Zacelo tamo da !
Još neslućen neznan
u jednom liku !
Zašto si tako tužan ?
Na pragu vremenske kapije.
Nemirnu tvoju svest
razjeda sumnja i strast.
Vredna beše funkcija
moje imaginacije:
Većiti pokret tren i trajanje.
Želja beskrajna neispunjena
kroz bezbroj ponavljanja.
Svemoćni razum,odsustvu užasa
sabija u usta reć drskih znakova !
Sumnja iznova pita za tvoj
trag ,cilj prisutnog nemira.
Ti ! Čudana ćar zaborava
misao harmonija letećih boja
Oluju kroz čutanje krug
nesanicu ne sputava.
Vladalac sam, vreme većnosti
uskomešanost ponavljanja
ćar našeg vremena ne sputava !..
Нема коментара:
Постави коментар