Tebi - Arapska poezija

     

         Ilija Abu Madi ( 1890-1957; Liban I
    
                     TEBI
   Samo za tebe, druže moj,
   Polete ovih stihova roj.
   I onda kada pevao sam sam
   U duši si mojoj bio prisutan.
   Vrt odenu ruho svečano,
   A jednom, sve opet biće golo.
   Ovaj glas pesme duše moje,
   Pažljivo nek oslušne srce tvoje.
   Uzmi sve što ti se lepim učini,
   A ono što lepo nije, slobodno odgurni!
   Ponekad govor krase vrline umetnosti,
   A ti umetnost od samog slušanja stvori!
   Budi kao darežljivo polje plemenito
   Što je skromnog sejača bogatim žeteocem
                                                 učiniti kadro!
   Možda sam i ja bogat bio,
   Al' tek sam se tobom obogatio.
   Reč izgovorena ostaje bez smisla,
   Ako nikoga nema da je sasluša.
   Ako zoru moju i tvoje oko gleda,
   Odmah se praskozorja rađaju sjajnija.
   Postupaj sa ljudima po svojim željama,
   ne plaši se da će ljubav biti uvređena...  
   

Putovanje

        

slika, Salvadora Dalija

Aurelije Avgustin
          izvod iz
          dela ( ispovesti ) - vrijeme

        Šta je dakle vreme?
        Mogu reći da znam, kad ne bi ništa prolazilo, da bi bilo budućeg vremena, i kad ne bi ništa postojalo, da ne bi bilo sadašnjeg vremena.
        "Tri su vremana, sadašnje u prošlosti, sadašnje u sadašnjosti, sadašnje u budućnosti." Ona su naime u mojoj duši kao neke tri stvari i drugde ih ne nalazim:sadašnje u prošlosti je pamćenje,
sadašnjost u sadašnjosti  je gledanje,sadašnjost u budućnosti je
očekivanje. Ako nam je to dopušteno reći, vidim i priznajem
tri vremena, tri su vremena...

Suptilna cenzura

                     iz plave beležnice

-Ne razumem ovo. - Još mu se malo približila i spustila obraz na njegovu ruku. Šta tu ima da se
ne razume? - tiho je upitao. Grlio ju je jednom rukom dok joj je drugom milovao kosu. Milovanje je bilo sporo i provokativno, sa jednom namerom..Podigao je njenu glavu i uznemireno upitao. Da li sam te povredio ? - Ne, ne - Molim te...trudila se da zvuči prekorno ali se slatko nasmejala...Blago je odmahnula glavom i rekla: - Izvini...hoću da kažem, nismo ranije...
    -A on - mrmljao je usana pripijenim uz njene rekavši - Divna si. - Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje, al' Ona je znala da je sve izgubljeno. Bitka je bila gotova pre nego što je i počela jer nije ni bilo protivnika.Oh, bože izvini....- promucala je i proklela sebe zbog sopstvene zbunjenosti...- Da, gospodine, razumem -   Želela ga je baš koliko i on nju. Zadovoljno je primetila da joj On smireno uzvraća pogled.Lice mu je bilo na milimetar od njenog i osećala je njegov dah na svojim vrelim obrazima...
   - A On...Zarobio ju je svojim usnama i još čvršće stegao uz sebe.. I tad joj uputi pitanje:postoji li bilo šta zbog čega ne bi trebalo ovo da radim? Da...On...Nisam varoravala... Da ga je Kroz stotinu duša... vodio put...A tebe,...Ja sam pretrčala granicu izmeđuu srca i duše...gluposti i plitkoumnosti kao da je nije ni bilo...I shvatila da na očekivanja nije odgovoreno. " I šta onda-sad?" Jednostavno...Nemirni vetar može po razapetoj žici bešumnim hodom da nastavi svoj put do novog smera...
     Da! Bilo je stotinu razloga. Bezbroj. Slika drugog lica-  pojavile su joj se pred očima, ali je Ona odbila da ih vidi.A on sad i ovde,ljubio ju je i milovao, polako je zario svoje lice duboko u udubljenje njenog ramena... Konačno se odmakao i tiho nasmejao njenoj postidjenosti. Dugo su ležali tihi i zamišljeni, zadovoljni u osečanju topline, dodira bliskosti. Nastavio je da je gleda sa puno nežnosti dok je kažiprstom prelazio preko njenih, od poljubaca otečenih, vrelih usana, Tiho je ohrabrujuće rekao:-Reci mi nešto o njemu...I. Izvesno je da  to ljudsko stvorenje više neću sresti...
    " Čovek živi uvek u odredjenom času života "sa danim mogučnostima ali i svešču povezan i sa celinom svoga života. Taj čas i ta celina, koji su ponajčešće protivrečni, a u isti mah doživljeni.
     Zbilja i ideal predstavljaju takodjer suprotnost, koja je uvek aktuelna, a u časovima spajanja upućena već pod zadatke novog ideala te tako pod nove suprotnosti. Vremenitost i većnost predstavljaju takodjer nužnost u kojoj ćovek nužno živi, a isto tako i relacije koja se neprestano skokovima menja. Svaki čovek u svojoj opstojanosti predstavlja nešto novo, nešto osebujno, nešto jednom samo dano. Ćovek u svojoj svesti-zaprvo samosvesti-može sam sebe razumeti iz sebe samoga kao odeljeni pojedinaćni fenomen, kao pojedinačna vrednost.  A ujedno i njegova vrednost"Nije u tome da je pojedinac ovo ili ono, nego da je on on sam"...I ona je istog trenutka bila svesna da se nešto dogodilo...A On, samo je duboko uzdahnuo...Ali igru  velike stvarnosi nije zaboravio...Jer, on je iznutra sav bio u plamenu što zahuktalim krvotokom juri kroz njega...I to bi dovoljno da nestane kao priviđenje u zanosnoj varki...i da će , izvesno...ona mirno da živi u sreći bez iznenađenja...slućajno usamljenog zvuka...vetra...

Ka sledećem

    

slika sa fb.

      Dr. Vejn Dajer (1949 - 2015)

      Bio je doktor psihologije, pisac i predavać savremene motivacione literature.
      Zvanje psihoterapeuta stekao je doktoratom na temu savetodavne psihologije na Vejn stejt univerzitetu i Univerzitetu Mičigen.
      Napisao je bezbroj knjiga između ostalih: Vaše slabe tačke, Kako da upravljate sopstvenim životom, Magija života, You'll See It When You Believe It...
      Kako Da Upravljate Sopstvenim Životom
                  Kratak opis:

     " Da bi ste živeli kako želite, morate biti pomalo buntovni. Morate biti spremni da se borite za sebe. Možda ćete time malo uznemiriti one kojima je jako stalo da kontrolišu vaše ponašanje - ali ako ste voljni da pokušate, otkrićete da je biti svoj, ne dopuštajući drugima da misle umesto vas, radostan, dragocen i potpuno ispunjavajući način življenja."
                                                ***
   " Ne morate biti revolucionar, budite samo ljudsko biće koje kaže svetu i svima na svetu: "Ja ću biti svoja i odupreću se svakom ko pokuša da me u tome spreći."
                                                ***
  " Na raspolaganju vam je jedna posebna vrsta slobode, ako ste spremni da prihvatite rizike koje ona podrazumeva - sloboda da lutate po polju života kuda god želite da sve sami birate. Pojedinac ima pravo da sam odluči kako će živeti svoj život, do god to ne narušava prava drugih."
                                               ***
 " Život svakog bića je jedinstven, odvojen od bilo kog drugog života, u pravom smislu te reči. Niko drugi ne može živeti vaš život, osećati ono što vi osećate, ući u vaše telo i doživljavati svet na način na koji vi to činite."
                                             ***
 " Ne morate više nikada biti žrtva"
 " Žrtva ste kada ne živite u skladu sa sobom. Ako se ponašate samodestruktivno, ako ste očajni, nesrećni, povređeni, anksiozni ili se plašite da budete ono što jeste."
                                           ***
 " Slobodu niko nije dobio na tacni. Morate sami osvojiti svoju slobodu. Ako vam je neko da, onda to  uopšte nije sloboda, već milostinja dobročinitelja koji će sigurno za uzvrat tražiti neki deo vas."
                                           ***
 " Nikada se nemojte u potpunosti oslanjati  ni na kog drugog osim na sebe kada je u pitanju upravljanje vlastitim životom - ovo je možda najbolji način za dostizanje slobode."
                                           ***
 " Biti snažan nikako ne znači biti moćan, manipulativan, pa ni drčan. Funkcionisanje iz snage podrazumeva prisustvo svesti o sopstvenoj vrednosti i efikasnosti."
                                           ***
 " Kad se bavite sopstvenom vrednošću, podsetite se da, po definiciji, ona mora poticati od vas. Vi ne vredite zato što to drugi kažu, ili zbog onoga što ste ostvarili, ili zbog svojih uspeha. Ne, vi ste dragoceni zato što vi to kažete, zato što u to verujete i, što je najbitnije, zato što se ponašate kao da vredite."
                                          ***
 " Strah jednostavno ne postoji na svetu. Strah nastaje jer se vi plašite i očekujete da se dogode strašne stvari. Niko na svetu vas ne može povrediti ako mu ne dozvolite, a ako mu dozvolite, onda, naravno, sami sebe povređujete."
                                         ***
 " Izbor je na vama: ili držite konce u svojim rukama i uživajte što imate kontrolu nad svojim kratkim životom ovde na zemlji, ili pustite drugima da to rade i provedite život nervirajući se i dozvoljavajući da vama upravljaju manipulatori. Ako im dozvolite, oni će to rado učiniti. Ukoliko odbijete, vi nikada nećete biti žrtva."...
   To je tako. iz knjige; Kako da upravljam  sopstvenim životom- Vejn Dajer             

Zakoni lepote i znanje o njima

umetnička inspiracija slikara Paje Jovanovića

   (...) Ne postoji prava svest o zakonima lepog. Izgleda da oni bitno ostaju skriveni svesti i da ćine samo tajnu jedne sasvim neprozirne pozadine.
   To je razlog zbog kog estetika principijelno može reći šta je lepo, i takođe može navesti  njegove vrste i stupnjeve, zajedno sa njihovim opštim predpostavkama, ali nas praktično ne može poučiti tome šta je lepo, ili zašto je upravo lep posebni oblik jedne tvorevine.
    Estetička refleksija je u svim okolnostima  naknadna. Ona se može javiti pošto je obavljeno estetičko posmatranje i jednostavno pasivno uživanje u lepom, ali mu uopšte ne mora slediti; ako sledi užitku teško da mu nešto pridodaje.
    Ako ozbiljno želimo tragati za problemom lepog u životu i umetnosti, onda unapred i jednom zauvek moramo odustati od pretenzija te vrste. Postoji još radikalnija predrasuda koja se tiće odnosa umetnosti i filozofije uopšte. Po njoj umetničko shvatanje je samo predstupanj intelektualnog i pojmovnog shvatanja Hegelove filozofije sa svim stupnjevima "apsolutnog duha" zalaže se za ovaj pogled; tek na stupnju pojma, ideja dostiže svoje puno "biće-za sebe", tj. znanje o samoj sebi. Iako danas skoro niko ne zastupa tu metafiziku duha, ipak je vrlo rasprostranjena predstava da je umetnost jedan oblik saznanja, u kome i dalje ostaje čulni privid kao moment neadekvatnosti.
    U Aleksandra Baumgartena radi se jo isključivo o jednoj vrsti cognition, pa čak se ni Šopenhauer, u svojoj platonskoj estetici ideja, ne oslobađa sheme saznanja, mada svesno odbija njegovu racionalnost.
    Estetika sa svoje strane, takođe nije produkt umetnosti. Ona nije nikakav viši stupanj u koji bi umetnost  morala ili pak samo mogla preći, baš kao što ni cilj pesništva nije psihologija, ni cilj plastike-anatomija.
    Estetika nastoji da razotkrije tajnu koja u umetnsti ostaje svakako očuvana. Ona postoji da analizira akt uživajućeg posmatranja, koji samo dotle može postojati dok ostane nerazložen i od misli neometen. To je razlog zbog koga držanje estetičara nije estetsko držanje; držanje estetičara zacelo može da sledi estetskom držanju, može prema njemu da se ravna, ali ne može sa njim da se poravna, a kamo li da se stavi pre ili iznad njega.

       Lepo kao univerzalni
      predmet estetike

    Treba se zapitati; je li: "Lepo" zaista obuhvatni predmet estetike? Ili  pak: je li lepota univerzalna vrednost svih estetičkih predmeta-odprilike onako kao što dobro važi kao univerzalna vrednost sveg moralno vrednog? I jedno i drugo se najčešće prečutno pretpostavlja, ali je i jedno i drugo bilo osporeno. Ako dakle želimo ostati pri tome, moramo to obrazložiti.
    Naravno u estetici imamo posla i sa ružnim. U izvesnoj meri ono ulazi u sve vrste lepog. Jer svuda postoje granice lepog, a kontrast je ovde isto tako bitan kao i u drugim oblastima vrednosti. Osim toga postoje stupnjevi lepog, duže cele skale od savršeno do notorno nelepog. Ali to nije problem za sebe, nego je već sadržan u problem lepog. Iskustvo koje proistiće iz analize vrednosti uči nas da je s odredbom vrednosti data i odredba nevrednosti i obrnuto. Na tome  je počivala već Aristotelova metoda da genera vrline odredi iz generea "rđavosti". A ono što važi za estetičko polje, uveliko važi i za estetičko. Osnovni fenomen, ovde kao i tamo, je cela skala odnosa dimenzija vrednosti, čije polove čine vrednost i nevrednost. I onda kažemo otprilike. Umetničko dostignuće je značajno ali predmet nije lep.
    Posmatrano na taj način, celi taj spor oko značenja svodi se na spor oko reči. Nikom se ne može zabraniti da pojam lepog shvati u užem smislu i da ga suprostavi onim specijalnim pojmovima, ali takođe nikome ne možemo zabraniti da ga šire shvati i da ga razume kao viši pojam svih estetičkih vrednosti. Moramo se samo strogo pridržavati jednom fiksiranog značenja i ne brkati ga opet neprimetno s drugim (...)

   ( Nikolaj Hartman, Estetika, 1977, Uvod)

Omar Ibn Abi Rabia - Arapska poezija

             

                                        Opis
   Omar Ibn Abi Rabia ( 644-712/744) bio je uglavnom arapski pjesnik ghazala. Rođen je u bogatoj porodici plemena Meka iz Kurejšija. Autor erotske poezije, najpoznatijeg i najreprezentativnijeg srednjovekovnog Hedjaza. Poznat po svojoj ljubavnoj poeziji cjeli svoj život posvetio je Thoraiii, mladoj ženi iz Hejazijske aristokracije Ibn Rabia je poznat po tomer što je inagurirao " Galantnu, nestašnu, često realističku poeziju koja je u suprotnosti sa sentimentalnošću Beduinove ljubavi i postavlja ton za gradske stanovnike." Bio je jedan od dizajnera pesama "Ljubav-strast." Za njega je rečeno da ga je lepota koju je video na ulici ili za vreme hodočašća "spalio".
              Pesma

      Gazela  mi  jedna   srce  Orobila
       
        Gazela mi jedna srce orobila
        Danas kad sa svetog brda dohodila:

       Bedrima svojim od ostalih straši
       Njiše se u hodu obred da izvrši;

       Svu je svoju svilu uz telo pripila,
       Prekrasnim bojama sa suncem se slila,

      Tu gazelu nikad zaboravit neću,
      Dok na odru mome ne zapale sveću! 

II deo Vreme u nauci

U fizici, vreme(simbol:t) je osnovna fizička veličina kojom odredjujemo položaj nekog tela u prostorno. vremenskom kontinumu. Pojam fizičkog vremena vezan je za pojavu kretanja u univerzumu.(grafikon u I delu o vremenu:Njutnova fizika - Ajntanova fizika).
Ajnštajn je pomoću postulata brzine svetlosti neraskidivo povezao vreme sa prostorom u jedinstvenu dimenziju prostor-vremena, koja se smatra četvrtom dimenzijom prostora.

Savremena nauka
Merenje vremena
Vreme je jedana od sedam osnovnih fizičkih veličina. SU sistema, a sekunda je jedna od sedam osnovnih jedinica. Veće jedinice vremena kao što su minut sat i dan jesu uobičajene mada ne spadaju u SU sistem, već su prihvaćene kao produženi SU sistemu. Sekunda je prvo definisana kao 1/86.400 prosečnog solarnog dana,ali je kasnije prihvaćena neuporedivo preciznija definicija koja je vezana za atomsku fiziku.
Psihološko vreme
Vreme je jednako vezano za fizički svet i za personalnu egzistenciju. Vreme je mogućno tumačiti,istraživati pomoću različitih duhovnih sposobnosti. Sadašnjosti odgovara psihološka sposobnost percipiranja, prošlost stoji u vezi s pamćenjem, dok je budućnost uslovljena moćima analize i racionalnog predvidjanja. Psihološkoj strukturi vremena odgovara gramatička struktura glagola. U psihološkom smislu, dva objektivno jednaka vremenska perioda(izmerena fizičkim merama) mogu se pročitati nejednako, što je često služilo kao tema u umetnosti.

Vremenska zona, je deo površine zemlje omedjen sa dva granična meridijana. Postoje 24 časovne zone zato što se zemlja za 24 časa jedanput obrne oko svoje(zamišljene) ose koja spaja njen Severni i Južni pol. Časovna zona je u stvari,pojas eliptičkog oblika.

Putovanje kroz vreme
Vremeplov ili putovanje kroz vreme je koncept kretanja unapred ili unazad do različitih trenutaka u vremenu, na način analogan kretanju kroz prostor. Neke interpretacije putovanja kroz vreme sugerišu mogučnost putovanja izmedju paralelnih stvarnosti ili svemira.

Večnost je sveukupnost vremena, shvaćena kao nešto bez početka i kraja. Može značiti apsolutnu bezvremenost ili beskonačno trajanje u vremenu bez početka i kraja, što čini razliku izmedju bezvremene(inmemporalne) u vremeni.

Prostor
Je ono u čemu se materija fizički prostire. Fizički prostor se obično smatra trodimenzionalnim, dok savremeni fizičari uzimaju vreme kao četvrtu dimenziju, koja zajedno sa tri dimenzije, prostora čini kontinuum prostor vreme.

Snovi i sećanje

       

          
                                  Iz plave beležnice
                                       - Sećanje -

      S vremenom koje je proticalo, a da nije...Čežnjiv trag na skrivenom putu bez putokaza... ludilom izazvan izvan pameti s' poslednjim plesom čija je slika lebdela, u strasti ka nepoznatoj visini, prvi put, s velom zbunjenosti radosnim kricima uzbuđenja, požele da Te vidi.Da bi pitala... Dobro, ko  sad deli? i s pitanjem u pokretu nešto kasnije dodirnu, da...Rekla je Da - ...Sad odmah dubini krupnih očiju,Zašto sam još nepoznata?...Pratiću vas..I to sve na svoj ljubazno i,dobrodušni skromni način...
...Idemo, onda, i s iskrenim dečačkim osmehom glumeći hrabrost On, krete ka njoj.
    Da...da...i na neki čudan način najzad upita On, "Šta ako snovi i sećanje s' čežnjivim tragom nisu beg?" Al' Ona, u pola rečenice snažno stisnutih vilica, naglo se okrete prema njemu i njegovom čeličnom pogledu. I nehte da prekine magičnu vezu, pogledom oči u oči dok je gledal njegove ogorčeno stisnute usne...Zaškrgutavši zubima nije odbila da njegove provokativne reči udostoji komentarom.I, "Šta ako?", nakon buđenja  njeno sećanje otkrije da je ,"On prekršio obećanje"...I tad je nekontrolisano privi oko njegovih prstiju...a Ona nije stigla ni da se nasmeje, uz komentar "kakav čudan preokret", već dugi niz godina izbegava mesta i osobe  povezane sa njenom prošlošću, i na tren bi kao da gleda u fotografiju koja se polako izbledela muti. Al' uprkos svemu znala je da više ne iskušava sudbinu, strahom, kajanjem i gorčinom...A vreme? Jedino vreme će sjediniti prošlost i sadašnjost  s najvišom nijansom u srcu prekinuto putovanje...s' pamćenjem i sećanjem i očajnom nadom nekog čudnog nemira u plamen koji nestaje u svakom od njih.
   I gle...ako mora da ostanu prečisti snovi i sećanje, "Ko si Ti", bez hitrog koraka nekoliko godina čekanja, i s previše toga što osta da visi sa senkom neizrecivo nezasite odvojenosti, u nerazumnom času na prstima ruke...Onog što bi tako blizu s' propratnom porukom bez adrese, na nevidljivom dugom putu kroz sve dane i godine...Dal još da sluti da se osvrće da čeka..."dvostruki tamo tvoj zov iz daljine...Smišljeno jasno ipak tebi je bio potreban neko ne "ona" i ne "Ja"... i Ti si to znao i pre nego što si zakoračio u njene misli i san...I dobro zna dok se srce nadimalo od ljubavi...  beše bučno  providna prevara i iluzija.I uvek isti san  sve više i više čarolija kratkoća noći s' ukradenim vremenom uvek na isti način putuje sve dalje i dalje kroz sećanje... sa svom radosti postojanja...
  Dok u tišini sa malo reči slatko sećanje daruje put povratka "Al' ne kao nekad" nedrima beskraja "Ono" slatko zavaravanje... od njega  sam "Ja" tvoja rasuta svetlost,..Umro sam od žudnje sa slatkim sećanjem ka tebe zvan al' nedozvan u tihoj patnji i ako sam  zastao, zakasnio a ipak žurio ka pomami skrivene sudbine sad se umori lakog života,avantura božanstvehih spektakla... potvrdno klimnuvši glavom... Pa ipak bučna oluja ...nije mi dala...nije mi bilo dato nit ljubav nit nada... u igri s' drugima sa "crnom i zlatnom strelom" drugim te ljudima dadoh i ko lutalica nastavi da putujem sa tobom sa sobom ka tebi zbog jurnjave otrgnut, tražeći nekog nama sličnog... ne dođoh...reće "On!"...

Aktivna imaginacija

sl.aktivna imaginacija

                  Psihologija

     Aktivna imaginacija - iz pera, Ane Bojanović

   Osnovno polazište za aktivnu imaginaciju je činjenica da je nesvesno ogromna i neistražena oblast i da postoji neizvesno, autonomno u odnosu na čoveka, skoro kao zasebni entitet, ego bi hteo da bude kormilar, da upravlja svim dešavanjima i uspostavi kontrolu već prema svojoj volji, ali mora dostojanstveno da prizna poraz pred nesvesnim. U kakvom će odnosu (prijateljskom ili antagonističkom) ego biti sa nesvesnim zavisi od mogućnosti njegove simbolizacije, veštine njegovog prevođenja u slike, a koja je na svakom pojedincu. Upravo zbog toga aktivna imaginacija je veoma važan alat samoaktuelizacije koja ima, kako bi Maslov rekao, transpersonalni karakter.
   Sredstva aktivne imaginacije su: vizualizacija ( prevođenje nesvesnog u slike ), bilo putem snova, slikarstva, vajarstva, grnčarstva, ili drugih vrsta manuelnog zanatskog stvaralaštva.
   Zatim automatsko pisanje ( u pitanju je pripovedački postupak - tehnike koju su koristili mnogi pisci avangarde 20.veka - nazvavši je tokom svesti ( Stream of  Consciousness, kao što su Virdžinija Vulf,  Džejms Džojs,  Henri Džejms,  Dejvid Lodž,  Vilijam Fokner,  Marsel Prust i dr.
   Tehnika automatskog pisanja se svodi na prevođenje spontanih mentalnih slika u tekst, bez moralne ili formalne, umetničke, cenzure, što je najzad dovelo do prevazilaženja konvencionalnih jezičkih kalupa - npr. zanemarivanje interpukcije - i formi stvaranja novog, tzv. zaumnog jezika ( što je termin koji je skovao naš avangardni pisac, Ljubomir Micić ), u aktivnu imaginaciju spada i vantekstualna umetnička aktivnost kao što je ples, pa čak i seksualna aktivnost, koja omogućava da naši najskriveniji porivi i instikti pronađu put do realizacije.
   Osim što predstavlja most između ličnog svesnog i nesvesnog, aktivna imaginacija, prema Jungovom mišljenju, predstavlja i način uspostavljanja veze između ličnog i kolektivnog nesvesnog.
   Možda je najvažnije pitanje koje se može postaviti da li je aktivna imaginacija ikad "isključena" iz naših života, ili se ogleda u svemu što činimo. Dok govorimo ili komuniciramo, odnosno vršimo različite vrste razmene sa drugima, dok posmatramo, stvaramo smejemo se, možda najviše dok sanjarimo - aktivna imaginacija uvek je prisutna čineći ljudsko biće jedinstvenim i povezanim.
   Nesvesno progovara iz svega što činimo ili ne činimo, jer čak i nečinjenje je vid činjenja i kao takav nosilac određenog značenja, ali svakako je način čovekovog postojanja, kao svesnog bića izraslog na podlozi nesvesnog.
   Aktivna imaginacija je, kako je to Jung često isticao, u stvari proces osvešćivanja nesvesnog, koji je neophodan na putu individualizacije, pa i samoisceljenja.
       " Jer, kao  što on tvrdi, sve dok ne osvestimo nesvesno, ono će upravljati našim životom, a mi ćemo to zavati sudbinom."

Indiska poezija

      

   Ako me nikad ne pozoveš

   Kad mojih stopala više ne bude
   u prašini puta ovoga.
   Ja ću se igrati
   U svim igrama onih što žive.
   Imaću novo ime
   I druge ruke da ljubavlju me vežu,
   jer ja u svim vremenima postojim
   i večito ću se na suncu kretati.
   Šta onda ako me se ne setiš
   ako me nikad ne pozoveš
   podižući pogled ka zvezdama !

   Izostavi moje ime iz poklona
   ako ti je ono breme,
   ali sačuvaj moju pesmu.
 
  - Rabindranat Tagore