- Srebrne niti III deo
Ovde-onde. Uvek prisutna tamna senka slučajne prepreke potpuno obuzeta ritmičnim tihim, plesom dubljim od urlika reke... i Ti...Zaista nemaš potrebu za žurbom.
U čistoj, vatrenoj strasti senzualnost sagoreva do suštine u trenju žestokih uništavajućih plameno jedinstvene drukčijosti...I tako dobi energiju, moć i neku vrstu zadovoljastva - to jest, ko tok reke koja teče, bez straha...I opet kad si Ti, u pitanju...moj sat poprimi drskosti da kuca izuzetno veselo.
U jednom uvek mora postojati dvoje, uvek dvoje u jednom čežnjom vođeni u izdvojenu razlikost...I s' rađanjem novih uslova, novih ideja, novih emocija...To je ono što nam treba...Promena...Sutra...
Bajkovitoj sliki. Pružam ruku i uzalud očekujem visinu na kojoj je život ispunjen čulnim svetlom i s' tobom... tako oboje postajemo jedno "Ti i jedno Ja... Mi".
Da bi se zaštitila od emocionalnih povreda i razočaranja prihvatila sam realnost u kojoj nisam uvek izabrana i odabrana...I tako ti nisi izabrao mene, izabrala sam ja tebe...Makar je tako izgledalo.
Shvatila sam da Ti istinu moćnom sposobnošću na intelegentan način prilagođavaš novim uslovima novih želja osećanja... A hrabrost ona bi prava reć za istinsku dobrodošlicu uzajamne simpatije - osečanje...
I evo me opet u drugom danu, vratolomnom brzinom i snagom volje u kockanju sa srećom...I s' opaskom u deliču sekunde svadljiva slagalica onim praznim neprozirnim pogledom uputi prezriv osmeh...Mom prvom danu sa tobom...Znao si to.
Greška...voli da se pravi, bez obzira na to koliko dugo opstaje...Od mene do tebe."Jesam li nešto mnogo propustila - upita?"
Dakle, ona... tišina bez kazane reči...Šta ona dođavola, znači? Zar opet iznova, sa još jednom vezom...Malo uplašeno, malo čvrsto, poput tipične žrtve koja navlači masku...ljubavni mamac s' moje leve strane prisnim obračanjem prošapta mi na uho. "Pogrešno je bilo pogrešno."
Nakon još jednog pokušaja da na brzinu zavedem red...Sklopila sam oči. Sve je bilo tu, skriveno negde u mojoj glavi...I ne pitajući povukao si me prema sebi u zagrljaj.
Uredu rekoh ja. Tvoja predstava izmamljuje moj umor...Uz snažno odbijanje Ti, si sve dublje iz dana u dan ulazio u svaku poru mog života. Snažnim glasom tad doviknu: "Sve je pod kontrolom ljubavi." Sama ta reć bi malo smešna zvučala je izanđano...Al' nije ni to važno - I to je sad davna prošlost.
2.
Dugo si čutao, skoro čitav minut. I onda si progovorio. " Da draga. Rastrzan sam između bezbroj njih(mislio si na žene), ne prezam niodčeg...I dans je taj nemirni duh u meni...Trenutno analiziram skrivenu stvarnost prikazanu u drugačijem ruhu...Uh, rekoh ja. "Opcija za delovanje?" veoma teška odluka...Podigoh ruku i skloni njegovu sa svog lica...Znaš li? Pronašla sam nekoliko zanimljivosti koje su mi zaokupila pažnju...Put kroz vreme uzbudljiv preokret pritajene čežnje čeka da moje drugo Ja... načini neku grešku koju bi kasnije skupo platila..."Tebi?"...
Znala sam da ti nisi naivčina. - Pronaći ćeš nešto. Uvek postoji nešto kroz ništa! I ništa se ne zbiva. Tišina. Ponekad imam utisak da listam enciklopediju čija su poglavlja povezana pričom, a nekad da čitam satiru koja se dotiče svega od istine do ljudske gluposti koja se krije u toj gluposti.
I tako Ja...Zazidana od sećanja otvaram vrata da bi spralo sve sa mene. Jer ništa nije onako kako izgleda.
I tad...Javi se muški glas. Samo jedan od nas...Šta to radiš...njegove oči plamteći su me gledale, a njegove namere nisam mogla pogrešno da protumačim.
Zatim me uhvati za bradu i primaknu se bliže. Čekaj, hoću da te poljubim. Sada? prošaptala sam I,dok sam osećala njegov topao dah na svom vratu provokativno lagano šapnuo mi je na uho . I s' jednom rukom bržom od oka reče...- Pokušaj da se uklopiš, dušo...A meni nema druge nego da nastavim po starom, da ne dozvolim da nešto postane ozbiljno i da uvek imam spremnu doskočicu...bez ikakvih dubljih osećanja..I tako ja naspram tebe rekoh... zar nisi čuo kako šapučem slatke besmislice...U meni bude maštu, usopavanog osećanja i još po nešto...Moj svet u begu od mraka. I poput tišine pred oluju, osećaj bliskosti u naletu osećanja bio je preplavljujući...u igri bez kontrole i pravila...I rasprši sve racionalne misli zadivljujućeg čuda...u izazovu nedostižnoj misli...s' opojnim ukusom, sočnog raskošnog i zanosnog prikradajućeg poljupca...Što celo vreme kružnu mrežu plete oko mene...A Ti s' ključem u levom đepu - Nije važno. O čemu smo beše razgovarali? - Saznaj... Lanac trenutka... shvata smisao kruga nije u onome sto se skriva unutra vec u onome što ostaje napolje... Dobro došao.. . u tiho ludilo zamršene mreže nemira...
Нема коментара:
Постави коментар