ALKIBIJAD
Iz Neznanja se može izači jedino
Samoupoznavanjem
Što znači: Upoznati samoga sebe ?
Sokrat: Ipak, Alkibijade, bila laka ili ne, ta tema se
ovako pred nas postavlja: upoznavši ono, možda
bismo spoznali i način da se brinemo o sebe sa-
mima, ali u slučaju da ne upoznamo - nikada-
Alkibijad: Tako je.
Sokrat: Ali gledaj, na koji način da se nađe šta je
sama ta stvar? U tom slučaju bismo možda i
pronašli šta smo to mi sami, dok bi nam to ne-
sumnjivo bilo nemoguće ukoliko bi nam sama
ta stvar ostala nepoznata.
Alkibijad: Pravo kažeš.
Sokrat: Ali, čekaj, Zevsa ti! Kome ti sad govoriš?
Zar ne meni?
Alkibijad: Pa da.
Sokrat: Svakako onda i ja tebi?
Alkibijad: Dabome.
Sokrat: Tako je Sokrat onaj koji govori?
Alkibijad: Nesumnjivo.
Sokrat: A Alkibijad je onaj koji sluša?
Alkibijad: Pa da.
Sokrat: Sokrat se, svakako služi govorom da bi go-
vorio?
Alkibijad: Neosporno.
Sokrat: Onda, valjda, smatraš da je govoriti i služiti
se govorom jedno te isto?
Alkibijad: Nesumnjivo.
Sokrat: Tako se međusono ne razlikuju onaj koji se
služi i ono čime se služi?
(l28e-129c)
Sokrat: Prema tome, zar nije u redu da se smatra
da ono čime se ti i ja služimo u međusobnom
saobračaju čini govor duše s dušom?
Alkibijad: Ali nesumnjivo.
Sokrat: Upravo smo to maločas i rekli: Sokrat govori
Alkibijadu služeći se govorom, i to ne upućijući
govor tvojoj masci već Alkibijadu lično; a to je
tvoja duša.
Alkibijad: Mislim da je tako.
Sokrat: Prema tome, onaj koji naređuje da čovek
upozna samog sebe, zahteva da upoznamo svoju
dušu.
(l30de)
Нема коментара:
Постави коментар