napukla žudnja prkosi čeka,
Osmeh i plakanje,
žurbu i nemoć,
snovima krade lepotu,
cvet leptiru u ponočnom letu.
Carstvo života i ljubavi,
uhvaćeno zamkom vremena,
zaludjen smrskanim čekanjem
nejasanim pogledom luta.
Ti, predhodnik !
Iluzije-zabludo,šta kradeš ?
Svetlost, premorenom koraku pada.
Nemirnim čutanjem sazidan
sudbinom nepoznat ritam sklada,
Posustalom plamenu zaustavljaš
pohod nevolji spokoja-put
iznemoglost smera, ista talasanja,
surovost još jednog čekanja,
ritmom skirivenog požara..
Нема коментара:
Постави коментар