Naravno smešim se

"Smem li?" da se pitam ?
  Pred nadirućim godinama, izbliza
  A tebe da ne pitam ?
  O, izduženoj senki ruba siluete.
  I dalje misao moju vešto skrećeš!
  Sad sam se osmelila,
  I zaista, ipak ću poćeti !
  Ko je to sa tvoje druge strane ?
  Nije to ono uopšte, zaista šta je važno?
  Ti, ishod jedne noći vešto skrivaš
  Jedan tvoj osmeh, gle čuda
  U principu puna sam poštovanja.
  Ne treba mi prijatelj koji ne poseduje
  iskrene kvalitete.
  Slušam Šopena,na struni violine
  Naš razgovor išćezne.
  A život je satkan od bezbroj sitnica.
  Ja zbilja njega nisam volela zano si ?
  Ti nisi slep !A možda sam i volela ?
  Mladost je svirepa, prolazi i ti znaš ? 
"Smešim se prijatelju što ne možeš da shvatiš."
Dok prolaze godine, ne kajem se što vreme
ne držim čvrsto u ruci....