Simbol Budine ruže

         

                                         Šta je koan i kako čuti zvuk jedne ruže:
   Koan je nerešiva zagonetka,  pitanje koje nema razumski odgovor..  Svojevrsan je paradoks ili božanska  besmislica koja je služila da iscrpi analitički um  nakon čije predanje možemo da iskusimo nešto dublje!
   Koan je pitanje na koje ne  može racionalno da  se odgovori.  Deluje potpuno nelogično i besmisleno, a zapravo služi da bi zbunilo i iscrpelo um, čije je razumevanje života ionako ograničeno.  Samo onda kad se um iscrpi, ustupa mesto dubljoj mudrosti u nama koja ne može direktno otkriti najdublje životne istine.
   Simbol budine ruže
   Mistik Osho ovako opisuje simbol Budine ruže:
  "Vaše biće je mistična ruža-njeno otvaranje,  cvetanje,  njen miris...Mistična ruža simbol je čoveka čije biće više nije uspavano, nego je potpuno probuđeno i otvorilo je sve svoje latice i postalo osetljivo na sve što je istinito,  prekrasno i dobro na sam sjaj postojanja"
   Budin koan bila je ruža - ruža koja nije govorila rečima, ali je učeniku prenela mistično iskustvo lepote i blaženstva života duboku Istinu za kojom čeznu zen budisti, ali i svi drugi ljudi,  od davnina do danas,  nazivajući je možda jedinsvenije - srećom,  ispunjenjem unutrašnjom radošću.
   Postoje lepota i blaženstvo koje postoji u nama i izvan nas,  ali ih najčešće nismo svesni jer smo zaokupljeni svojim mislima, brigama, ambicijama, strastima... U trenutku kad misli,  brige,  ambicije i problemi nestanu,  u tom trenutku u kom smo svoj um ispraznili od raznih sadržaja kojima je inače neprestano zaokupljen, događa se čudo- događa se trenutni bljesak povezanosti sa svim, sa životom,  kosmosom,  lepotom,  ljubavi,  Bogom...
   Poznati filozof i psihoanalitičar 20.veka Erih From u knjizi Zen budizam i psihoanaliza koju je napisao sa Teitarom Suzukijem, objašnjava koliko je sveobuhvatnost o kojoj govori zen budizam potreban današnjem zapadnom čoveku.
   From je smatrao da je ishodište čovekovog odvajanja od sebe strah pojedinca da ostane usamljen i izdvojen od drugih ljudi.
   Ali umesto da se posvećuje upoznavanju sebe,  on sebe zarobljava,  prilagođava se drugima i posvećuje zgrtanju, provodu...
   To ne znači da razmišljanje i spekulacija ne mogu da predhode činu otkrića, ali sam čin otkrića jedno je totalno iskustvo.  Totalno zato što ga doživljava celokupna ličnost.  To je iskustvo koje se odlikuje spontanošću i iznenadnošću.  Čovek odjednom progleda,  on sam i svet prikazuju mu se u novom svetlu...
   Izvor: Sensa
   Lidija Sukara