Jedinstveno Iskustvo

                       

                                             II deo Plave beležnice

                              
                                            Srebrne niti ... l...

    Nepomična svetlost tražeći nekog nama sličnog bila je na svom mestu kao i obično.Sa osećanjem koje je  raslo  mi smo postajali sve suzdržljiviji.
    I po ko zna koji put, ništa zadovoljno i glasno se smeje i ništa ne objašnjava.
    I  kad smo već kod toga...Neki čudni glas kao iz basjke ponavlja   smeje se, ali ja se ne smejem...Moj veo zbunjenosti kaže  "da je moje srce nenadano zahvaćeno požarom"i pita me...Dobro, ko sad deli?...Nasmejala sam se zadovoljno i bez odgovora izvan sebe od radosti pustila sam da vetar odnese  prošlost... I ujedno  shvatila da je život još uvek prepun mogučnosti...
    Moje oči molbeno su te posmatrale izdaleka.
    Nisam imala snage da dođem tamo. Nisam mogla da te razumem.  Pretpostavljajući  da i ti govoriš isto.
    A onda...one većeri... - Htelasam da te pitam uzviknuvši iz daljine koja je sve brže rasla među nama. I naginjući se unapred, pomislih da ću osmehom sprati  tvoju fascinantnu čaroliju koja mi opčini misli, tajanstvenom teskobom  i dugi niz vremena prožima čitavo moje biće... I da ću pre ili kasnije bez tišine koja mi puni misli nabasati na pravu stazu...I tako s' tobom u mislima ... Prepustih se uzbudljivoj radoznalosti divljine..Stojeć pred tobom... razbi obruč tišine S' pitanjem...Izvini. - Ti nisi kao svi ostali...I prvi put nakom mnogo vremena bila sam srećna... uprkos gustoj magli koja me je svo vreme prati kud god sam krenula...‚Iznenada žudnja odagna moj bol i postajem iznenađujuće laka...Moje postojanje celim bićem sad zna... da život teče dalje svojim tokom...i s jednom jedinom namerom zadovoljno posmatram i znam...Da sam uzmakla  iskušenju igre sunčevog zraka...I ako si vetar Ti, okretao ka meni svo vreme ...Sa tvojom senkom koja bi skliska  vrela i kroz telo  klizi i pada i ako bi kasno za to..
    I dok su mi misli lutale i tumarale kroz lavirint sećanja mozak je grčevito radio. Ja počeh da izričem reč i dadoh joj smisao bez iznenađenja...Razočaranje koje me je na početku  mučilo, počelo je da se topi  i kroz san pokopa svu moju bol...