Znao to il' ne znao

Znam tačno šta govoriš, je li?
Naoružan golotinjom većite laži,
Suviše slobodan begunac,
Magično tiho kroz zrak se širi.

Lukavstvom velike veštine
lutalica strašču opijen -
Močni treptaj - ohol majstor
S' ponočnim zrakom se spaja.

Neminovno ćini se,
Da je slično ono što je slabašno i labavo,
Postojanje bez početka
besmisleno varanje -
Kroz dugačku povorku traganja.

Trijumf varljive ljubavi - usijana glavo,
Šta ti znači što svuda za tobom ide?
Uzbudjenje dremljivog izgnanika,-
Ledenog trgovca po maskom,
Ne nalazi ništa-tapka u mraku.
Otud pobuna komete pored tebe
i to dve umesto jedne !

Heroju zablude, razbuda bol otmen-
ljuljuškanje slatko,
Potištenost tananog mirisa-
Traga za mrvom pospanog don Žuana!

Energijo smelosti-besmisleno varanje-
kasno je a ti nisi stigao do nje:razborite,oštre, drske.
Ti? Ti? Da ti? Ti si taj?  Gomila iluzije-Gde ti je ruka ?
Čuti s' lepom rečju, Ne, ne, koliko vas godina dele?
Ali! Znao to il' ne znao, sad je dosta
Ti! nisi reč koja traje !.....

Glas

                                          

                                              Plava beležnica
                                                   Sećanje

Još uvek
ćudljivi
Mir
Istina
Misli da zna
Ali ne zna
Moj
Njegov
ukrasni dar
kasnom kraju
Bez očaja
oslušni
Oprošta svo
Dobro i zlo
šapat
na brojanici
noći
pregršt ljubavi
s očiju strgnut
Ne traži
hod lagani
na usnama
magiju ljubavi
niko za nj' se ne brine
Senkom zaklonjena
prenu  je
čas
znatiželje
nova  vizija
promenljivih oblika...

Obeshrabrenost

                                       iz Plave beležnice



       Obeshrabrenost se obavija oko njenog srca rađajući sumnju i strah...
       Velika slagalica, život.  Misli joj je obojila željama i osećanjem.
        Znala je da je java nedosanjani san  što  više sanja sve se više pretvara u nemir žurnog, pustolovnog hoda... 
...A, greh je lagati osobu koja voli..."on" -  Posesivan i racionalan on je to celo vreme činio. U želji da joj pokaže koliko ume da bude uporan i istrajan u nameri da zauvek pripadne njemu...
      Hvatajući dah..."Ah,  pa to je sasvim očigledno !... Reće ona.
     Znači...Istina, treba svakako da se bori sama...da bi sačuvala ono što vredi, ono što je pravo...   Šta hoćeš da kažeš upita on..."Ah, znaš ti vrlo dobro šta hoću ...Ono što mene interesuje jeste ono što odista jeste...Tvojs sat "ima drskost da i dalje kuca izuzetno veselo"... I šta sad upita on... Razmisli? Koliki deo sebe ostavljaš u zagrljaju sa strane...A ja, u njemu nisam. vazduh-  niti od svetlosti plamen....Ako mogu, u tvom ćutanju čuti tajnu koja se kreće a koju ti skrivaš... od mene ili nauči me da mogu ponovo da se otvorim i volim.
      A ona druga  treća ili već koja...
      Dolazi ona tek što je izašla ide dalje, ne želim da je stignem - ne mogu...Ali znakovi su bili-korak
      Dopustila sam čudi trenutak sakupljen u sadašnjosti da ona druga prodre  lako do tebe i nisam je sprećavala...(moje), iscrpljeno nastojanje, gledalo je na to nekako ravnodušno kao da sam vazduh kroz koji je tvoje lice leglo naslonjeno na lice njeno..
       Dokle čekanje ?
       Poređenje od malopre nije bilo potpuno...
       Stvarno, zašto? Pita se ona(ja)
       Zašto" ili Zbog čega?  Kao reči na vetru, "Vatreno koplje ljubavi je putovalo kroz vreme, beskonačnosti u jednom pravcu pozitivnog beskraja... putuje a nestiže"...
      Mi smo stvorenja vremena i prostora...ipak nit smo se spojili nit izmešali Vreme je proticalo i, kao eho...  dopirao je odgovor...? Kad je ostala sama sa sobom... Logika emocija i razuma.. čudno i surovo grebe svest ...Zaista, kako je to čudno..Znajući da nije jedina... Ipak...Želela je da bude voljena... mnogo više od razonode... A tamo - ništa! Ništa! Pa ipak - nadala se da može nadleti požar koji joj je on podmentnuo -  i pogledom da ga  smiri ...
       Malo življa misao - njegove reći bez reljefa."teško onome ko govoreči stvara", njemu to ipak ništa nije značilo niti mu znači,kod njega sve ostaje bez odjeka-nedopire, osećaj je,tako nečujan kao bat sobnih papuća po Persiskom tepihu.Posle višemesečnog pokušaja ... suviše živo je odgovarala na šale nekolicine njegovih prijatelja. Budući da su se pojedinci u nekoliko navrata ogrešili o pristojnost. Bila je možda nešto pronicljivija nego prvih dana, ali je ipak prvo ushičenje več bilo prošlo. Dosada počinje da biva  proraćunata ućtivosti koja je potpuno saobražena rangu pojedinca.
      Iole osetljiva duša odmah zapazi izveštačenost. Može se bez sumnje prebacivati prost ili neugladjen ton, ali ona se malo zagrejala kada je slušala.Ona je prikrivala svoj smeh-svoja osečanja, samo zato da za njega bude i ostane tudjinka. U svojoj preteranoj osetljivosti počinila je i neku nesmotrenost!.
      U svakom slućaju nežnost je sastavni deo ljubavi, pa tamo gde nema nežnosti,  nema ni ljubavi....Al' njemu je i dalje nejasno da je njoj sve jasno...i nije joj trebalo puno mudrosti da bi provalila sve gluposti..
      Prema tome kad je razmislila...pogodila je ključni zaplet.."Njemu se i dalje stare slike množe"...to ona nije razumela...Do jednog određenog trenutka...
    "  Odanost cilju ili ideji ili sili koja pokreče ćoveka to je neminovna potreba za potpunošču u procesu života. "ćovek ne živi samo od hleba". Odgovor pružen ćovekovoj potrebi da se orijentiše uveliko se razlikuje po sadržaju i formi, po privremenosti, koji teži da osvaja i dominira. Intezitet strasti koji se javlja, izgledaju često jače nego sam nagon za samoodržanjem. Nesklad koji se u datom trenutkz može javiti u ćoveku, radja potrebe koje daleko nadilaze karakterističnu osobenost ćoveka. Tom fenomenu neskladu, može se protumačiti samo na osnovu punog razumevanja ljudske situacije.
      Ćovek se trudi da stane iznova uspostavi jedinstvo sa samim sobom, poljuljanu ravnotežu u koliko je prisutna to je jedinstvo prvenstveno u mišljenju, u osečanju. Konstruirajući sveobuhvatnu sliku sveta koja mu služi kao misaoni i osečajni okvir iz kojeg i dobija odgovor na pitanje gde stoji i šta dalje.
      Ćovek je biče obdareno i telom i duhom, on mora reagovati ne samo mišljenjem več i svojim realnim životom svojim osečanjima  i posticajima.
     Ćovek teži da iskusi jedinstvo i "jednost"u svim sferama svog biča kako bi pronašao novu ravnotežu., sa svojim osečanjima i ljubavl koju poseduje."
     Ljubav uvek mirno stoji, stoji kraljevski -Skidajući s duše brigu teretnu..A, ona Dora ?Ide dalje!
           

Nisam ja ona

Tako je sve poćelo -
sa oštrim iskušavanjem,
Skrivenim jezikom
izmedju ognja i vatre.
Putokaz bez voznog reda,
Susret uskaće u vreme,
Tajanstveno prividjenje
Noć kad su vetrovi potkradali san
nemirna radost pred spavanje,
Kopija slike - jednu misao ima,
Oh nevešto smešno - i pored svega
       jedna protiv svih.
       O, vi to znate ?
Zaglavljen pogled bez reći
Zbog takvog trenutka, sam sebe izjeda
Manijačka tupost prevazilazi ćežnju,
        E to vidi istina ,
Brošura u delovima ,pocepana do pola
Goni me ludo preko svega, i
stoji otvorena ispred mene...

Al šta mogu

Šta to radiš ?
izgledaš kao strava.
Posrednik,zadovoljstvo spletki
ekstaza alhoholnosti
Kad baš hoćeš teraj tako.
Da !
Neznaš kad je trenutak,
Rezervacija bez svetla u tišini,
Zatvorena kafana ti kucaš na vrata.
Na stolu spuštene glave,
gomila pospanih ljudi.
Tužna svetlos poslednje
ćase piva,izrezbarena penom
jutro budi. Na spuštenoj tavanici
 požuteloj od vremena,
prilike neke, kockarske prikaze
 zure u tebe i tvoj prazan djep,
a Ti, sav važan inteligentan
elegantan ? pripazi na tvoje živce
večeras su ko strune.
Povijaš se uzbudjuješ
 svako veće odlepiš!
,Zar u tvojim godina
gledaš, slutiš,- kao krišom
ima ili nema ničeg?
Evo, ovako , Šta ćeš uraditi sutra.
Varvarski kraj,šah mat...
ha..ha.. kako ti se ćini?
Kako ti je sada? Napomena,
kutija pikavaca,dokonog prijatelja,
zar opet ništa?Nesklad, pesnička rima
da ne kažeš kako ti nisam rekla,
ja nisam više ona ista.
Na stolu karta "Djoker",
Dama! i gospodin? Nisu obdareni
za grupno vežbanje...
Tvoj dim iz cigarete polako se ljuljuška...
s nekom namerom, po neminoj noći, 
Hajde bez kibicera u narednih
dva sata, solo s tobom da odigram 
 jednu ? partiju šaha.... 

 

Unutrašnji odnos

- Njegova snaga nije pobedila, nakon izvesnog vremena konaćno je prestala da je intrigira. Prestaje da beži od svega. Stoji uz njega, neporažena. A on, kao da je osetio da se ona više ne bori sama sa sobom. Njena unutarnja borba polako jenjava kao sunce na zalasku...
     - Rukama prelazi preko njenih nagih nadlaktica. Polako je privlaći sebi sve dok se nije potpuno privila uz njegovo visoko, snažno telo. Spustio je glavu i usnama joj ljubi pramenove kose pored obraza. Veštim prstima je skinuo dekorativnu šnalu koja je pridržavala njenu dugu kosu na sredini glave. Dok joj je mirisna kosa padala na lice, ote mu se tihi uzdah duboko iz grla.
    - Milovao joj je vrat. Laganim poljupcima joj je prelazio preko obraza, a ruke je spustio na njeno obnaženo rame, palcem joj milujući ključnu kost i kretao se laganim dodirom prsta još niže.
    - Nju u trenutku razljuti sloboda sa kojom ju je dodirivao. Zašto ga ne odgurne od sebe ? Nikada u zadnjih nekoliko godina nije dozvolila da joj neko toliko.. Ali, bila je paralisana, nesposobna da se pomeri, da se pobuni. Vrelina njegovog tela i užaren pogled na nju su delovali kao magnet. Nije bilo snage u njenim udovima da se odmakne. Želela je da udahne još tog oštrog  čistog mirisa njegove taoletne vode. Bilo je tako lako osloniti se na njegovo snažno muževno telo i predati se tom lebdećem osečanju čarobne ranjivosti.
    - Polako razaznaje da je; sastavni deo onog što je čulno predmetno, što se predstavlja u duševnom životu, stalno menja shodno uticaju spoljašnjosti, i unutarnjeg prihvatanja koja zavisi od raznovrsnosti, koju  dajemo duševnom životu.
    - Odnos koji nastaje je, sklonost, razdvojivost, razlika, sličnost, jednakost, celina i delovi. Na suprot tome, u psihičkom doživljaju, pojavljuje se unutrašnji odnos shvatanja ili osečanja ili težnje.Isto tako odnos opažanja bol zbog nekog dogadjaja ili saznanja, težnja za nekim- ti doživlaji sadrže unutrašnji odnos izmedju onog što se reprezentuje i onog ko reprezentuje i iskljućivo je svojstven psihičkom životu...

Narednih dana

 
                        iz Plave  beležnice

   Već - već - evo.
   Izbliza i iz daleka
   Videla je jasno
    Igru duše sa dušom 
    Kako sustiže uleće
    U svemu što se kreće
    Al'  oči su bile - ovde
    Oči - i za sve ostalo
    Juće je bilo kasno
    Juće je prekljuće 
    Juće koji postaje prvi.
    I, ti to znaš?

Lepo varanje

Antikvarnici sečanja, stari san-
napukla žudnja prkosi čeka,
Osmeh i plakanje,
žurbu i nemoć,
snovima krade lepotu,
cvet leptiru u ponočnom letu.
Carstvo života i ljubavi,
uhvaćeno zamkom vremena,
zaludjen smrskanim čekanjem
nejasanim pogledom  luta.
Ti, predhodnik !
Iluzije-zabludo,šta kradeš ?
Svetlost, premorenom koraku pada.
Nemirnim čutanjem sazidan
sudbinom nepoznat ritam sklada,
Posustalom plamenu zaustavljaš
pohod nevolji spokoja-put
iznemoglost smera, ista talasanja,
surovost još jednog čekanja,
ritmom skirivenog požara..

Izdvojenost

    

Najzad kako je uzbudjenje bilo isvise snažno da bi se moglo obuzdati, on uzviknu:" Dakle, ja,
za njega tamo bedan malogradjanin, imam ovde izjavu ljubavi jedne neosvojive osobe !"
      " To za mene nakon sve moje upornosti i skrenog osečanja koje gajim prema njoj, nije mali uspeh, dodade on, nastojao je da  stiša svoju radost što je više mogao. Umeo sam da očuvam dostojanstvo svog karaktera. I ako sam rekao da je volim: Počeo je da proučava oblik slova: njenog
imena koje je ona ispisala : ona, imala je lep sitan rukopis. Bilo mu je potrebno neko fizičko zanimanje da bi se oslobodio radosti koja se graničila s ludilom.
       " Vaš odlazak koji uskoro planirate, primorao me je da govorim...Sad kad njega više neču videti
on mi je stavio do znanja da je tako najbolje,...? Ne bih mogla izdržati da i vas više ne vidim".
        Najedanput sinu mu kroz glavu, kao neko otkriće. misao: prekinuta sa ispitivanjem, njena izjava je udvostrućila njegovu radost. Ipak ču odneti pobedu nad onim drugim, poviće on, ja koji sam joj stalno govorio samo o ozbiljnim stvarima ! A, ona je tako lepa i ako godine počinju polako da  je uokviruju, i ona sama svesna je toga a ipak ? Ima divne oči, za svoje godine divno izgleda : uvek nalazi da kaže u pravi čas poneku duhovitu i finu reč ". On se u tom trenutku topio od miline: lutao je
nasumice po njenom dvorištu izbezumljen od sreče. A ona sedela je u sobi zamišljena, pogledom  koji je počivao na zidu preko puta nje i fotografiji koja je tamo stajala.... znala je prvi korak,
        čorsokak koji treba izbeći-izdvojenost,tragovi pritvorenosti i prevare, lik koji se jasno ocrtavao
pod vrelinon, suvih kapaka. I sve što je videla bila su dva očaravajuća oka.Posle dugog vremena odlutala je u mislima. _Zdravo - veselo je uzvratila, da se vratimo i uživamo u ovom povetarcu..
        Kad čovek uvidevši da u sebi nosi i sudbinu svog partnera, konačno prihvati da pred njim stoji bezgranična zajednička budučnost, njegov prvi refleks često može da ga navede da se pripoji-on-ona.
        U ovom slučaju,opasno povoljnom za naš lični egoizam, neki urodjeni nagon, opravdan mišljenjem, omogučava nam, što je moguče više, da se oslobodimo gomile drugih da bi smo našem biču dali punu vrednost. Ne sastoji li se taj "vrh nas samih", koji treba da dostignemo, u odvajanju, ili
bar u tome da sve ostalo potčinimo sebi ? Postavši misaona-osečanje, kaže nam  proučavanje prošlosti, i delimično oslobadjanje od nje počinjemo da živimo za sebe. A, nečemo li ubuduće morati da idemo sve dalje i dalje tom linijoj oslobadjanja ili spajanja na nama je da donesemo odluku?
        Biti što više sam da bi se bilo nešto više, bez sumnje bili bi smo kao snop varnica koje se gase u noći: to bi bila ona potpuna smrt koju s ljubavlju definitivno uklanjamao.To bi pre bilo nadanje da  če vremenom izvesni zraci ljubavi biti prodorniji ili bolje sreča-ljubav, najzad nači onaj put ka svom ispunjenju koji ljubav oduvek traži.....

Katkad

Ti, dvosmislen-vremenom nakindjuren
ni reč ne reče, dok godine promiču,
zastajkuješ oklevaš, za onim što zovu vreme,
Nesposoban samoživ pred njom nikad da staneš.
Uz kikot i glasan osmeh, tamo gde nema nićega  tražiš ponavljanje.
Proždireš tromu tišinu zaboravljeno osečanje,
što pluta kroz tvoje sećanje !
Lukav, mudar, strasan, iskustvom
pridodaješ raznovrsno umnožavanje.
Po nekad iznemoglom rukom
hvataš njen zalutali osmeh i
nemo rukovanje.....
Shvati,Katkad! možda nije kasno?..