Psihologija
Danas kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi " kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama ( Smultronstallet, 1957) ili na Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spllbound, 1945) podvučenom brilijantnim Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične ekspade Sidija Bareta?
Vek koji će nam, između ostalog, doneti otkriće genoma, Specijalnu teoriju relativnosti, dva Velika rata i pad Berlinskog zida otvorio je Zigmund Frojd ( 1856 - 1939) prvim sistematičnim remek - delom psihoanalitičke revolucije, knjigom Tumačenje snova ( Die Traumdeutung). Zanimljivo je, da je Frojd delo napisao 1899. godine, ali je tražio da bude štampano 1900. kako bi otvorio 20.vek u sam osvit herojskog doba psihoanalize ( ispostaviće se da je tih godina rođen i Žak Lakon). Za prvih šest godina Tumačenje snova je prodato u svega 600 primeraka, ali posle njega više ništa neće biti isto.
Te 1900.godine počinje naučno tumačenje snova postavljanjem osnova za dubinsku psihologiju ustanovljenu Frojdovom psihoanalizom i analizom individualnog nesvesnog iz čega proishodi i dinamika sna.
Frojd polako postaje i psihoanalitičar koji i vlastito nesvesno povija, kao receptivni organ ka pacijentovom nesvesnom koje se lagano pomalja. Na tom putu u pacijentovo nesvesno najviše mu je pomogla Fani Mazer koja mu je tokom seanse ponavljala: " Ne govorite mi, ne dodirujte me samo me slušajte." To je predstavljalo začetak slobodnih asocijacija. Uvođenje slobodnih asocijacija predstavlja najodlučniji momenat u istoriji psihoanalize. Metodom slobodne asocijacije Frojd je otkrio i manifestni ( svesno iskustvo tokom sna ) i latentni ( ono skriveno u nesvesnom) sadržaj sna. Time je ovaj strastveni kolekcionar egipatskih i klasičnih antikviteta poput arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik snova polako sve više otvarajući podzemne odaje bolnog i skrivenog pamćenja.
Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način na koji skida svoje odelo svlači i svoju psihu, odriče se svojih psihičkih tekovina te se u oba aspekta i fizički i psihičku približava situaciji sa samog početka životnog razvoja.
Najviše odmora donose oni snovi za vreme koji je um najmanje aktivan, pa stoga snovi imaju po Frojdu zadatak da utišavaju svest i očuvaju proces spavanja što nije baš lak zadatak...
Нема коментара:
Постави коментар