Srebrne niti VIII deo
Šta tu ima loše? Pitala se
Ja sam samo ja.
Dobro veće Gospodine Prvi i dobro došao.
Šta ako sada mislim malo drugačije?
Najviše od svega nedostaješ mi ti i razgovor s tobom.
Jednostavno mi nedostaješ.
Nije očekivala da će njihovo flertovanje biti tako uzbudljivo.
- Da - priznala je, uredu...Sa korakom koji ostavlja trag i sa toplim usnama pošla je u traganju za sobom.
Smešila se. Upravo sam htela da kažem...započela je, a glas joj se razložio u promukli radosni jecaj... u stvari, "Kada se dve vatre sudare, varnice lete na sve strane". Znam da to zvući pomalo čudno, ili kako već, ali istinito.
Njegove oči sa širokim blistavim osmehom bilo je prvo što je primetila.
Oklevala je.
Znala je da su sušte suprotnosti...On...iskusan muškarac. Ustvari. Zabavan. Pažljiv...Možda će biti okej. I s tim u vezi, rekla je...Strast bez emocija ubitačno je oružje u rukama iskusnog muškarca(misleći na tebe).
Bila je zapanjena tvojim glumačkim sposobnostima. I. Sada shvatam-prošaputala je "što žudnja za tobom nije došla mnogo-mnogo pre."
On se nasmešio. Da pogađam: treba da se usredsredim na još po nešto pre nego što te bolje upoznam.
Al' njena osećanja rasuđivala su, otprilike ovako: Hajde da rašćistimo pre nego što ovlada probuđena strast pod neobičnim okolnostima.
I, samo da te upozorim reče ona.
Istina je bi bilo reči da sam do tebe prispela kroz porušenu ogradu stvarnosti sa sećanjem koje nije prevagnulo.
***
I tako. Tek sa dolaskom noči došlo je i vreme neoprezne slatke nevolje tihe vatre daha na njenom uhu.
Svaki njegov pokret bio je spor i krajnje oprezan.
Nije znala šta da očekuje od sveg tog njegovog pretvaranja...A On, izgleda da je to već shvatio... Sreća da svetlost noći ponekad ume i otreznujuće da deluje, reće On, naslonjen na dovratak i uputi joj onaj svoj ubistveni osmeh...
Dobro-rekla je, zapanjena zbog napetosti u njegovom glasu...- Neodustajem lako reče ona? Zagledavši se u njegove oči. Očima tvojim i tebi za sad zabranjeno je po nešto ali ne - sve.
Pa dobro nisam ljutita zbog blizine tvog tela koja me bolno podseća na samozavaravnje okovano sopstvenom kožom.
I?
zakuni se da nećeš zaboraviti šta sam u svojoj ispovesti do sada rekla...
Pogledao je u nju podignutih obrva.
Dakle, Nema uzmicanja reče u sebi. Reči su izlazile jedna za drugom...Ustvari...Ti...ti si žestok muškarac s besmrtnom pesmom lepljive priče upakovane u leporečivost, s' kojom ni približno neoslikavaš stvarnost.
To je bio okidač...
nejasno oštrog iskušenja -i produhovljeni dodir - to jest - Imali su jedno drugo i njihova povezanost bila je jaka..
A ona sad je starija i mudrija nego onda. I ima poverenje u njega...
Ustao je. Nije želeo da ga opet zaludi neka žena...koja ne može da prati njegov način života...Več je ranije napravio tu grešku - suvo je rekao...U njegovom pogledu ugleda je buru i još po nešto...ispričaću kad dođe vreme.
Draga moja.
Da bi imala po čemu da me se sećaš...ionako neće stići još dugo ništa, pa, prema tome - bar ovo, i bar još ovo, i još ovo...- ne dajući da se tvoja ljubav uleži, da se utisak na utisak zgnječi...i kad ništa više slučajno ili namerno? ne smeštaš...Ono što je najvažnije zari u dubinu duše kako nikom nebi padala u oči tvoje sve. A mene. Pusti ti mene, ja sam nešto drugo.
I kamo sreće što sve to bio nauk za nju... nasmejala se.
Istina je. Nisam još spremna.
Hoćeš li ikada biti? - Upitao ju je tako nežno, tako toplo da se nije mogla naljutiti.
Pa ipak ni nekoliko godina nije prerano za povezivanje.. onda je il' suviše rano ili suviše kasno, i zvuči kao izdaja detinjeg otkriča...
***
- Čuti - rekao je, smejući se. - Ne zaboravi da sam samo nekoliko minuta strariji od tebe.
Pre nego što je stigla da odgovori, znala je da je tu bitku sa njim izgubila pre neku godinu. Ustala je da ga zagrli. - Poljubio ju je grubo da je osetila bol...kraj ljubavne izjave nije ni dočekala...malo zbunjena obuhvatila mu je rukama vrat...znajući da je sve samo prolazna avantura koja gasi požar bez da se izgubi glava.
I nepokolebljivog uverenja - "Ne volime!..." a to znači, pre svega, da neču kapitulirati pred sopstvenom očevidnošću... Svečano i otmeno On, u zanosu počinje da se pomera, pomera misleći da je stigao do njenog srca, upita..."Istina ako se desi da ostaneš ovde još neko vreme...- Dakle šta bi volela od priloga ? izuzev lepe nevolje od sinoć?"
Jesi li ti za nešto konkretno?...Samo šta?, upita ga Ona. Stisnuvši zube da neudaraju jedni o druge.
U stvari. Kao što čovek oseća kako se menja vreme i zna da je oluja na pomolu. Negde duboko unutar nje...Pokuša će da odloži ljubav i strah u jednu od kutija, onako kako je odlagala osećanja,a on
on više nije album znatiželje, već portret vreline tako tako blizu,,,
Početak prema kraju ( oh kako ti nisi ništa shvatio)...A, u stvari...taj naziv - tako divan i otegnut koji svojom nerazumljivošću otvara zavetnu prošlost s uzbuđenjem zapetlja se između srca i duše, silazeći do nogu kao svojevremeno blesak planinskog kristala, blešti i grmi s njegovim imenom... - I, šta više reči? upitala je vremensku pticu..zaista je izvrsno sve što si probala?
I, tad reč postavi pitanje razboritoj odluci sopstvene volje sad bez razuma... Ne razbacuj se komplimentima ako nisu iskreni.
Zatekla ga je kako čeka njenu reakciju - s jednim koga davno nije videla, i s drugim koga uopšte ne poznaje u bajci koju je počela sama sebi prićati da bi je i ti shvatio... ("Šta ako te volim?") , i dok joj je u glavi tutnjalo kao u grotlu...Znala je da se ne može ništa izroditi jer ti Gospodine...recept si za katastrofu.
Kakva zbrka
To je jedan deo...A sve ostalo i ono drugo?
Kažem ti shvatam. Svojevremeno ti je ispričala nešto što niko nija saznao...niko do Ti. na drugom kraju stvarnosti...
Tad su ti oči izgledale tamne, čvrsta vilica koja nagoveštava odlučnost i jaku volju...I tad si položio bradu na njen dlan i uputio joj strastan poljubac od koga se polako sva topila...Lebdela je na talasu tvog dodira, boreći se sa nesavladivom potrebom da ti se sva preda...A On-ti, ispoštovao si njenu radoznalost na jedan posebno svojstven tebi način...
***
Pažljivo ju je posmatrao. - Samo da bi umirio savest bez obzira na sve. Ne.Moram da idem izvini
Ja sam u stalnom pokretu slobodan u neprekidnom menjanju..."Mogu da platim ono što želim - rekao je tiho, - Mogu to sebi da priuštim i to veoma često, i to mi se jako sviđa"
Oh. Izgovorene reći odredile su sve ostalo. Njen mentalni buket koji ju je držao počeo je da nestaje. Nehotično otvorivši usta dok je još nesvesno piljila u njega, pitajući se "umeli ovaj čovek da voli?"...On koji je deo njene stvarnosti s igrom poljupca u bisernoj struji sad sagoreva.
O. Bo-že-e! A sve do danas u njoj je bilo dve krvi koje se nisu suprostavljale već slivale kroz kožu sve vreme zadržavajući je da od njega ode...S pogledom sladostrasne osvete više od ljubavi prelazeći preko njenog ramena " bi najbolje jemstvo za r a z u m e m. Ja sam krenuo, a ti još uvek stojiš!"...Osim svih prizivanja, prekidanja, vrebanja - na svim zaokretima Javi joj se pred očima..."To njihovo poznanstvo nije ni ulaz ni izlaz - nego prelaz sopstvenih misli tela, muškarca i žene s' pitanjem na koje se može odgovoriti...
"Drukčije rečeno - Ne, to nije tajna kroz sve što se kretala nego posetnik čutanju koji ubeđuje sam sebe snom koji odlazi s osmehom i ide dalje a Ti- ti nemožeš da je stigneš.".
Нема коментара:
Постави коментар