William Shakespeare - Kralj Lear
Vilijem Šekspir - Kralj Lir
Analiza dela Kralj Lir
Mesto radnje; Britanija
Tema dela; ludilo kralja Lira
Ideja dela; čovek mora da se pomiri sa svojom prolaznošću.
"Kralj Lir" poznata je drama Vilijama Šekspira, koju je napisao 1605. a objavio 1623. godine. Vreme radnje u 8.veku pre Hrista, u Engleskoj. Ovde, kao i u nekim drugim delima, kao glavni motiv provlači se motiv ludila.
Britanski filozof Kolin Megin analizira Šekspirov psihologizam i postavlja pitanje "Do koje mere je Šekspirov naturalizam, dakle posmatranje i opisivanje pojava koje vidi pratopsihologija?". Zanimanje za ljudsku dušu i um Šekspirove drame zapravo čini "psihodramama" u vremenu kada takva definicija drame praktično još nije ni postojala.
Kralj Lir, glavni junak istoimene drame, već na njenom samom početku veoma star, slab, preke naravi i čudljiv. Zbog toga želi da podeli svoj imetak kćerima. Ipak njegova mentalna slabost ogleda se u principu podele koju je odabrao- želi lažnu ljubav i javne izraze, nešto na šta ne mora uzvratiti istom merom, jer će u potpunosti izmiriti podelom imovine. Želi da izgleda voljen zbog podanika i sveta.
Tvrdoglavost i ponositost, koje su se u antičkim dramama uvek kažnjavale smrću, odvele su ga u niz fatalnih pogrešnih odluka, samoću i izgnanstvo u divljini, i na kraju u ludilo.
Lirova tragedija kreće se od odbijanja da prihvati jednostavnu činjenicu da u tekućem životnom ciklusu i najobožavaniji kralj gubi moć i mora da se pomeri pred novom generacijom muškaraca. U ludilu sve vreme vidimo Lirov pravi karakter, plemenit , velikodušan, poverava se drugima. Njegovoa nagla podela kraljevstva, proterivanje čerke ljubimice i Kenta samo zato što je pokušao da ga dozove pameti, sve to ukazuje na neuravnoteženi Um.
Kasnije, iz stanja deluzije, oporavlja se uz pomoć mira i ljubavi koje mu pruža Kordelija i upoznaje emocije kao što su kajanje, sram i poniznost. To smiruje njegovu pomahnitalost. Kad je napokon postao sposobna ličnost, sposobna da brine o sebi i nastavi dalje, njegov svet se ruši, kćeri umiru, te i njega izdaje snaga. U ovom delu, otkrivamo neverovatnu moć autora da pronikne u tajne ljudske duše, objasni ih i predstavi kroz dramu, na čitaocima razumljiv način.
Ludilo zauzima središnje mesto u drami i povezano je sa neredom koji je zavladao i skrivenom mudrošću-
Lir je uz sebe hteo voditi ludu da ga malo nasmejava i zabavlja, međutim, nije znao da se on i sam pretvara u nju.
Postoje četiri perioda u stvaralačkoj karijeri Vilijam Šehspir; prvi je trajao do 1590. godine, u kome je pisao komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora; drugi je počeo 1595.godine s tragedijom "Romeo i Julija", a završio se 1599. s "Julijem Cezarem", u trećem periodu do 1608. pisao je samo tragedije; a u četvrtom periodu, koji je trajao do 1613.godine, pisao je tragikomedije.
Dela: Šekspirove drame (njih 37) dele se na Kraljevske drame ili istoriske, komedije, tragedije i romantične igre. Njegova najpoznatija dela su: Hamlet Romeo i Julija, Otelo, Kralj Lear, Magbet. (tragedije) Bogojavljenska Noć, Oluja, San Ivanjske noći, Mletački trgovac, Ukroćena goropadica, Kako vam drago(komedija)
Šekspir je pisao i pesme, od kojih su najznačajniji njegovi ljubavni Soneti...
Vilijem Šekspir - Kralj Lir
Analiza dela Kralj Lir
Tema dela; ludilo kralja Lira
Ideja dela; čovek mora da se pomiri sa svojom prolaznošću.
"Kralj Lir" poznata je drama Vilijama Šekspira, koju je napisao 1605. a objavio 1623. godine. Vreme radnje u 8.veku pre Hrista, u Engleskoj. Ovde, kao i u nekim drugim delima, kao glavni motiv provlači se motiv ludila.
Britanski filozof Kolin Megin analizira Šekspirov psihologizam i postavlja pitanje "Do koje mere je Šekspirov naturalizam, dakle posmatranje i opisivanje pojava koje vidi pratopsihologija?". Zanimanje za ljudsku dušu i um Šekspirove drame zapravo čini "psihodramama" u vremenu kada takva definicija drame praktično još nije ni postojala.
Kralj Lir, glavni junak istoimene drame, već na njenom samom početku veoma star, slab, preke naravi i čudljiv. Zbog toga želi da podeli svoj imetak kćerima. Ipak njegova mentalna slabost ogleda se u principu podele koju je odabrao- želi lažnu ljubav i javne izraze, nešto na šta ne mora uzvratiti istom merom, jer će u potpunosti izmiriti podelom imovine. Želi da izgleda voljen zbog podanika i sveta.
Tvrdoglavost i ponositost, koje su se u antičkim dramama uvek kažnjavale smrću, odvele su ga u niz fatalnih pogrešnih odluka, samoću i izgnanstvo u divljini, i na kraju u ludilo.
Lirova tragedija kreće se od odbijanja da prihvati jednostavnu činjenicu da u tekućem životnom ciklusu i najobožavaniji kralj gubi moć i mora da se pomeri pred novom generacijom muškaraca. U ludilu sve vreme vidimo Lirov pravi karakter, plemenit , velikodušan, poverava se drugima. Njegovoa nagla podela kraljevstva, proterivanje čerke ljubimice i Kenta samo zato što je pokušao da ga dozove pameti, sve to ukazuje na neuravnoteženi Um.
Kasnije, iz stanja deluzije, oporavlja se uz pomoć mira i ljubavi koje mu pruža Kordelija i upoznaje emocije kao što su kajanje, sram i poniznost. To smiruje njegovu pomahnitalost. Kad je napokon postao sposobna ličnost, sposobna da brine o sebi i nastavi dalje, njegov svet se ruši, kćeri umiru, te i njega izdaje snaga. U ovom delu, otkrivamo neverovatnu moć autora da pronikne u tajne ljudske duše, objasni ih i predstavi kroz dramu, na čitaocima razumljiv način.
Ludilo zauzima središnje mesto u drami i povezano je sa neredom koji je zavladao i skrivenom mudrošću-
Lir je uz sebe hteo voditi ludu da ga malo nasmejava i zabavlja, međutim, nije znao da se on i sam pretvara u nju.
Postoje četiri perioda u stvaralačkoj karijeri Vilijam Šehspir; prvi je trajao do 1590. godine, u kome je pisao komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora; drugi je počeo 1595.godine s tragedijom "Romeo i Julija", a završio se 1599. s "Julijem Cezarem", u trećem periodu do 1608. pisao je samo tragedije; a u četvrtom periodu, koji je trajao do 1613.godine, pisao je tragikomedije.
Dela: Šekspirove drame (njih 37) dele se na Kraljevske drame ili istoriske, komedije, tragedije i romantične igre. Njegova najpoznatija dela su: Hamlet Romeo i Julija, Otelo, Kralj Lear, Magbet. (tragedije) Bogojavljenska Noć, Oluja, San Ivanjske noći, Mletački trgovac, Ukroćena goropadica, Kako vam drago(komedija)
Šekspir je pisao i pesme, od kojih su najznačajniji njegovi ljubavni Soneti...
Нема коментара:
Постави коментар