Osečaj spokojstva u njegovom zagrljaju poćeo je da je plaši.Polako poćinje da gubi sopstvenu volju a po njoj to je uznemiravajuće.Po Dori postoji samo jedan pristup jedinstvu koji može biti uspešan, a to je razvijanje uma i ljubavi. Više nisam što znaći: jesam jer efektuiram. Shodno godinama nisam nemoćna. U koliko mu se predam, biće to potpuna kapitulacija, samo ne to.Prinela je
ruke njegovim ramenima i nevoljno ga odgurnula.Prihvatio je njeno odbijanje i uzmakao unazad. Ali ne za dugo.Molim te pre nego ti poželim laku noc-usput ju je proždirao oćima, reci mi nešto o slućajnom susretu sa tvojom "tajnom", da li je još uvek aktuelna ? Ah ! zar i ti. Pa to je tako oćigledno reće on.Niko te od nas nije toliko zaintrigirao, a on ? To je samo moja ludost reće Dora. On jednostavno nepostoji niti je postojao. Imaginacija hladne decembarske noći..slućajan susret. Njega sam pustila da se približi bez dodira. Puštala sam ga da svaku noć samouvereno dolazi. A šansa..Uzimao je moju slobodu, bila je to samo igra, više podsvesna nego svesna. A iza svega je stajalo ništa....Izvini.Da to je bio On, i ja sam bila tamo. Fotografija u mislima, polako postaje otudjeno pamćenje..Tu sliku polako izbacujem iz svog mozga. U želji da se pokaže nežan uhvatio je za ruku. Nadam se da sa prijateljima nećeš ostati dugo. A! Ja sam ljubomoran..to me je kasno uhvatilo, ali me drži.Uplašen čvrstim i hladnim Dorinim pogledom, on se pokoleba. Dakle? reće ona. Ti nisi zaljubljen u mene, ti u meni gleaš ljubavnicu.Nije tačno. Hočeš dokaz ? reće on-zaista?
Njeni prijatelji su već uoćljivo gledali na sat. Menjamo plan reće Dora, idemo u naš omiljeni restoran van grada.Lice joj poprimi prezriv izraz i ona reće, za stara dobra vremena....idemo !
Biti objektivan moguće je ako respektujemo druge.Ukoliko želi nešto razumeti, mora biti sposobna da to vidi onako kako osečaj egzistira, sve doživljavam bolno i mučno. Preterano štitim sebe od dominacije drugih, bežim i ne privezujem sebe uz drugu osobu...A, on želi potpunu vlast nadamnom, a to znaći osakaćivanje, gušenje želi da budem benevalentna-da upravlja nadamnom, a ja bi trebala da bez pogovora budem njemu odana. To, ne to nebi bila ja reće Dora..."Ljubav je dete slobode"
Ljubav je kao Tennysonov stih i glasi
Cvet s napuklog zida
Ubrah te iz pukotine
Držim te,evo, s korijenom, cejlog, u ruci
Cvetiću-kad bi samo shvatio
Što si, tako s korijenom, i sve u svemu,
Zano bi što je ljubav a što je čovek.
Нема коментара:
Постави коментар