Fatima El Fihri - Osnivač najstarijeg univerziteta na svetu
Žena sa jasnom vizijom koja je prva osmislila model visokog obrazovanja i osnovala prvi univerzitet na svetu, Univerrzitet Al Qarawiyyin, 859.godine u Fesu, zvala se Fatima El Fihri.
Rođena oko 800. godine u Keruanu, na teritoriji današnjeg Tunisa. Bila je ćerka bogatog tuniskog trgovca Muhameda el Fahrija, koji se sa porodicom iz Keruana preselio u Fes, marokanski kulturni i duhovni centar za vreme vladavine kralja Idrisa II. Fatima je imala sestru, Merjem, i njih dve su, nakon očeve smrti, nasledile veliko bogatstvo i postale finansijski nezavisne. Tokom mladosti su stekle kvalitetno obrazovanje, i islamsko i svetovno, i bile su odlučne da ta sredstva iskoriste kako bi unapredile svoje društvo.
Kako su bile veoma pobožne, prvo su podigle džamije. Fatima je lično nadgledala izgradnju džamije Al-Qarawiyyin, koja je počela u svetom mesecu Ramazanu i trajala otprilike dve-tri godine. Pošto su radovi na džamiji, oko koje će nastati najstariji univerzitet na čitavom svetu, počeli u vreme posta, Fatima se zavetovala da će nastaviti da posti dok poslednji kamen ne bude položen.
Ono što ovaj univerzitet čini tako posebnim jeste činjenica da je od početka funkcionisao kao visokoškolska ustanova, doduše u tradicionalnom smislu, koja je svojim polaznicima dodeljivala diplome. Pored islamskih nauka, izučavale su se i gramatika, logika, retorika, matematika,
astronomija, geografija, istorija i muzika. Raznovrstan program i kvalitetna nastava, privlačili su studente i naučnike iz celog arapsko-islamskog sveta.
Al-Qarawiyyin, je iznedrio veliki broj arapskih naučnika koji su tamo predavali i školovali se. Među velikim imenima, pominju se Muhamed el I Drisi, slavni arapski kartograf, čije su mape koristili Evropljani u doba velikih geografskih otkrića, Ibn Haldun, teoretičar istorije i sociologu, čija se dela još uvek izučavaju na svetskim univerzitetima, Filozof Ibn Rušd, zatim Hasan el Vazan, svetski putnik i geograf, poznatiji kao Leon Afrikanac, i mnogi drugi. Među studentima je bilo nemuslimana poput pape Silvestera II, koji je u Evropu preneo arapske cifre i Evropljanima predstavio koncept nule.
Univerzitet Al-Qarawiyyin, odigrao je važnu ulogu intelektualnog mosta preko koga se znanje prenosilo u Evropu što je, kako mnogi smatraju, bilo generator Evropske renesanse.
Danas 1200 godina od osnivanja, ovaj univerzitet je i dalje aktivan. Uvršten je u obrazovni sistem Maroka 1947.godine Kraljevim dekretom, a nakon što je Maroko dobio nezavisnost 1956 godine, Al-Qarawiyyin je ušao u sistem modernih svetskih univerziteta.
Biblioteka Al-Qarawiyyin se smatra najstarijom bibliotekom na svetu. Procenjuje se da se u njoj nalazi 400 rukopisa.
Iako nema puno podataka o Fatiminom životu možemo mnogo da naučimo iz njenog nasleđa, koje i danas živi.
Tekst priredila: Višnja Jovančević
Fidel under:Arapska kultura
Žena sa jasnom vizijom koja je prva osmislila model visokog obrazovanja i osnovala prvi univerzitet na svetu, Univerrzitet Al Qarawiyyin, 859.godine u Fesu, zvala se Fatima El Fihri.
Rođena oko 800. godine u Keruanu, na teritoriji današnjeg Tunisa. Bila je ćerka bogatog tuniskog trgovca Muhameda el Fahrija, koji se sa porodicom iz Keruana preselio u Fes, marokanski kulturni i duhovni centar za vreme vladavine kralja Idrisa II. Fatima je imala sestru, Merjem, i njih dve su, nakon očeve smrti, nasledile veliko bogatstvo i postale finansijski nezavisne. Tokom mladosti su stekle kvalitetno obrazovanje, i islamsko i svetovno, i bile su odlučne da ta sredstva iskoriste kako bi unapredile svoje društvo.
Kako su bile veoma pobožne, prvo su podigle džamije. Fatima je lično nadgledala izgradnju džamije Al-Qarawiyyin, koja je počela u svetom mesecu Ramazanu i trajala otprilike dve-tri godine. Pošto su radovi na džamiji, oko koje će nastati najstariji univerzitet na čitavom svetu, počeli u vreme posta, Fatima se zavetovala da će nastaviti da posti dok poslednji kamen ne bude položen.
Ono što ovaj univerzitet čini tako posebnim jeste činjenica da je od početka funkcionisao kao visokoškolska ustanova, doduše u tradicionalnom smislu, koja je svojim polaznicima dodeljivala diplome. Pored islamskih nauka, izučavale su se i gramatika, logika, retorika, matematika,
astronomija, geografija, istorija i muzika. Raznovrstan program i kvalitetna nastava, privlačili su studente i naučnike iz celog arapsko-islamskog sveta.
Al-Qarawiyyin, je iznedrio veliki broj arapskih naučnika koji su tamo predavali i školovali se. Među velikim imenima, pominju se Muhamed el I Drisi, slavni arapski kartograf, čije su mape koristili Evropljani u doba velikih geografskih otkrića, Ibn Haldun, teoretičar istorije i sociologu, čija se dela još uvek izučavaju na svetskim univerzitetima, Filozof Ibn Rušd, zatim Hasan el Vazan, svetski putnik i geograf, poznatiji kao Leon Afrikanac, i mnogi drugi. Među studentima je bilo nemuslimana poput pape Silvestera II, koji je u Evropu preneo arapske cifre i Evropljanima predstavio koncept nule.
Univerzitet Al-Qarawiyyin, odigrao je važnu ulogu intelektualnog mosta preko koga se znanje prenosilo u Evropu što je, kako mnogi smatraju, bilo generator Evropske renesanse.
Danas 1200 godina od osnivanja, ovaj univerzitet je i dalje aktivan. Uvršten je u obrazovni sistem Maroka 1947.godine Kraljevim dekretom, a nakon što je Maroko dobio nezavisnost 1956 godine, Al-Qarawiyyin je ušao u sistem modernih svetskih univerziteta.
Biblioteka Al-Qarawiyyin se smatra najstarijom bibliotekom na svetu. Procenjuje se da se u njoj nalazi 400 rukopisa.
Iako nema puno podataka o Fatiminom životu možemo mnogo da naučimo iz njenog nasleđa, koje i danas živi.
Tekst priredila: Višnja Jovančević
Fidel under:Arapska kultura
 |
slika Fatime El Fihri |
Нема коментара:
Постави коментар