Srebrne niti IX deo
Nek ide bestraga! - opet joj je izletelo
Kako da mu kažem.
On poznaje život daleko bolje od mene, reće ona. Ima izražen zaštitnički instikt i bolećivo se ponaša prema meni. Već godinama u nazad drži me pod staklenim zvonom. Razmišljala je Ona.
A ja sam bila potpuno zaljubljena u njega.
Snaga je izbijala iz svake njegove pore. Lice tamnog tena izražavalo je urođenu aroganciju. Oči su mu bile hladne, a usne snažne i poluotvorene, delovale su suviše odlučno, pomalo surovo.
Bio je to on (a Ja sam ona). Povukao je snažan dim svoje cigarete...Još uvek isti. - Živa vatra i drskost. Tipičan muškarac koji je dovoljan sam sebi. Koji se nikad ne vezuje za neku ženu bar ne emotivno.
A ona.
Zamišljala je njegove oči i njegovo lice.
Dok je on, suviše znao o njoj...
U tome je problem.
Ne sme da mu dozvoli da je primora da radi onako kako on želi. Ako mu sad popusti više nikad neće imati snage da mu se suprostavi.
I u trenutku, setila se noći.
U sećanju ostale su joj njegove čulne usne i oči potamnele od požude u zagrljaju sa mnogo mlađom ženom.
Ta slika joj je ostala u mislima.
I od tada je postavila barijeru između njih dvoje - branila se oslovljavajući ga sa "Gospodine".
Znala je da on nije potpuno slobodan.
Ponekad je delovao tiho i brižno, a istovremeno tiranski.
Slično kao što nikad nije
Iako ju je do pre samo nekoliko sekudi pohotno ljubio, naglo je prestao. Iako te mnogo želim, neću sada da bilo šta počinjem... To je bilo onda...
Baš kao odista.
Prilazeći joj bliže osetila je miris njegovog tele i duvana. Bio je tako topao. Imala je utisak kao da je dotakla vatru. Odmakla se od njega pokušavajući da se ukloni od magnetne privlačnosti njegovog tela.
Na licu joj je bio blag, mio izraz, a usta su joj bila u šašavo-spektakularnom položaju. Uzdrhtala je. Pokretima i rečima stavila mu je do znanja da neodustaje od...?
Tako - prošaputao je zadovoljno. - Samo se opusti i nasloni se na mene...Iz njega je zračila prirodna energija koliko i disanje...Bila je radoznala voljna da prihvati Intenzitet trenutka i da zahvali što otvara joj vrata novog sveta.
Ali kada je trebalo da se povuće, nije to učinila. Razum nije mogao obuzdati podrhtavanje njenog tela dok je spuštao ruke niz njena leđa.
Shvatajući njenu zbunjenost kao poziv, oklevajući je usnama okrznuo njene, nekoliko puta.
Zar ti nije jasno šta radim? upita On. Odmahnula je glavom i s očima punim strasti uputila je pogled ka njemu...Daleko sam još od divnog - odvratila je tihim glasom kraj samog njegovog uha. Telo ponekad reaguje drugačije nego što bi ja želela... Tu je moj razum nemoćan reće ona... Prinevši ruku njegovim usnama, nevoljno ga odgurnu...Nemoj da razbuktavaš vatru, opomenula ga je kratko..
***
Bespomoćno zarobljena u klopci
Znao je da su duboka i iskrena osećanja njoj bila nepoznata. Bez njih je bila slepi pratilac površnih poljubaca kojih ona nije ni mogla da se seti.
Iskreno mu je odgovorila.
Da. Znala je zašto je ponekad žalila zbog propuštenog vremena, al' već u narednom trenutku bila bi zadovoljna što je bez emotivnih obaveza.
Na njenim usnama on, primeti prijatan osmeh. I bez zajedljive primedbe i sračunate aluzije rekla mu je znam da uspomene još dugo neće ići sa mnom . Isto kao i ti što stojiš ispred mene... Požurivala sam te i zadržavala sam te...I kada odeš ...Značeš da odrekavši se razuma, poćela je da sriče slova..."Jako sam te volela - I- jako -te- još uvek- neodoljivo primamljivog volim...Samo neznam kako sam se zaljubila u tebe. Ne moraš da mi kažeš da i ti mene voliš. Ja to ne očekujem. Ali samo znam da nisam mogla da izdržim ni minut, a da ti to ne kažem...
Zaustio je i on da joj uzvrati, rećima "volim te-poštujem" ja tebe... pohrlile su reći da mu pređu preko usana. Ali ih nije izgovorio... Zato što volim te celim svojim bićem. Međutim, ako joj budem priznao da se namerno nisam obazirao na njen poziv, više me najverovatnije neće želeti...
Dodirnula mu je usne prstima. - Nemoj sad ništa da govoriš. Molim te. Samo sam želela da znaš da te volim...Malo se odmakla od njega...
A on. - Biću uz nju što više mogu sve dok ne dođe vreme da joj kažem istinu. Da sam je izdao... Ja koji sam jako često razemnivao energiju s' drugim ženama...i onda i sad i ako sam sreo nju.
I gotovo opipliva privlačnost sa trncima mu prođe kroz telo.
Nesvesno je pokušao da se zaštiti od nje, od potencijalne zavisnosti telesnog uživanja, emotivnog vezivanja i svega što ide uz to... Šta ako napravim grešku? Možda je ipak vreme da pokušam da ostvarim vezu sa njom...Naravno to bi bilo samo privremeno. To bi bio samo odraz ljubavi prema vremenu koje bih joj posvetio...obzirom da je previše godina živela u svom virtuelnom svetu..Al' šta ako ne pristane? pomisli on.
Šta, šta, šta? bi moglo tada biti u igri...Naglo se okrenuo i povukao je ka sebi...I neću se osećati krivim pomisli on, jer ovo bi bilo za njeno dobro - prodahtao joj je u lice i poljubio je strasno.
Kao čarobnim štapićem.
Zatvorila je oči.
Ležerno mu je rekla. S' tvojim iskusnim milovanjem uskoćio si u moj život i izazvao vatru koja bukti u meni...Čula je njegov uzdah, dok je stotinu impulsa strujalo joj u telu...osećajući njegove žestoke poljupce, srce joj nehotice brže zakuca...Dok je igra njegove ubitačna energije rušila zid njenog uma...
Uzdigao se nad njom i poluglasno upitao.
Nisi me još dovoljno osetila...Svaki tvoj milimetar kože obasuću iskom duginih boja, sve dok ti ne budem potrebniji od vazduha koji udišeš... a,tad biću- tad ću biti "voda koja se polako sliva, niz tvoje telo."
I odjednom joj sinu..Sa njim bi na ulazu u drugo carstvo ...Ne, ne...nije to bio ulaz nego prelaz danas ka sutra i mogučnost da bude on ta svetlost nenarušive radosti, urezan u pamćenje. Za sad nezna i ne želi da ga upita, jer time bi sebe osudila na mučenje
***
On je u njenom unutrašnjem svetu u svakom njenom gestu u sve njeno on je ušao, i usekao se u njenu dušu.
Opijali su se poljubcima, dugo veoma dugo.
Potisnula je sve strahove i jedino o čemu je mogla da misli bio je on,(ti).
Njegovi vešti prsti plesali su joj po usnama i topili vatru na početku spasilačkog stepeništa. A on već stigavši...reće...Daću ti vremena da se navikneš na mene, Da li razumeš? - Pogledala ga je zatečena...Dok su poljubci u divljem plesu usaglašavali njeno telo.
Sa lakim osmehom.
Pogledi su im se sreli. Imam jedno pitanje za tebe...Poljubila ga je nežno, meko. Šapatom koji je jedino on mogao da čuje rekla je.."Očekuješ li da ostanem sama do kraja života".....Ni u ludilu - brecnuo se...Samo želim da budeš moja.. Izuzev dugih noći...Sad je razumela. i kao da je led prsnuo
pod dvostrukim pritiskom njegove putanje otvorenosti ...ugleda sliku poptupg prihvatanja koja je bila tako jednostavna...Da l' moram?, osmehom je pokušao da ublaži svoje reći.
Ovo obećava, a evo još,i pod prividom romanse...
Inaće. Njena mašta je odlazila još malo dalje, kada je "On" u pitanju..Kad zatvori oči, on je taj o kome mašta noću, hvatajući se očajnički za još jedan stisak kao da se smrzava...Zvučala je groznočavo i željno...I posle pometnje koju je on, napravio u njenom srcu i umu..."želela je da traju jako dugo - da ostane tu pod njenom kožom i da neode", pre svega - i posle svega... - I ko zna nisi li tad požalio što si onda poslušao nju?
I bi mu zanimljivo sa njom...koja ne shvata još u kakvoj je opasnosti...i da sam joj ja najveća opasnost reće u sebi on...posle nekoliko minuta od saznanja da ona odonud bolje me vidi i da če mi oprostiti?
Želim da je zaštitim ali mogu završiti uništenjem oboje. Jer posle...Po njegovom pogledu se videlo da je u mislima odlutao u prošlost...Shvatio je kud je krenuo...Njegove reči bile su močne i sve žešće koliko i njegov prodoran pogled...nepokretan kao dve planete - ka njoj su i dalje išle njegove oči. A on je i dalje bio tu - ovde... s' njom - bez nje.
Bilo je sjajno A ona još ne shvata...Zaboravila je neospornu činjenicu da bi ona bila samo još jedna romansa iskusnog muškarca koji je bezbroj puta stajao na rubu litice...Proputovavši nekoliko svetskih država - i svuda gde je bio ostavio je makar po jednu ženu...I bi mu zabavno zamišljati kako će reagovati na to..to što mu je u krvi i što neče prestati.
Šta?
Jedva je imala vremena da joj to uđe u glavu...Smatrajući da je bio previše druželjubiv...Mislila je da je čudan! - reće u sebi.
Razrešenje dileme.
Nije bilo nikog drugog ko je poznavao i nju i njega i ko bi mogao da joj kaže da je potpuno luda
što dozvoljava sebi da bude uz njega. Ta pomisao joj se odjednom pojavila u glavi... Jer za sve ove godine otkako ga poznaje. Sve do sad...Podigla je glavu da bi ga pogledala. A na osnovu onoga što je videla želela je da ga odgurne ali nije mogla, jer svaki put njegov pogled obarao je sa nogu..Odmahnula je glavom, i zatvorila oči.
Ako ovako izgleda kad se zaljubiš, onda je ona bila zaljubljena u njega. Nasmejala se na tu pomisao, znajući da od njega neće moći pobeći tamo gde je samo on... značilo bi živeti...A živeti - treba. Zašto?...I to joj bi logično...Zatvorila je oči, podstičući vijuge da se aktiviraju u glavi. I još nešto...
***
Stvarnost je doprla do njene svesti.
On je opasan - rekla je sebi. Neverovatan je osećaj biti u njegovim rukama, s njegovim jezikom na njenim usnama, i telom joj prostruja jeza. Želela. Želela...je štošta od njega...Predpostavljala je da zna na šta misli.
Šta oseća? Umalo da mu postavi to pitanje, ali nije mogla da natera sebe da izgovori .Znala je da nema razloga da se žali, već samo da uživa...Čak ga je i ošamućena želela više od svega na svetu...Prsti i telo su joj drhtali: Nije navikla na takve stvari. Ovog puta nije žurila..bar je tako mislila u tom trenutku...Oh, bože dragi.
Problem?
Uzdahnula je od iznenađenja. Zatvorila oči i videla njegovo lice. Nešto se ne uklapa. Oseća strelu požude kako joj prolazi kroz misli. Njegovo hvalisanje...Zaurlala je u njega. Znam rekao je mirno krećući se bliže. - Nisam mislio da ćeš čuti.
Ja sam tvoja mala slatka tajna...tvog uništenja s'mojim grešnim rećima tvom umu pružiću utehu...
Njegov čudan odnos prema životu... Bilo je prekasno. Žudeo je da bude sa njom...Ali ne sad...Sad moram...nagnuo se ka njoj...Tako si...Uzdahnula je. Stidljivo se osmehnuvši ugrizla se za donju usnu.
Bilo je prekasno.
Zna da je opasan. "On je tamna sila koja se nad njom uzdiže - Rekavši da postoji jedna žena koja zauzima posebno mesto u njegovom srcu, ali nije rekao koja? a mene želi sa popriličnim životnim stažom da potčini.
Dođavola. Zar ovaj čovek zna sve o meni?
Iz sećanja joj ispliva slika zbunjenosti koja nasta kod nje,Um nije želeo da čuje šta njeno srce govori.
Zabrinutost je bila navika koja ju je bunila.
Pa...dobro. Hajde. Opusti se. - Zapovedio joj je, držeći je čvrsto uz svoje telo, dok se nije smirila.
Njen pogled pogodi oluja? Video je odlučnost u njenim očima.
Sve ovo je previše bolno za mene - rekla je. Čeznula sam za nečim drugim. A taj neko nije ustao nit krenuo za mnom....Dakle, fokusiraču se samo na stvari koje mogu da kontrolišem, bez da mi se u glavi vrti od uzbuđenja...Ubrzano dišući prisećala se njega koji proizvodi uzbudljivu buku ne želeći da se menja.
***
Pravi ritam
Zaustila je da kaže... O tebi sam čula samo ?. To je imala na umu dok je razmišljala zavrtela je glavom.
I stvarno...Ne želim da se lepo ponašam. A, on. Gledao je u nju kroz dubok mrak u njene snove i fantazije koje je skrivala.
Ako će ti tako biti lakše. Razumem te potpuno. - Ja sam tu i nisam kao drugi. Stajao je sasvim blizu. Znajući tačno kako se oseća.
Ne zaboravi. Ne vezujem se. Al' onako samo radoznalo
Stajao je sasvim blizu. Njegov dodir je bio nežan. Liznuo joj je kapke, zatim usne, pa dalje...sve dok nije osetila želju da voli i da bude voljena.
Ne zavaravaj sebe.
Njene misli su došle do njenog prezauzetog mozga.
Prošlo je dugo vremena...Duboko uzdahnuvši, osetila je jezu po vratu.Šta to radiš?
- Nije želela da se bori sa ruševinama prošlosti koje je pre mnogo godina ostavila iza sebe...
i nije želela da je unište sopstveni snovi...
njegov pogled je sevnuo.
- To je upravo i najveća opasnost - promrmljao je. - Ali ti to kao da još ne shvataš...Njegov zagrljaj koji je zatim usledio nije delovao ni malo naivno...prošaputao je njen vragolasti unutrašnji glas.
Uzburkane misli.
Oči joj staklene, i ubrzano diše.
- U poslednje vreme si češće kod kuće - primetio je.
Ona ga iznenađeno pogleda.
On se nasmejao...Nema potrebe da očajavaš...Ne sasvim, možda - rekla je zagonetno. - Ali, odgovara mi da sam s vremena na vreme sama...A onda, iznenada, krv je jače strujala njegovim žilama...Oh, čoveće, molim te, ponašaj se u skladu sa svojim godinama! polako je uzviknuo u sebi.
Fantastične sanjarije
Njen smisao za humor i ludorije- bila je maska koja je pokrivala njenu stvarnu osetljivost.
I dalje je mislila je da je zaljubljena u njega. a pre svega, mada nesvesno. Osvrtala se oko sebe, osećajući se kao da je u klopci...Napućila je usne i formirala ih u vidljivi poljubac i pre nego što se okrenula - rekla je svojim najboljim glasom...Do vraga izgubila sam sad sebe ovde, s pogledom zaključanim na njemu, igrajući se vatrom, ipak sam se malo i opekla.
Neopisivo si zao.
A možda ipak, i malo više? - rekla je
Oči su joj opasno sijale kada je duboko udahnula...A sada, pošto sam imala tu sumnjivu čast da me zgrabiš za ruku...zaprepasti je njegova reakcija. I čudno zadovoljstvo izazvano njegovim dodirom.
Ne mogu ti opisati svoje zadovoljstvo - vatreno je odgovorila...Osećam toplotu kroz izmaglicu požude kad si sasvim blizu - i borim se za dah....Za tvoju informaciju...Ti si izuzetno privlačan muškarac, čovek bez srca, koji odbacuje žene brže nego što ih zavede.
Misliš li da možeš podneti izazov ljubavi? Upita on...Postoji množina reće ona i uvek idu po dve, jedna mlađa, druga starija i obe u zbiru tvog arogantnog naređenja, želje da poseduješ poslušnu ženu, bez nezavisnosti i duha, da bi je slomio, i setih se tvojih reći - "ljubav kratko traje, zar ne?"
I odjednom blistanje se prekide...- više ga ne vidi - tek što je ovde bio - i sada... O Bože, tako sam bila blizu, sve bliže - s jednim osećanjem kojeg se sećam odlazilo je od tebe, reće ona...Kako si mogla sebe da zavaravaš. I uzdrhta od iznenadne hladnoće koja se obavi oko nje.
Ti, Ja, ... I...?
A, ne! Apsolutno, ne! - Uzdrhtala je. Ti imaš nešto u sebi što tera ljude da te slušaju i možeš da ih ubediš. Nezadrživo je nastavila. I kad smo već kod toga...Ni ti, ne možeš večno da kriješ svoja osećanja.
Ti imaš pravo držanje i savršene manire.
I tad kad je ugledala njegov, samozadovoljni osmeh shvatila je...
Dobro veće - tiho je uz nevin osmeh rekla. Ovo će biti duga noć, i pogleda ga u oči...
***
Zbunjeno je pogledao, dugo joj proučavajući lice dok, na posletku, ruka kojom ju je pridržavao, dlanom i prstima širom raširenih preko njenih leđa, s oćima koje su mu preteći sijale...upozoravajući je tihim glasom...Uzeću svaki pedalj tvoje kože i žigosaću ga svojim dodirom...paleći tvoju kožu...
A, ona. I potiv svoje volje podigla je glavu i njihovi pogledi su se sreli...Zadrhtala je iako nije znala uzrok tome. Neko čudno osećanje počelo je da joj se razliva po telu...Dobro. da dobro. Sve ovo izgleda neverovatno i uzdahnu s olakšanjem, još uvek zbunjena - pomisli - uvek postoji prvi put.
Ali sada ... Ne razumem? - reće ona.
Ne zbunjujem se tako lako - uzvratila mu je
- Zagonetka - odsutno je mrmljala. Ne uklapam se ni u jednu uobičajenu kategoriju. Ne dopada mi se kada me neko izdvoji i analizira.
Hladno ga je pogledala. U telu su joj zvonili svi alarmi za uzbunu i tad je shvatila. NI meditativna ni mirna...nastojeći da saćuva prisebnost bez besa, čežnje, tvrdoglavosti, izliva emocija, - preterane emocionalnosti...Jednostavno treba joj humor i duh za dalju igru sa njim.
U stvari, znači, pola puta...A evo i njega...
Koraća napred, naslanjajući se na njega. Naginje se bliže on joj šapuće na uho...U mojoj si milosti, onako kako i trebaš biti..."Ti pripadaš meni, razumeš li?" - reće, On.
Tad je shvatila
Zavisnost od nekog redovno proizvodi bes, i pre ili kasnije odbacujemo ili prihvatamo one od kojih smo zavisni.
Osetila je njega pokraj sebe. Uzimao je sve što je imala da mu da, a dala mu je sve, nimalo se neopirući. Nije to bila izjava ljubavi, već požude i u trenutku je učinio da dovoljno veruje za oboje...
Formula kojom je opčinjava
Mora da joj se učinilo, da joj je telom prošao drhtaj, ali već sledećeg trenutka je nestao.
To je to. Konačno je shvatila.
Tako se čovek oseća kad voli.
Mada je prošlo mnogo vremena. I osećala je, da je ljubav sa njim nedostižno zamršena i da ne meša se dobro dok joj pilji u lice.
Odgurnula je njegovu ruku, ali...
Već je bilo kasno
Nedostaješ mi. Sad joj je glas bio veseli šapat.
Tišina. Njeno srce je tuklo. Poljupci su jedrili i treperili po njenoj koži. Osećaj projuri kroz nju. Napetost se skupljala kao požar koji besni u njenom telu.
Njeno osećanje njihalo se na talasu sačuvanog trenutka - zamrznutog u vremenu. Napred - nazad put sopstvene sudbine prati je očima. Imao je utisak da će mu pobeći svakog časa kroz fascinantnu mešavinu tela i straha nedokučivog pogleda u očima.
Nešto nije uredu - upitala je
Trenutak kasnije, posmatrao je njeno lice.
Oči su mu blistale dok je sa uživanjem objašnjavao detalje...Znaš da moje interesovanje nikad nije ozbiljno( mislio je na žene...). Njoj tek sad nije bilo jasno...Samo je pitanje koliko daleko ćemo da idemo unazad...Opet me izazivaš? Neigraj se više s amnom ako nisi ozbiljan...
Gde si krenula? Hoćeš da pobegneš od mene?
I da nezaboravi
-Samo probaj, draga moja. Krv joj je jurnula u lice. Već nekoliko puta je napravio takvu primedbu na njen račun i to nije mogla više da podnese. U njegovim očima bilo je nečeg sasvim novog i opasnog što nikada ranije nije videla...
- Pažljivo je posmatrala njegovo lice. Bila je zainteresovana za njega na sasvim nov način. Zastao joj je dah.. Kako je samo dobro uspevao da pročita njene misli.
Podigao je glavu i uhvatio njen uznemireni pogled...Dok je ona pokušavala da se odmakne od njega...Šta to radiš?
- Šta misliš da radim? - govorio je. - Udvaram ti se. Kako se osećaš?
Zaprepašćeno ga je pogledala. A on je nagnuo glavu ...i ona oseti njegove vrele usne na svojim...Odmahnula je glavom kao da je želela da je razbistri. - Ne! prošaputala je s nevericom. - Ali, mi smo...- Suviše je kasno da bežiš od mene - rekao je sad već smirenim glasom...Sve ovo što se dogodilo nije bilo dovoljno ni meni ni tebi.
Sada je znala. Kako je samo znala! Da gde god da krene "Njegov predivno zavodljiv dodir - On će je naći."
Zaustila je da kaže još nešto, ali je ipak odlučila da ćuti...
