Postojeća mogučnost

                     iz Plave beležnice


  Njemu se ćinilo da joj je on bio  prvi pravi prijatelj.
       "Ali, govorio je sebi, u dugim trenucima, valja priznati da nema ničeg prostodušnog i nežnog u celom njenom držanju:nikad mi više nije ličila na kraljicu što silazi sa svog prestola do na večeri koja je bila priredjena u moju čast. Svi moji prijatelji su nas posmatrali. Da me možda ne prezire ? Bilo bi dostojno nje kad bi sebi prebacivala ono što je za mene učinila te većeri, i dalje je odsutno gledala, predpostavio sam razlog" A, ja  pa ja sam opet i stalno tu ona to zna!
        Dok je on, ispunjen predrasudama Plesao sa zvezdama pocepanim iz knjige njenih uspomena,- usledila je tišina. Odmerila ga je od glave do pete, razmišljajući. Zatim je uzela dve čaše koje im je somelijer natočio i pružila mu jednu.. -Još ne. - Zaustavila ga je, stavivši ruku na njegovu kad je nagnuo čašu da bi ispio gutalj. - Ne, ne tako, neiskusni prijatelju. Kad je ovako vino u pitanju, potrebna je mala predigra....
        Pogledao ju je preko ruba čaše. - Predigra?
      - Naravno. - Vreme je za lekciju. Uvod u degustaciju vina...On sleže ramenima i reće. Što se mene  tiče, može...
        Udahnula je duboko...Hajde da popijemo piće na terasi da ti ispričam...Konačno, nagnuo je čašu prema njenoj.- Šta čekamo? Kad je završio sa čašom šatoa...- Hočemo li? - upitao ju je, klimnuvši glavom prema terasi...Nekoliko gostiju ih je sa zanimanjem posmatralo dok su izlazili...Dva mučna sata kasnije.Osetila je kako joj srce tuče. - Šta to rasdiš? - Upitala je zadihano...
Njena sujeta je besnela, obečala sam to sebi jednom je kao slučajno izjavila. Nakon toga polako je izgovorila,  i ako me godine uokviruju svojim ramom i bore polako i nemilosrdno zauzimaju svoje  sad več pripadajuće mesto  na licu i telu. Jednom možda u skorije vreme razgovaraćemo na temu našeg daljeg druženja.
        On sedi u fotelji . Počinje da ga prožima osečanje ljubavi, i to je do nekle
dobro po njega, za nju verovatno ne! ali ako pusti na volju svojoj sujeti, osvetiče se time što če obelodaniti prirodu našeg odnosa pomisli ona. Pošto joj je on jedini lažni momak kojeg je do sad imala, da - rekla je dahćući  - Šta je sad?  Rekao si  da se na večeri potrudim da izgleda uverljivo, i ja sam se potrudila reće ona.." U tome je njegova i moja nesreća: čak ni najčudnovatija razmišljanja ne leče od dosade. On je bio moj  prvi pravi prijatelj i, u toj životnoj oko-
lnosti, koja i najsuvoparnijim dušama daje izvesne nežne iluzije, nju su mućile najgore misli.
       "Ona ima nada mnom ogromnu vlast još od samog početka druženja,jer vlada pomoču prijateljstva pomešanog sa iskrenom ljubavlju, i može me svirepo kazniti ako  započnem razgovor o njenoj tajnoj simpatiji." Sama pomisao na to bila je dovoljna da ga uvredi, jer je hrabrost bila odlika
njegovog karaktera. Nikad neču razumeti zašto se ona brine , on je bio i ostao njena dobro skrivana tajna. Verovatno postoji razlog zašto se nije ukljućio do sad u njen život.. U njenu sadašnjost. U koliko njega zaboravi bila bi srečnija i bolja. On je nju samo iskušavao, kad god bi odlutala pogledom znao sam da razmišlja o .. "Ah!  zar je moguće da je on za nju još uvek važan." Vreme je da shvati da je ona sad njemu važna. 
        Ja treba za nju da budem važan i da me ukljući definitivno u svoju sadašnjost !Njegova stalna
iskušenja kojima je s vremena na vrema provocira, da li su od nje napravila snažnu ili slabu i poniznu
osobu ? Ipak ja je poznajem kao snažnu osobu,, sve ovo je samo trenutak slabosti koji če ona prebroditi. A, ja, pa ja ču je učiniti srečnom i još snažnijom osobom. " A njena tajna postepeno če postati njena definitivna prošlost."Ja ću joj pomoči, prirediču joj uzbudljivo putovanje, da li samnom ili sama, tada če ona sama staviti ceo svoj život na kocku i definitivno odabrati stranu !...
       " Čovek je najtajanstveniji od svih objekata na koje je nauka naišla, i on najviše zbunjuje. U stvari nauka mu još nije našla mesto u svojim predstavama o svetu ljubavi.. Medjutim čovek je sasvim razičit ako se sudi po biološkim  rezultatima njegove pojave ? Nesmemo zanemariti jedan veoma važan faktor, ili, bolje rečeno, celu jednu dimenziju univerzuma a to je ljubav.
 Sa iskustvenog stanovišta, sposobnost koju je svest stekla da se pribere, da samu sebe prisvoji
 kao objekt obdaren posebnom čvrstinom i vrednošču-ne više poznavati, već poznavati sebe: ne više znati, več znati da znaš. Tom individualizacijom samog sebe u samom sebi živi ljubav, dotle rasuta
i  podeljena u jednom rasplinutom krugu njenom aktivnošču-ljubav prvi put postaje središte u
kome se sve predstave i sva iskustva vezuju i učvrščuju u celinu svesnu svog postojanja.
Prema tome intelegencija nije jedini čovekov dar to je preimučtvo kao što je i sama ljuba preimu
ćstovo. Za nju-ljubav može se reči da je ona realnost u kojoj se mi krečemo, i u koju ona ulazi
za nju nema ni jaza ni praga koji ne može da predje . Sa njom mi i misaono postajemo drugačiji
 ona je promena stanja u nama, ona je u stanju da uzdigne našu svest i njena dubina se ne menja
već postaje veličina koja raste - to je ljubav."   ....Dora je shvatila.Ali..?!