Srebrne niti VII
Izgubivši pojam o vremenu, osećala se kao da je neko obavio rafiniranim užitkom...Nakon nekoliko trenutaka, nemirno je zatreptala i otvorila oči. Osetila je kako joj srce kao po komandi sve jače udara, od pomisli na zamršenu mrežu njene prošlosti i nejasan i oštar osećaj išćekivanja..koje sledi...
Stala je, jer on koji treba da dođe kasni.
Čekala je. Ali imala je i suparnicu u čekanju, a to je vreme, koje se rastakalo i tonulo u išćekivanju...Kao tok bez početka s' očima starijim od onog što gleda, ovde gde stoji rastojanje koje joj je nedostajalo. Videla ga je jasno i maglovito, izbliza i izdaleka. A da li je to on koji treba da dođe...a možda i neće doć... On, za kojim ona sama neće poći. jer svuda je ispisala tvoje ime...Da bi je našao kroz osmeh...A možda si i bio "Ti", " tu i ovde?" A ipak je nisi sustigao.
Nenarušiva radost, požuruje te, i zadržava te, i kada otuda odeš..a nisi razumeo Istinsku misao kratkog disanja, prošlosti što s' ljubavlju oprašta, i prikradajući se odlazi. Jednom, drugi put. "A možda je? još koji put...Postaje manje važno stojeći ćutke."
A može, čak i ovako: žar i nemir. Upoređenjem i suprostavljanjem tajnoj ljubavi bili su samo neka vrsta tvoje grube igre, prema njoj, koja je uskočila u tvoje sadašnje vreme i tako redom...
I tako. U ime onog malog pupoljka ruže na otvorenom dlanu.Sve ostale njene misli bile su upućene Tebi...A neverovatno za nju...Kad li je to bilo? U svakom slučaju bila je zima i "Ti"...neodoljivo drugi.
I tako...
Koz nju prostruja osećaj sličan onome kada te poljubi muškarac kojeg je uvek želela, a nikada nije našla.
***
Ne jednom i ne dvaput,nego...Razumno pitanje...Najviše od svega pritiskala je obmana, sećanja i podvala koja je bila tragikomična...Izranjala je još nešto ranije,a reč osećanje...malo kasnije...
Shvatila je da si ti muškarac koji izaziva nežan, umirujući osećaj u njoj...nešto što nikada do sad nije našla...
Al' posle svega kroz šta je prošla, "Ti", si joj se činio divnim.I ču sebe kako govori...
"Ja sam prestara za mnoge stvari, postoje trenuci koji vode do gadne nevolje."
I našavši se ponovo u tvojoj blizini, osetila je beskrajnu žeđ koja ne priznaje poraz...
U svom čutanju - prikradajući se ka onom što želi. Gleda čudno...Saznala je za ljubav, a sakrila da voli.
I tako. Njena ruka počinje da uporno ponavlja golicanje po njegovo vratu...I on oseti kako se u njemu budi erotična žudnja. Borio se sa željom da je uzme za ruku i poljubi...Zatvorio je oči. Nije pomoglo...Zurio je u nju prkosno. A ona instiktivno otvorila je oči...Počela je da se seća.
Grdeči sebe zbog odsustva samokontrole nameravala je da načini izuzetak, jer "On", je bio iznad njenog nivoa u čulnom iskustvu.
Nestrpljivim pokretom, bez reči se okrenula i pošla prema vratima.
Glad za njom besnela je u njemu celu noć...Konačno je došao do saznanja ko je lud? Ovde je reč o meni reće on...Ja sam stvarno lud...I malćice ocrtan osmeh pojavi mu se na licu.
***
Oblaci su bili svuda. Treperili su u valovima. Prodirali su čak i u njihov dah. Jedva je mogla da poveruje da je ljubi sa takvim nagonom. Prstima je dodirivala njegove vrele usne-osetila je strast i glad, vrelinu i snagu u njenom telu rasplamsavala se vatra. Prošaputala je njegovo ime, uzdrhtala je... Bila je gladna vreline i ukusa njegovog poljupci...I njegova žudnja obuze je svu. Želela je da doživi sa njim ono što je ranije zamišljala i ono o čemu nije do sada ni maštala. "Potreban si mi toliko da ne mogu..", kao neku slatku vatru...glas joj je zamro. Čežnja joj je probadala telo...Ja...prošaputala je...U isto vreme znala je da ništa ne bi moglo da je natera da otkrije svoju i njihovu tajnu..
A on znajući da je dotakao njenu dušu i da je ona dotakla njegovu i da ništa neće biti isto kao ranije...Međutim zajedničko iskustvo zauvek će ih progoniti...Strast, očajanje, napetost, počinju pomicati granicu između onoga što jeste, a što bi trebalo biti...?...
Probudila se i maknula dugu svetlu znojem slepljenu kosu sa čela...Nemirno je zatreptala i otvorila oči...
Нема коментара:
Постави коментар