Sve je počelo ranije

             

             

                    iz Plave beležnice
                    Srebrne niti 4.deo

     Nije sigurna zbog čega..Iznad blede noći oblaci klize nad zvezdanim nebom.  U tom trenutku bila je u iskušenju da mu kaže.  Uhvatila je njegov pogled nasmešila se..Njeni ožiljci su je brzo podsetili...I  htela-ne htela, morala je da prizna..."Tebe je odabrala"...

    U proleće,  leto  ili jesen. Sedeći u dvorištu.  Volela je da posmatra plavo nebo što se  naziralo kroz krošnje stabala.
    Ponekad bi pomislila da ima smisla za pisanje.
    Poštujući različite ukuse i tuđa mišljenja...Poput zategnutog luka, "Lepota joj obuze dušu i pobrka misli.
    U glavi čuje glas,
    U ovu šetnju moraš sama da kreneš.
    Spontano - svesna - duševnog centra...Njena svest kao mreža utkana u njenom umu, raznobojnim svilenim nitima isprede nelagodnu zabrinutnost.
    Pažljivo posmatra - pogled upire u slabu tačku... I, pokrenu nešto s čim više nije mogla da upravlja.
   
    "Ti", izgledaš kao jedan od onih nedostižnih stvorenja koji se javi u njenoj svesti što dođe pa opet iščezne. Samo što si bio više ljudsko a manje priviđenje koje se u snu javlja.  I polako ko jedna po jedna reč, zari se u njene grudi.
     Suviše dockan da okrene glavu - Nastavi polako da joj šapućeš na uho..."mi smo samo običan par."...   Prati me  Radi isto što i ja.
     I dok joj je  jeza prolazila niz leđa.  Nesvesno se spotaknu preko same sebe  i shvati da nema povratka. Ubeđena da te je upoznala kao stalnog - izmišljenog pratioca ubačenog u njeno sećanje.
     Ipak - ti si to.  To je istina.
     Njena glava. Primajući tvoje prisustvo predhodnih godina u njen unutrašnji svet... Pomisli da je prava suština spokojne sreće, nepogrešiva  čista linija u ritmu obilate snage s' vibrirajućom utehom ljubavi u otvorenom prostoru.
     Ona je videla tebe - ali ti nisi video nju.  Trebalo ti je duže nego što je očekivala...

                                                     * 2 *

     Noć među senkama
     Sa snom koji se razlikuje od drugih svet pun tajni, na talasu ritma života ostavi poruku sa svežim ožiljkom opsesiji da u ljubavi  na svoj način guta dušu. Al' iskreno i ono malo što je znala o tebi?  Uvide - shvati da su ipak sve to sporedne stvari i da nipošto ne predstavljaju smisao novog života... Novog poćetka.  Pravi smisao je negde drugde,  dublji je i lepši.
     I do tog trenutka mislila je da je sve slučajno ili čak nešto što joj se priviđa.  Ali nakon svega teško je shvatila kao slučajno.čemu čežnja da te vidi.
     Jedini trag nešto kasnije.
     Zid između ritma noći i dana.  Još uvek između želje i strasti zaluta unutar njene lepe slike iz snova...I osećaj neobuzdane želje dok izgovara tvoje ime...nežno ga šapuće  tiho pevuši i ako znala nije kako se zoveš.
     Na njeno veliko čuđenje nije bila ni tužna ni gnevna.  Sve jasnije oseća...Kao da je bila u dubokom snu.  I probudila se da  bi ponovo vratila svoj pogled i svoje misli.  Al' onda joj se dogodi nešto neobično.  Vratiše joj se žive i jarke boje i Ti, kako sedeiš kraj nje,  Sklupčan pokušavaš da nagneš se napred i pogledom moliš žestoku želju da prihvati igru bez laži i trikova... znalački,  obazriv,  taktičan i umešan pronađe put u otkrivanju velikoj  tajni odgovor...Spojivši usnu međ stisnute usne njene i s' bezbroj drugih misli  gladnim osmehom zarobi joj duh sudbine.
      Nov pogled povuče njenu maštu i ona se zaboravi za trenutak.
      Ona je bila ta koja je izabrala.Zatim u jednom trenutku,  ona  potpuno odbaci misao. Sve je to šala
ona ništa ne ne želi..Jer,
potrebno joj je mnogo više hrabrosti da bi kazala o svom nadljudskom letu ka tvom razumevanju..  Njen strah ima dublje korene.   Međutim.
     Čas usamljena i povučena a onda ponovo neobuzdana i bučna.  Nauči da drži jezik za zubima i lice da pretvori u bezizražajnu masku...
    Ti beše onaj u čijem pogledu prepozna nežnu čaroliju vlastitog osećaja  Daleko od nje a izgledalo je da si bliži.  I sve to naravno, nije onda znala.  I ukoliko joj je sve bilo lepše, utoliko si joj se više činio tuđim.  Al' tanana ljubav če biti jedan korak ispred dodira vatrene stihije "koja je tražila isuviše krupnu cenu."
     I po sopstvenoj zamisli, Ti. nošen hladnim sad zimskim vetrom. Utvrđuješ  raspituješ  se meriš i slivaš se kao odjek...
     A ona. Da li da sumnja. Da je možda sve ovo zbilja bio san ?

Samo Jedan od Njih

                                       

                                        II deo Plave beležnice
                                              - Srebrne niti  III deo


      Ovde-onde. Uvek prisutna tamna senka slučajne prepreke potpuno obuzeta ritmičnim  tihim, plesom dubljim od urlika  reke... i Ti...Zaista nemaš  potrebu za žurbom.
      U čistoj, vatrenoj strasti senzualnost sagoreva do suštine u trenju žestokih uništavajućih plameno jedinstvene drukčijosti...I tako dobi energiju,  moć i neku vrstu zadovoljastva - to jest, ko  tok reke koja teče,  bez straha...I opet  kad si Ti, u pitanju...moj sat poprimi drskosti da kuca izuzetno veselo.
      U jednom uvek mora postojati dvoje, uvek dvoje u jednom čežnjom vođeni u izdvojenu razlikost...I s' rađanjem novih uslova,  novih ideja, novih emocija...To je ono što nam treba...Promena...Sutra...
      Bajkovitoj sliki. Pružam ruku i uzalud očekujem visinu  na kojoj je život ispunjen čulnim svetlom i s' tobom... tako oboje postajemo jedno "Ti i jedno Ja... Mi".
      Da bi se zaštitila od emocionalnih povreda i razočaranja prihvatila sam realnost u kojoj nisam uvek izabrana i odabrana...I tako ti nisi izabrao mene, izabrala sam ja tebe...Makar je tako izgledalo.
      Shvatila sam da  Ti istinu moćnom sposobnošću na intelegentan način prilagođavaš novim uslovima   novih želja osećanja... A hrabrost    ona bi prava reć za istinsku dobrodošlicu uzajamne simpatije - osečanje...
      I evo me opet u drugom danu, vratolomnom brzinom i snagom volje u kockanju sa srećom...I s' opaskom u deliču sekunde svadljiva slagalica onim praznim neprozirnim pogledom uputi prezriv osmeh...Mom prvom danu sa tobom...Znao si to.
      Greška...voli da se pravi, bez obzira na to koliko dugo opstaje...Od mene do tebe."Jesam li nešto mnogo propustila - upita?"
      Dakle, ona... tišina bez kazane reči...Šta ona  dođavola, znači? Zar opet iznova, sa još jednom vezom...Malo uplašeno, malo čvrsto, poput tipične žrtve koja navlači masku...ljubavni mamac s' moje leve strane prisnim obračanjem prošapta mi na uho. "Pogrešno je bilo pogrešno."
      Nakon još jednog pokušaja da na brzinu zavedem red...Sklopila sam oči. Sve je bilo tu, skriveno negde u mojoj glavi...I ne pitajući povukao si me prema sebi u zagrljaj.
      Uredu rekoh ja. Tvoja predstava izmamljuje moj umor...Uz snažno odbijanje Ti, si sve dublje iz dana u dan ulazio u svaku poru mog života. Snažnim glasom tad doviknu: "Sve je pod kontrolom ljubavi." Sama ta reć bi malo smešna zvučala je izanđano...Al' nije ni to važno - I to je sad davna prošlost.

                                                         2.
     Dugo si čutao, skoro čitav minut. I onda si progovorio. " Da draga. Rastrzan sam između bezbroj njih(mislio si na žene), ne prezam niodčeg...I dans je taj nemirni duh u meni...Trenutno analiziram skrivenu stvarnost prikazanu u drugačijem ruhu...Uh, rekoh ja. "Opcija za delovanje?" veoma teška odluka...Podigoh ruku i skloni njegovu sa svog lica...Znaš li? Pronašla sam nekoliko zanimljivosti koje su mi zaokupila pažnju...Put kroz vreme uzbudljiv preokret pritajene čežnje čeka da moje drugo Ja... načini neku grešku koju bi kasnije skupo platila..."Tebi?"...
     Znala sam da ti nisi naivčina. - Pronaći ćeš nešto. Uvek postoji nešto kroz ništa!  I ništa se ne zbiva.   Tišina. Ponekad imam utisak da listam enciklopediju čija su poglavlja povezana pričom, a nekad da čitam satiru koja se dotiče svega od istine do ljudske gluposti koja se krije u toj gluposti.
     I tako Ja...Zazidana od sećanja otvaram vrata da bi spralo sve sa mene. Jer ništa nije onako kako izgleda.
     I tad...Javi se muški glas. Samo jedan od nas...Šta to radiš...njegove oči plamteći su me gledale, a njegove namere nisam mogla pogrešno da protumačim.
     Zatim me uhvati za bradu i primaknu se bliže. Čekaj, hoću da te poljubim. Sada? prošaptala sam I,dok sam osećala njegov topao dah na svom vratu  provokativno  lagano šapnuo mi je na uho . I s' jednom rukom bržom od oka reče...- Pokušaj da se uklopiš, dušo...A meni nema druge nego da nastavim po starom,  da ne dozvolim da nešto postane ozbiljno i da uvek imam spremnu doskočicu...bez ikakvih dubljih osećanja..I tako ja  naspram tebe rekoh... zar nisi čuo kako šapučem slatke besmislice...U meni bude maštu, usopavanog osećanja i još po nešto...Moj svet u begu od mraka. I poput tišine pred oluju, osećaj bliskosti u naletu osećanja bio je preplavljujući...u igri bez kontrole i pravila...I rasprši sve racionalne misli zadivljujućeg čuda...u izazovu nedostižnoj misli...s' opojnim ukusom, sočnog raskošnog i zanosnog prikradajućeg poljupca...Što celo vreme kružnu  mrežu plete oko mene...A Ti s' ključem u levom đepu - Nije važno.  O čemu smo beše razgovarali? - Saznaj...  Lanac trenutka... shvata smisao kruga  nije u onome sto se skriva unutra vec u onome što ostaje napolje... Dobro došao.. . u tiho ludilo zamršene mreže nemira...  
    

Herman Hese - Umetnost dokolice

    

Herman Hese ( nem. Herman Hesse; 2.jul 1877 - 9.avgust 1962.) bio je nemački pisac, pesnik i slikar.
       Među mnogobrojnim delima. Njegova najpoznatija dela su  Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf),  Sidarta (nem. Siddhartha)  i igra Staklenih perli (nem. Das Glassperlehspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije.  Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.
       Izvod iz dela Umetnost Dokolice:

     " Nijedan čovek nije toliko siromašan da ne može jednom na dan da pogleda nebo i da se seti neke dobre misli pune života.  A zarobljenik koji pri odlasku na rad ponavlja u sebi neki dobar stih, ili tiho pevuši neku dobru melodiju, može u duši dublje da oseti utehu i da više poseduje sve ove lepe stvari nego neki zahtevni čovek koji se oseća umorno u velikoj lepoti i slatkom uživanju.

       Ti koji si tužan i daleko od svojih, pročitaj povremeno neku dobru izreku, neku pesmu, seti se lepe muzike, lepog predela, nekog čistog i dobrog trenutka u tvom životu!  I pogledaj, zar nije tačno da se kada to uradiš ozbiljno dešava čudo, da sati postaju vedriji, budučnost prijatnija, život vredniji življenja!"

     " Ko nijedan tuđi predeo ne može da učini svojim, ko ni u jednoj stranoj zemlji ne može da se zagreje, kome neki ovlaš dokučeni predeo ne može kasnije da znači neku vrstu povratka kući, - Njemu nedostaje ono najdublje i jednak je čoveku koji izvan dečje sobe i rodbine ne može da shvati nijednog čoveka, ne može sa njim da razgovara i da ga voli.  Vredan čovek oseća da je u srodstvu, ne samo sa svojim rođacima i okolinom, već sa životom svakog čoveka i sa životom prirode.  Osećanja naklonosti ne dokazuje suprotno: Ona se zasnivaju na saznanju,  slutnji,  čak i sudelovanju,  a ne na ravnodušnosti.  Ono što mi se ne dopada ne živi u meni duže od onoga što volim.  Ali ono što ne poznajem i ne želim da upoznam, prema čemu sam ravnodušan, što mi ništa ne znači,  to za mene i ne postoji, - I ukoliko toga više, utoliko ja sam niže padam."

       Citati, Hermana Hesea:

     - Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je spokojna...Čudesno spokojna i prostrana, kao onaj tihi hladni prostor u kome se okreću zvezde.

     - Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.
        Herman Hese

Umeće Ljubavi - Erich Fromm

   

       Erih From (Erich From  l900 - 1980)

       Nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar, humanistički filozof.
       Počevši od prvog njegovog rada,  Beg od slobode  Fromova dela su poznata po socijalnim i političkim komentarima,  kao i filozofskim i psihološkim podvlačenjima.  Njegova druga knjiga Čovek za sebe je bila nastavak Bega od slobode i zajedno su činile Fromovu teoriju o ljudskom karakteru i prirodi.  Fromova najpopularnija knjiga je svakako  Umeće Ljubavi u kojoj je rekapitulirao i dopunio teoretske principe ljudke prirode iz Bega do slobode i  Čoveka za sebe.
       Ova knjiga poznatog nemačkog socijologa ne donosi gotova "upustva" o umeću ljubavi.  Ona želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignut stepen zrelosti.  Ona nastoji da uveri čitaoca kako su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko najaktivnije ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost.  Zadovoljstvo u individualnoj ljubavi ne postiže se bez sposobnosti da se voli svoj bližnji, bez istinske poniznosti  hrabrosti,  poverenja i discipline.  Piše From na početku ovog eseja o ljubavi.
       Sličan sadržaj
       Umeće Ljubavi
      "Je li ljubav umeće?  Ako jeste, ona zahteva znanje i trud  ili je ljubav prijatno osećanje  koje se rađa slučajno, nešto što čoveka "obuzme" ako ima sreću?
       Ljubav je kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo.  Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanaj.
       Skoro da nema važnijeg zadatka, odnosno cilja u čovekovom životu, koji je u toj meri bitan i započinje sa takvim entuzijazmom a tako često se završava porazom, kao što je ljubav,  kaže From.
       From kaže da je ljubav vrsta umetnosti, poput slikarstva,  muzike.  Da bismo postali umetnici ljubavi, potrebno je udružiti teorijsko i praktično znanje i doći do višeg, trećeg stepena znanja,  koji on naziva intuicijom.
       From kaže da nije toliko bitno koga volimo  odnosno ko je objekt naše ljubavi, koliko da li umemo da volimo,  a pojedinci se po tom kapacitetu veoma razlikuju.
       Čuveni citat o Ljubavi - Erih From  - Umeće Ljubavi: Samo je osoba koja ima vere u sebe
                                                                                               u stanju da bude verna drugima.
     " Voleti znači obavezati se bez garancije, potpuno se prepustiti Nadi da će naša ljubav proizvesti ljubav voljene osobe."
        Erih From   

Psihoanalitičko tumačenje snova - Frojd

           

Psihoanalitičko tumačenje snova
               Psihologija

     Danas kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi " kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora  Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama ( Smultronstallet, 1957) ili na  Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spllbound, 1945) podvučenom brilijantnim  Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične ekspade Sidija Bareta?
     Vek koji će nam, između ostalog, doneti otkriće genoma,  Specijalnu teoriju relativnosti, dva Velika rata i pad Berlinskog zida otvorio je Zigmund Frojd ( 1856 - 1939)  prvim sistematičnim remek - delom psihoanalitičke revolucije, knjigom Tumačenje snova ( Die Traumdeutung). Zanimljivo je, da je Frojd delo napisao 1899. godine, ali je tražio da bude štampano 1900. kako bi otvorio 20.vek u sam osvit herojskog doba psihoanalize ( ispostaviće se da je tih godina rođen i Žak Lakon).  Za prvih šest godina  Tumačenje snova je prodato u svega 600 primeraka, ali posle njega više ništa neće biti isto.
     Te 1900.godine počinje naučno tumačenje snova postavljanjem osnova za dubinsku psihologiju ustanovljenu Frojdovom psihoanalizom i analizom individualnog nesvesnog iz čega proishodi i dinamika sna.
     Frojd polako postaje i psihoanalitičar koji i vlastito nesvesno povija, kao receptivni organ ka pacijentovom nesvesnom koje se lagano pomalja.  Na tom putu u pacijentovo nesvesno najviše mu je pomogla  Fani Mazer koja mu je tokom seanse ponavljala: " Ne govorite mi,  ne dodirujte me samo me slušajte."  To je predstavljalo začetak slobodnih asocijacija. Uvođenje slobodnih asocijacija predstavlja najodlučniji momenat u istoriji psihoanalize.  Metodom slobodne asocijacije  Frojd je otkrio i manifestni ( svesno iskustvo tokom sna ) i latentni ( ono skriveno u nesvesnom) sadržaj sna.  Time je ovaj strastveni kolekcionar egipatskih i klasičnih antikviteta poput arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik snova polako sve više otvarajući podzemne odaje bolnog i skrivenog pamćenja.
     Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način na koji skida svoje odelo svlači i svoju psihu,  odriče se svojih psihičkih tekovina te se  u oba aspekta i fizički i psihičku približava situaciji sa samog početka životnog razvoja.
     Najviše odmora donose oni snovi za vreme koji je um najmanje aktivan,  pa stoga snovi imaju po Frojdu zadatak da utišavaju svest i očuvaju proces spavanja što nije baš lak zadatak...

Anri De Monterlan

  

slikar Orazio Genileschi

    Anri De Monterlan
    Mrtva Kraljica
    Drama u tri čina
    Mesto radnje  Portugal  -  negde
   "Mrtva kraljica" izvedena je prvi put u "Francuskom teatru" 8. decembra  1942. godine
     lica:
    Ferante, kralj Portugala  star 60  godina
    Injes De Kastro,  stara 26  godina
 
                  Šesti prizor
Ferante,  Injes.  U dnu prostorije,  u sjenci Egas Koeljo i
                        Velikaši zatim Druga Lica

                                 Injes
"Ako bude mislio drugačije nego ja, bit će mi stranac, on koji je ja.  Ali ne.  On je san moje krvi.
  Moja krv  me ne može prevariti".

                                 Ferante
  Ne volim naivnost.  Mrzim porok i zločin.  Ali kad razmislim, onda još uvek više volim porok i zločin.
                                 Injes
  Verujte,  gospodaru,  nepotrebno je da me podsećate na opasnosti kojima sam izložena.  Kakogod se ponekad drugačije činilo, nikad na njih ne zaboravljam.
                                 Ferante
   Ljudi koji su odviše uzdržavaju dožive jednog dana da se priroda pobuni;  otvore se i odjedanput izruče sve što su godinama zadržavali.  Nameće se zaključak da je,  kad se sve sabere, beskorisno biti skrovit.
                                  Ferante
   Oprostite  -  razgovor udvoje, s dobrim sagovornikom, uvek me učini pomalo nespretnim.  Prekinimo ga, dakle, i vi se vratite u Mondego vedri.
 
    Pored opadanja i starosti, u drami je stalno prisutan strah; ta bujica straha je uvek tu, i kod svih. Mrtva kraljica je drama straha.
     ova dva lika Monterlan je uneo svoje srepnje i zanos misli.       

Razum i Ljubav

                             

                         II deo, Plave beležnice
                               Srebrne niti. II..

     Nasmešio se više za sebe.
     Ti i tvoj osmeh. Nisi ničija kopija. Sjajna si takva kakva si, i nikad se ni zbog kog nemoj menjati. Hvala. Rkoh ja.
     Nego, da li ti i dalje nedostajem? Da. Kao u stara dobra vremena - odgovorih ja...
     Želim da si pored mene -  prošaputao je.
   - I ja - odgovorila sam sa takvom žudnjom kakva prevazilazi svaku granicu uzdržanosti.
     Zvučao je tako blizu, kad sam zatvorila oči, imala sam utisak da je pored mene...Pričali smo o svemu i kad se prekinula veza...Na koži osetih prijatan trag tamo gde su njegove reči sve vreme milovale  i parale moje lice.
     Bio je već mrak kad sam ušla u kuću. O! - Da li sam...da li sam? Ne znam. Kad je došao, sedeli smo i razgovarali do ranih jutarnjih sati...
     I evo me danas...Od dugog puta zadihana i u sukobu sa srcem, zapoćela sam naš isprepleten skriven let kroz čudnu priču.
     Zajedno sa tobom - uz tebe zagrljaj usijanja...polako,  tiho,  sporo, nevidljiv pali oganj radosti u meni.  I tako mi isti, mada se stalno menjamo...I na taj način uspavasmo našu budnost do potpunog zaboravljanja na vreme.
     O, bože.  Znaš li...Evo me i ovde s' novim susretom, koji takoreći, uskoći u vreme...Sa zapletom lažnog spokojstva i sa čudnom bujicom bunila u glavi...I s onim vrelim rečima naslaganim u mojim grudima... što neobično jedna za drugom pljuštaše iz mojih usta.
     Danas - sve je tu. Jedino još nedostaje plameni lanac sreće...plamen zamene za istinu.
     I kad sam bajku, počela sama sebi pričati da bih je bolje shvatila, Postavljam tebi pitanje: O čemu je uopšte reč?  Zašto? I čekajući odgovor, dopustila sam Ti, da svojim čutljivim usnama zagnjuriš poljubac što dublje u mene.
     Nekazana reč, sama je sebi kriva. I uz to "žive slike...Jedne one i jedan ti...- To ste vi gospodine).
     Ugrizoh se za usnu zbog te slučajne primedbe, pripremajući se za trenutak kad če mi biti potrebna hrabrost za sasvim dostojan vaš odgovor....Razmisli da li sam bila u pravu...Jer u obostranoj situaciji bilo je uzajamne i neobične simpatije.
     U suštini smo, pak, bili pomalo slični,  bliski...(potpuno isti kao što smo potpuno različiti.)
     Zbog uspomena na pravu odanost...Ljubav ne: to se već pokazalo kao suviše drska reč...( starim prijateljima se ne sudi).
     Ali izranja još nešto   kasnije?   Ovde nije reč samo o meni, nego i o duhu vremena...Tamo gde se rebra granaju...Čudno, ali...Pričam  osećajući najsvetiju dužnost - dužnost srca... I onda sam počela uporno da te tražim - svuda...
     Nezameri što ču citirati Erich From - iz knjige Čovek za Sebe
    " Vjerovati" u drugu osobu znači biti siguran u pouzdanost i nepromenljivost njezinih fundamentalnih stanovišta i srži njezine ličnosti. Pod tim ne mislim da neka osoba ne smije menjati svoje mišljenje, već da njezine osnovne motivacije ostaju iste: da je, na primer, njezina sposobnost ili respekt za ljudsko dostojanstvo dio njezine ličnosti i da nije podložna promeni.
     Samo je osoba koja veruje u sebe sposobna da bude verna drugima, jer jedino ona može biti sigurna da će u budućnosti biti ista kao i danas i da će zato osećati i delovati kako se sada očekuje od nje.".
            A. Ti kad nešto obećaš, Veruješ li u sebe...

Jedinstveno Iskustvo

                       

                                             II deo Plave beležnice

                              
                                            Srebrne niti ... l...

    Nepomična svetlost tražeći nekog nama sličnog bila je na svom mestu kao i obično.Sa osećanjem koje je  raslo  mi smo postajali sve suzdržljiviji.
    I po ko zna koji put, ništa zadovoljno i glasno se smeje i ništa ne objašnjava.
    I  kad smo već kod toga...Neki čudni glas kao iz basjke ponavlja   smeje se, ali ja se ne smejem...Moj veo zbunjenosti kaže  "da je moje srce nenadano zahvaćeno požarom"i pita me...Dobro, ko sad deli?...Nasmejala sam se zadovoljno i bez odgovora izvan sebe od radosti pustila sam da vetar odnese  prošlost... I ujedno  shvatila da je život još uvek prepun mogučnosti...
    Moje oči molbeno su te posmatrale izdaleka.
    Nisam imala snage da dođem tamo. Nisam mogla da te razumem.  Pretpostavljajući  da i ti govoriš isto.
    A onda...one većeri... - Htelasam da te pitam uzviknuvši iz daljine koja je sve brže rasla među nama. I naginjući se unapred, pomislih da ću osmehom sprati  tvoju fascinantnu čaroliju koja mi opčini misli, tajanstvenom teskobom  i dugi niz vremena prožima čitavo moje biće... I da ću pre ili kasnije bez tišine koja mi puni misli nabasati na pravu stazu...I tako s' tobom u mislima ... Prepustih se uzbudljivoj radoznalosti divljine..Stojeć pred tobom... razbi obruč tišine S' pitanjem...Izvini. - Ti nisi kao svi ostali...I prvi put nakom mnogo vremena bila sam srećna... uprkos gustoj magli koja me je svo vreme prati kud god sam krenula...‚Iznenada žudnja odagna moj bol i postajem iznenađujuće laka...Moje postojanje celim bićem sad zna... da život teče dalje svojim tokom...i s jednom jedinom namerom zadovoljno posmatram i znam...Da sam uzmakla  iskušenju igre sunčevog zraka...I ako si vetar Ti, okretao ka meni svo vreme ...Sa tvojom senkom koja bi skliska  vrela i kroz telo  klizi i pada i ako bi kasno za to..
    I dok su mi misli lutale i tumarale kroz lavirint sećanja mozak je grčevito radio. Ja počeh da izričem reč i dadoh joj smisao bez iznenađenja...Razočaranje koje me je na početku  mučilo, počelo je da se topi  i kroz san pokopa svu moju bol...

Umberto Eko - Fukoovo Klatno - Kvantna fizika

  

Fukovo Klatno

Tada sam ugledao Klatno
    Kugla obešena za kraj dugačke žice pričvršćene za svod pevnice, opisivala je široke oscilacije u svoj svojoj jednakovremenoj veličanstvenosti.
    Znao sam - a svako bi u čaroliji tog spokojnog zamaha morao da oseti - da trajanje oscilacije zavisi od odnosa izmđu kvadratnog korena dužine žice i onog broja (pi), koji po nekom božanskom zakonu, tako neshvatljivom za ovozemaljske umove, neizostavno povezuje obim i prečnik svih mogučih krugova na svetu - tako da je to putovanje kugle od jedne do druge krajnje tačke posledica zagonetnog dogovora najbezvremenijih od svih mera, jedinstva tačke vešanja, dvojnosti apstraktne dimenzije,  trojnosti broja(pi)  tajanstvenog četvorougla kvadratnog korena, savršenstva kruga.
    Znao sam i to da magnet koji se nalazi u osnovi vertikale tačke vešanja, prenoseći svoju poruku cilindru skrivenom u srcu kugle, obezbeđuje postojanost kretanja. Ta veštačka naprava bila je spremna da prkosi otporu materije, ali se nije  suprostavljala Zakonu Klatna, nego mu je čak i pomagala da se ostvari, jer bilo koja materijalna tačka koja poseduje težinu, obešena o nerastegljivu nit bez težine u praznom prostoru ne bi trpela otpor vazduha ni trenje u tački oslonca, a njeno pravilno njihanje bi večno trajalo.
    Zemlja se okretala, ali mesto na kojem je pričvrščena nit bila je jedina postojana tačka u vaseljeni.

    Fukovo Klatno je dobilo ime po francuskom fizičaru Leonu Fukou, koji ga je upotrebio u svom eksperimentu zamišljenom da dokaže da zemlja  rotira oko svoje ose.
                                                                                          

    "Dostojanstvo i breme čoveka sastoji se,između ostalog u pokušaju da se svesno podnosi sopstvena sudbina. Kako je čovek među svim ostalim živim bićima jedini sposoban da bude svestan svoje sudbine, da li je on zaista podnosi dostojanstveno".
                                                                                                 Leopold Sondi
   

Bar se tako nadala

       

"Svetlost Plave beležnice nije zamrla"

 Znao si da u priči sa tobom
Neuhvatljiva  žudnja agresivne obmane 
Bosonogoj sanjalici zatvara oči.

I,
Svaka stranica Plave beležnice
U stilu bez stila
Čudno razliva reč ispisanu za tebe.

Danas, iza zavese njenog sna
sa polljubcem čuvanim za tebe
Zatvara korice prve i zadnje stranice
Sumornom blesku, Plave beležnice .

Al' sa pravom strašću novo osećanje
kao da hoće da joj poveri neku tajnu
Sa zadivljujućim  strpljenjem
Kroz čujno treperenje providnog lista
Otvara novu stranicu "Srebrnih slova".

Al'...Ti!  Ako postojiš 
I, Ti ćeš biti tu...na njoj...stranici novoj...

Venera i Adonis - Šekspir

slikar, Charles Joseph hatoire

     Venera i Adinis pesma koju je napisao    Viliam Šekspir.  Objavljena je 1593. godine. Propraćena je posvetama grofu od Southamptona.
                      (citat) 

     U času kad sunce u licu purporno
     Posla zadnji pozdrav uplakanoj zori,
     Adonis ružolik u lov krenu žurno;
     Lov ljubaše, ali ljubav smijehom kori.
           Venera ga stigne, čežnjivo do boli
            i počne ga snubit kano prosac holi.

           Crvena ga ljubi najviše, a bjilo
           Od najviše više, još većma vesela
   
     Njemu je da bira, njoj samo da žudi,
     Po besmrtnom lijepom rukom zavjet pravi
     Da se neće s mekih maknuti mu grudi
     Dok sa suzom joj mira ne uglavi;

     Toplo je tek sunce što s nebesa svijeti,
     Ja između sunca tog i tebe legla;
     Vručina odozgo meni malo šteti,
      Strijela oko tvoga vatrom me je žegla;
           Do besmrtna nisam, života mi nije,
           Kad me sunce s neba i sa zemlje grije.

    "O ljubavi dosta!" grka lica reče.
    "Moram poći, sunce obraze mi peće".
     Jecat ću nebeskim dahom sveži
     Ohladit ću žar tog sunca šro se spušta
     Načinit ću za te hlad os svojih vlasi;
     Ako planu evo suze da ih gasi.

     Esejist i kritičar Čarls  Lem otišao je valjda najdalje u vrsti romantičarske kritike. On paradoksalno smatra da su "Šekspirovi komadi manje sračunati za prikazivanje na pozornici nego delo ma kojeg drugog dramskog pisca", a njegov razlog za to je "njihova osobita odlučnost". U njima ima tako mnogo onog što dolazi u oblasti glume, što nema nikakve veze sa okom,  glasom,  ili  pokretom. "Kad gledamo predstavu", veli on, vidimo na svoju štetu da smo umesto ostvarenja jedne ideje, samo materijalizovali i svukli jednu lepu viziju na merilo od krvi i mesa. Ispustili smo jedan san u potrazi za nedokučivim suštinstvom"....
   

Kad Te Budan Snevam - sonet 43

      

slikar, Milena Pavlović Barili

                  Vilijam Šekspir
            Kad Te Budan Snevam
                   - sonet 43

         Što više žmurim, oči bolje vide,
         jer ceo dan ne vide što gledaju;
   Al  kad ih sklopim, tvoj lik u njih ide,
           zatvorene te jasno osećaju.

         Kad i sen tvoja tamu svetlom čini
         te u mom oku sklopljenom sja čilo
         kakav bi prizor na dnevnoj vedrini
            divan i blistav-tvoje biće bilo
               kako blaženo oči bi mi sijale
           po živom danu da te smotre zene,
             kad u mrtvoj noći su sen znale
             tvoju da vide, u snu, zaklopljene.

          Svi dani su noći - dok te ne ugledam,
          sve noći dani - kad te budan snevam. 

Otelo

     

Otelo, ili u punom nazivu "Otelo, venecijanski Maurin"

autor   Villiam Šhokespeareon
žanr     tragedija
vrsta dela  drama
vreme i mesto  16o1 - 1604  Engleska
vreme radnje    kraj 16 stoleća
mesto radnje    Venecija i Kipar
glavni lik          Otello
vrhunac            Otello se zaklinje na kravavu osvetu
tema                 Ljubomora,  nespojivost vojničkog heroizma
                         i ljubavi, opasnost od izolacije.
       Otelo je možda najpoznatije književno istraživanje destruktivne moći  ljubomore i sumnje. U isto vreme to je jedan od najranijih literarnih radova koji se bavi pitanjem rase i rasizma.
       Otelo je neosporno heroj unatoč njegovim manjkavostima, je najistaknutiji tamnoputi protagonist iz vremena rane zapadne literature.  Otelo se suočava sa stalnim rasizmom od strane drugih likova u ovoj drami, pogotovo nakon što je oženio Desdemonu, povlaštenu bijelu ženu čiji otac ne odobrava ovaj brak.
       Otello je u ovoj drami predstavljen kao plemenit čovek velikog ugleda kojeg poštuju i kojem se dive vojvode i venecijanski senat, kao i oni koji mu služe,  Elizebetanska i jakobinska pozornica je obilovala likovima crnaca, ali nijedan nije dobio tako veliku iherajsku ulogu kao Otello
        Analiza drame
        Dvostruko vreme - tu postoj kratko i dugo vrem. šekspir koristi kratko vrijeme kako bi pojačao intenzitet drame i daje nam dojam tragedije. A kako bi postigao vjerodostojnost u drami Šekspir koristi duže vrijeme kako bi opisao aferu između Desdemonde i Caisa, te Jago koji pravi Othella ljubomornim. Čini se da je raspad Othellovog uma i brak dolazi u bržem vremenu.
        Vreme je jedno od glavnih tema u Otellu. Tu postoje dva sata: Otellov je brži, a drugi sporiji pa tako Šekspir daje zagonetku koju čitaoci treba da reše.  Odgovor se skriva u metaforama Kada Jago kaže "Mavar se menja sa mojim otrovima", kaže da je drogirao Othella. Razum zavisi od preostalog vremena.
       Opsednut ljubomorom Otelllo ubija Desdemonu.  On traži da bude upamćen kao onaj koji " nije volio mudro,  ali je volio sa previše žara", nakon čega izvršava samoubistvo.
Jezik i stil.
Šekspir u Otelu kao i u drugim predstavama  piše u kombinaciji stiha(poezije) i proze( svakodnevnog govora). Čitajući Otela često izgleda kao čitanje dugotrajne pesme, a to je zato što likovi kod ovog pisca često govore u stihu.
Likovi.
Otello, glavni lik i heroj u predstavi. Hrišćanski Maurin i general venecijanske vojske. Otello je elokventna i fizički moćne figura koga poštuju svi oko njega.  Uprkos njegovom visokom statusu on je ipak lagan plijen nesigurnosti zbog njegovih godina, njegovog života kao vojnika i njegove rase
Desdemonda, kćerka mletačkog senatora Brabanzia.Na mnogo načina stereotipno čista i krotka, Desdemonda je takođe odlučna i prisebna. Ona je jednako sposobna braniti njen brak i odgovara dostojanstveno na otelovu neshvatljivu ljubomoru.
Jago,  otelov podređeni.
Kasio je otelov poručnik, istinski mu je veran
Emilija Desdemondina pratilja, duboko povezana sa svojom gospodaricom.
Dužd,  predstavlja službenu vlast u Veneciji, a ima veliko poštovanje prema Otellu kao javnom i vojno službeniku.
Brabanzio  je Desdemondin otac i venecijanski senator. Kao prijatelj Otela, Brabanzio se osjeća izdanim nakon što je Otelo oženio njegovu kćer u tajnosti...