Izdvojenost

    

Najzad kako je uzbudjenje bilo isvise snažno da bi se moglo obuzdati, on uzviknu:" Dakle, ja,
za njega tamo bedan malogradjanin, imam ovde izjavu ljubavi jedne neosvojive osobe !"
      " To za mene nakon sve moje upornosti i skrenog osečanja koje gajim prema njoj, nije mali uspeh, dodade on, nastojao je da  stiša svoju radost što je više mogao. Umeo sam da očuvam dostojanstvo svog karaktera. I ako sam rekao da je volim: Počeo je da proučava oblik slova: njenog
imena koje je ona ispisala : ona, imala je lep sitan rukopis. Bilo mu je potrebno neko fizičko zanimanje da bi se oslobodio radosti koja se graničila s ludilom.
       " Vaš odlazak koji uskoro planirate, primorao me je da govorim...Sad kad njega više neču videti
on mi je stavio do znanja da je tako najbolje,...? Ne bih mogla izdržati da i vas više ne vidim".
        Najedanput sinu mu kroz glavu, kao neko otkriće. misao: prekinuta sa ispitivanjem, njena izjava je udvostrućila njegovu radost. Ipak ču odneti pobedu nad onim drugim, poviće on, ja koji sam joj stalno govorio samo o ozbiljnim stvarima ! A, ona je tako lepa i ako godine počinju polako da  je uokviruju, i ona sama svesna je toga a ipak ? Ima divne oči, za svoje godine divno izgleda : uvek nalazi da kaže u pravi čas poneku duhovitu i finu reč ". On se u tom trenutku topio od miline: lutao je
nasumice po njenom dvorištu izbezumljen od sreče. A ona sedela je u sobi zamišljena, pogledom  koji je počivao na zidu preko puta nje i fotografiji koja je tamo stajala.... znala je prvi korak,
        čorsokak koji treba izbeći-izdvojenost,tragovi pritvorenosti i prevare, lik koji se jasno ocrtavao
pod vrelinon, suvih kapaka. I sve što je videla bila su dva očaravajuća oka.Posle dugog vremena odlutala je u mislima. _Zdravo - veselo je uzvratila, da se vratimo i uživamo u ovom povetarcu..
        Kad čovek uvidevši da u sebi nosi i sudbinu svog partnera, konačno prihvati da pred njim stoji bezgranična zajednička budučnost, njegov prvi refleks često može da ga navede da se pripoji-on-ona.
        U ovom slučaju,opasno povoljnom za naš lični egoizam, neki urodjeni nagon, opravdan mišljenjem, omogučava nam, što je moguče više, da se oslobodimo gomile drugih da bi smo našem biču dali punu vrednost. Ne sastoji li se taj "vrh nas samih", koji treba da dostignemo, u odvajanju, ili
bar u tome da sve ostalo potčinimo sebi ? Postavši misaona-osečanje, kaže nam  proučavanje prošlosti, i delimično oslobadjanje od nje počinjemo da živimo za sebe. A, nečemo li ubuduće morati da idemo sve dalje i dalje tom linijoj oslobadjanja ili spajanja na nama je da donesemo odluku?
        Biti što više sam da bi se bilo nešto više, bez sumnje bili bi smo kao snop varnica koje se gase u noći: to bi bila ona potpuna smrt koju s ljubavlju definitivno uklanjamao.To bi pre bilo nadanje da  če vremenom izvesni zraci ljubavi biti prodorniji ili bolje sreča-ljubav, najzad nači onaj put ka svom ispunjenju koji ljubav oduvek traži.....