučnošću, ona previre, stoji licem u lice sa svojom veličinom, još nikad dostignutom velićinom kao što je fenomen čoveka koji je poseduje. Ovde ili nigde, sad ili  nikad, na svom najvišem dometu, možemo se nadati da če mo osetiti značaj ljubavi. Osetimo li je, biče nam potreban trud i da je razumemo. Pokušaj da putem osećaja, proniknemo u poseban oblik duha koji se radja u krilu našeg srca. Sigurno da nije jednostavno to što smo osetili, i što je nesavladivo. To je duboko u nama, ona nas ne vara, u koliko smo postali svesni njenog kretanja koje nas je zahvatilo, i opazili velike promene bez posebnog napora i iste spontano prihvatili.
         Otvarajući oči, drukćijim očima vidimo svetlost i predmete kako u neredu prodiru u "njega-nju"- sve u istoj ravni. Potrebno je mnogo snage kako je bilo u ono vreme kad je nismo osečali. Isto tako kao što nam je neverovatno da su ljudi živeli i ne sluteći da se zvezde njišu iznad njih udaljene svetlosnim vekovima.
        " A ona - ljubav"
        Prolazi kroz dolinu punu blještave svetlosti, i osečanjem koje zasenjuje. A! ona je tu i tiho šapuće: " ni jedan me ne poznaje i  nijedan me  u potpunosti ne upozna, svi smatraju da su viši od mene !"A, ona pusti će ga da ode i neće se okretati, to bi ujedno bio njen poraz. Srećan put...
        Ipak Ja, rano ustajem i sve njih budim, ja sam uvek prisutna ja ih budim iz učmalosti. Ja ispunjavam kako mlado tako i staro srce, ja sam začin njihovog duha. Savršeno se ophodim prema njima, i uvek im ponudim da me prihvate ili odbace.
        U koliko razumu reč ljubav, ja sam veoma ljupka, ja jesam " ljubav " Ja nemislim, ja sam pokušaj, uspeo ili pak neuspeo ?...