Rolf Valdo Emerson

        Rolf Valado Emerson: Samopouzdanje kao pokretačka snaga

       Uvek korak ispred svog vremena. Upoređuje se sa Tagorom.  Bio je čovek koji je u sebi čuvao srž Francuskog prosvetiteljstva i voleo je svet ideja, baš kao Platon.  Vodio je večitu borbu u sebi između Emersona filozofa i Emersona teologa.  Veliki zaljubljenik u samoću i prirodu. Pesnik koji je verovao da je njegova uloga da približi promenljive stvari običnom svetu.
      Duhovno iznad materijalnog
      Verovao je da Bog postoji u svakoj kreaciji, od najsitnijeg zrna peska do najudaljenih zvezda. Samim tim božanska iskra se nalazi u svakome od nas, a poznavanje sopstvene duše vodi do Boga.

      Budi uvek ono što jesi
      Gnušao se materijalizma i zakona koji upravljaju svetom i koji stvaraju osećanja zavisnosti i mržnje. U njima je video motore koji ruše posebnost čoveka.   Pokušavao je da dopre do osoba i podseti ih šta to znači živeti.

      Šta je za njega značilo biti čovek?
      Svaka individua mora da se bori i sluša svoj unutrašnji glas.  Mora da pliva duboko u okeanu života.. Treba da prođe kroz more podsvesnog i zatvori vrata prošlosti da bi se vratila ispunjena novim samopouzdanjem i moći koja će je uzdići iznad starog sveta.  Čoveka ne vode zakoni već njegovi unutrašnji snovi.  To je ono što ljude čini velikim bićima.  Priroda je tu da bismo našli mir u sebi.  Uspesi se ostvaruju jedino strpljenjem i razumevanjem.  Biti čovek znači neprilagođavati se pravilima drugih.  Biti čovek znači uvek biti svoj.  Biti svoj znači postojati i živeti u datom trenutku.  Tajna života se otkriva stalnim borbama protiv strašnih vetrnjača.

      Slobodni u okovima
      Mi zaboravljamo da živimo i nekako uvek robujemo i gubimo se.  Gubimo sebe i gubimo poštovanje prema sebi.  Postajemo taoci sopstvenog tela i lutamo hodnicima lavirinta iz koga mislimo da ćemo možda nekada izaći.

      Sutra je novi dan
      On ostaje većiti optimista koji je verovao da se snaga nalazi u nama.  Samopouzdanje donosi mir i snagu.  Život je za njega bio veliki eksperiment.  Eksperiment u kome svi učestvujemo i svako ima svoju ulogu.  Život vere i snage u kome se vredi boriti.  Emerson, filozof i teolog, pesnik i esejista zarobljen u telu čoveka koji je iznad svega upravo  to, čovek.

Istinite laži

                     

                      II deo Plave beležnice
                             Srebrne niti VII

     Izgubivši pojam o vremenu, osećala se kao da je neko obavio rafiniranim užitkom...Nakon nekoliko trenutaka, nemirno je zatreptala i otvorila oči. Osetila je kako joj srce kao po komandi sve jače udara, od pomisli na zamršenu mrežu njene prošlosti i nejasan i oštar osećaj išćekivanja..koje sledi...
     Stala je, jer on koji treba da dođe kasni.
     Čekala je. Ali imala je i suparnicu u čekanju, a to je vreme, koje se rastakalo i tonulo u išćekivanju...Kao tok bez početka s' očima starijim od onog što gleda, ovde gde stoji rastojanje koje joj je nedostajalo.  Videla ga je jasno i maglovito, izbliza i izdaleka.  A da li je to on koji treba da dođe...a možda i neće doć... On, za kojim ona sama neće poći. jer svuda je ispisala tvoje ime...Da bi je našao kroz osmeh...A možda si i bio "Ti", " tu i ovde?" A ipak je nisi sustigao.
     Nenarušiva radost, požuruje te, i zadržava te, i kada otuda odeš..a nisi razumeo  Istinsku misao kratkog disanja, prošlosti što s' ljubavlju oprašta, i prikradajući se odlazi. Jednom, drugi put. "A možda je? još koji put...Postaje manje važno stojeći ćutke."
     A može, čak i ovako: žar i nemir.  Upoređenjem i suprostavljanjem tajnoj ljubavi bili su samo neka vrsta tvoje grube igre, prema njoj, koja je uskočila u tvoje sadašnje vreme i tako redom...
     I tako. U ime onog malog pupoljka ruže na otvorenom dlanu.Sve ostale njene misli bile su upućene Tebi...A neverovatno za nju...Kad li je to bilo? U svakom slučaju bila je zima i "Ti"...neodoljivo drugi.
     I tako...
     Koz nju prostruja osećaj sličan onome kada te poljubi muškarac kojeg je uvek želela, a nikada nije našla.
                                                                   ***
     Ne  jednom i ne dvaput,nego...Razumno pitanje...Najviše od svega pritiskala je obmana, sećanja i podvala koja je bila tragikomična...Izranjala je još nešto ranije,a reč osećanje...malo kasnije...
     Shvatila je  da si ti muškarac koji izaziva nežan, umirujući osećaj u njoj...nešto što nikada do sad nije našla...
     Al' posle svega kroz šta je prošla, "Ti", si joj se činio divnim.I ču sebe kako govori...
    "Ja sam prestara za mnoge stvari, postoje trenuci koji vode do gadne nevolje."
     I  našavši se ponovo u tvojoj blizini, osetila je beskrajnu žeđ koja ne priznaje poraz...
     U svom čutanju - prikradajući se ka onom što želi. Gleda čudno...Saznala je za ljubav, a sakrila da voli.
     I tako. Njena ruka počinje da uporno ponavlja golicanje po njegovo vratu...I on oseti kako se u njemu budi erotična žudnja. Borio se sa željom da je uzme za ruku i poljubi...Zatvorio je oči.  Nije pomoglo...Zurio je u nju prkosno. A ona instiktivno otvorila je oči...Počela je da se seća.
    Grdeči sebe zbog odsustva samokontrole nameravala je da načini izuzetak, jer "On", je bio iznad njenog nivoa u čulnom iskustvu.
    Nestrpljivim pokretom, bez reči se okrenula i pošla prema vratima.
    Glad za njom besnela je u njemu celu noć...Konačno je došao do saznanja ko je lud?  Ovde je reč o meni reće on...Ja sam stvarno lud...I malćice ocrtan osmeh pojavi mu se na licu.

                                                                 ***

     Oblaci su bili svuda. Treperili su u valovima.  Prodirali su čak i u njihov dah.  Jedva je mogla da poveruje da je ljubi sa takvim nagonom.  Prstima je dodirivala njegove vrele usne-osetila je strast i glad,  vrelinu i snagu u njenom telu rasplamsavala se vatra.  Prošaputala je njegovo ime, uzdrhtala je... Bila je gladna vreline i ukusa njegovog poljupci...I njegova žudnja obuze je svu. Želela je da doživi sa njim ono što je ranije zamišljala i ono o čemu nije do sada ni maštala. "Potreban si mi toliko da ne mogu..", kao neku slatku vatru...glas joj je zamro.  Čežnja joj je probadala telo...Ja...prošaputala je...U isto vreme znala je da ništa ne bi moglo da je natera da otkrije svoju i njihovu tajnu..
     A on znajući da je dotakao njenu dušu i da je ona dotakla njegovu i da ništa neće biti isto kao ranije...Međutim zajedničko iskustvo zauvek će ih progoniti...Strast,  očajanje,  napetost, počinju pomicati granicu između onoga što jeste, a što bi trebalo biti...?...
     Probudila se i maknula dugu svetlu znojem slepljenu kosu sa čela...Nemirno je zatreptala i otvorila oči...
   
     

Sa dna

    "Mi nismo atomi prašine koja se u
      oblacima bez cilja diže leti nad drumovima
      nego sićušni delovi beskonačnog mozaika
      kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik
      ili veličinu, ali u kome sam, našao svoje
      mesto i stojim pobožno, kao u hramu!"
      Ivo Andrić
   
 Jedna od najvećih atrakcija Pompeje,
     Vila Misterija (Vila dei Misteri),
     Čuvena je po zidnom slikarstvu, a ime je
     dobila po freskama koje prema nekim
     tumačenjima prikazuju bahanalije u čast
     boga Dionisa, odnosno inicinaciju žene u ovaj kult.

     

Abu Nuvas - Arapska ljubavna poezija

     
        Srca ljubavnika su gorivo

       Voleo bih da nađeš ljubav ko moju
       jer i najlakša ljubav je, znaj teška
       Ljubav je ko vatra što sažiže
       ćije su gorivo srca ljubavnika.
       I kad bi makar goreći nestala
       no što duže gori više je isposnička
       ko u paklu:  kada se koža odere
       sve bi, opet, kretalo ispočetka.
      

Tajna opsesija

                         

                              II deo Plave beležnice
                                    Srebrne niti VI

                       "Pitanje bez odgovora"..drugi deo

        " Muškarci uvek žele biti naša prva ljubav. Mi smo žene u tim stvarima mnogo profinjenije. Mi samo želimo da oni budu naša poslednja ljubav" ( Oskar Vajld)
        Međutim...To je postalo toliko retko da je gotovo utopija.
        Nema ljubavi koja pripada jednom čoveku. Ali kad na isti način opisuju svoje  emocije oni se tome ne protive.
         Sam po sebi zivot nije bajka, a najmanje je to ljubav...koja počinje kao bajka , a završava se kao....?
        Njen nesuđeni ali... u snovima... Uveren je da je ostavio neizbrisiv trag, u svojoj maštovitosti i samouverenosti... i stalno preprićava najseksepilnije godišnje doba Ali, istina je sasvim drugačija... jednom će morati prići...ali nema veze.
        Pitanje je sad...Sve osim "najljubavnika", S neverovatnom količinom reči...i s magijom osečaja...
        Pošto se oporavila od prvog šoka, pokušala ga je shvatiti...
        Prošle su godine... Napokon je shvatila da je zaljubljena u privid...
        U svakom slučaju previše vijuga, i s prvim osmehom on je krenuo u napad...
        Dorini snovi su neka vrsta tvrđave. Njihova sigurnost leži u njenoj  tvrdoglavosti...Ali neka te to ne obeshrabri...možda ćeš shvatiti poruku....? sanjalice i ključni zaplet..
       "San je kao što je Freud jednom rekao, carski put za razumevanje nesvjesnog. Zatim, san je stvaralački čin u kojem se kod prosječne osobe otkrivaju kreativne snage kojih nije svijesna u budnom stanju."
         Setila se je da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila.
         Tog,  onog dana ugledala je njegovu fotografiju.  I tad se setila svog sanjarenja na jedan poseban događaj( On uvek Ti). Nakon toga je sledilo, ne zna zašto, sećanje kroz tokove misli povezani slikama.
       Bilo kako bilo, u međuvremenu  vraća se snovima u Liku tvog imena.Reće, Dora.
      Glas joj je bio nesiguran i uzdrhtao.  Lebdi, a zatim nestaje.
      Želja koju je osećala bila je toliko jaka da ju je jedva podnosila,  pritisak je bio skoro neizdrživ.  Nije marila šta će izgubiti... Bes briše savršenu sliku stvarnosti koja nepredvidivo ide sve dalje i dalje, i nikako da se reši da najzad krene obrnutim pravcem.
      Loše raspoloženje,dovoljno je da se pojavi na trenutak i odmah se prelije  u misli... S malo strpljenja, cilj bez mnogo žrtava očekuje, "Neko će ipak dići?"
      U njoj se budila želja takvom silinom, podstaknuta očajanjem, znala je.  Ali je rekla tiho
      On će doći.  Neophodno je da se ponekad sretnu i da pothrane umišljena uverenja..Da u svet snova mogu uči ako su dovoljno hrabri da istraju u svojoj nameri.
      Najednom. šumi šum koraka, odjek njegovog glasa. Pokušao je da prozbori par reči, dok je odlučno išao prema njoj.
     "Neću ti pružiti priliku da se predomisliš", prošaputao je gledajući je svojim sjajnim očima.
      Žestok osećaj zadovoljstva kada se prislonila uz njegovo telo naterao ju je da zažmuri i zaustavi dah.
      I dok je klizala dlanovima po njegovom vratu kako bi mu bila bliža... sa tananim glasom prepunim čari...reče. Ah. "Ne želim da se predomislim i priđe mu sasvim blizu.. i zadrhta od želje. Želela ga je, želela je njega i ništa drugo nije bilo važno.
      Obuzela ju je vrtoglavica u vrelom talasu. Uzdrhtala je kad su njegove usne napustile njene...Uz osmeh pun laskavih aluzija...Vatra koja je buknula otimala se kontroli...On je snažno zagrli i usnama se obruši na njen vrat...Osećao je kako njeno srce snažno tuče kao ludo... Snažno je uzdahnula kad ju je čvrsto obuhvatio... oči su joj se lagano sklapale.
      Poljubio ju je strasno prekrivši njene usne svojim...i tek onda mu je bilo jasno...Snaga osećanja i osećaj bliskosti. Osetio je kako joj telo odgovara na njegove pokrete.
      Pala je i poslednja barijera njihove samokontrole i postali su gluvi i slepi za sve ostalo koje je u njima izazivalo neslučeno zadovoljstvo koje se oslobađalo poput plime, sile kojoj se nisu mogli suprostaviti.  Ona i on celina u grmljavini koja je njima harala...Postojalo je nešto izazovno  neobično,za dosećanje, ali se  nije moglo sasvim razabrati...Dok su jedan pored drugog  jedan prema drugom tela sklupčana brzo  grubo, a onda nekako polako fantazija i dirljivost uživanja koje budi osećanje koje je i njih iznenadilo, a nije ih zadovoljilo.
      I dok je s tragom tvog postojanja lebdela na oblacima, oči su joj  laganim pogledom lutale po  tebi...i odgovarale na tvoje neizrečene misli.  "Ne nikad ranije...a proteklo je veoma mnogo vremena."Od tuđeg pogleda odrednici zalaska od kog je bežala ka tebi   za tebe   za sutra."
                                                                   ***

     "Znala si", ponovio je. I ti si isto osetila na početku one većeri, bio sam izabran da budem više od jednog "Ja" - Nit u prošlosti  nit u budućnosti...Oko suviše vešto i svetlo sa lepim doživljajem u čudotvornom vremenu... Priča nove nade....Seti se...Tako su prolazili dani, a onda i noći...
      I negde u njoj, dublje nego što je mislila, postojalo je saznanje da je ovo bilo neizbežno.
      I više ovde nego tamo dok se lagano saginjao zaklonivši mesečinu i skoro se na trenutak predao...U njoj eksplodira zadovoljstvo, vrelo i vrtoglavo...Zatrepta zbunjenim pitanjem.
     "Dobro, šta se to dešava?"
      A zatim tvoj osmeh...Voleo bih da su okolnosti drugačije, ali šta se tu može...Podigao si pogled, i razdražujuća začaranost oblaka koji nas je krio više ne postoji.. i na trenutak dok se moja  pažnja i dalje vrača na tvoju, rekao si: - Ah, da reće. "Možda tvoja sloboda dolazi otuda kao nešto od čega se moraš zvanično,  veoma učtivo oprostiti i doći do ruba nepoznatog...Ne želeći da mi kažeš i ono bitno.
      I kako to često biva, sve se poprilično zamrsilo.
      I nakon mnogih iskušenja i pogrešnih skretanja, dok je senka oblaka preletala preko moje glave.  Osetila sam novu stvarnost - saznanje da nada ne traje večno, ali da mogu živeti bez nje
      I, tad lagano, razdirući trenutak neodlučnosti, magične igre, života  varanja i sna. Bi odricanje od ljupke, naivne igre  Mraka i svetla...Zadivljen ulogom posmatrača tajne koju nosi u sebi.
      Za sreću ljubav i duševni mir...Da li je već kasno s tobom, čudnim čovekom...Tužno odmahujući glavom, upitala se  Dora. Kako je sve pogrešno "Ja sam volela njega i osudila svoj život...To saznanje došlo je iznenada, ali je u mojim mislima imalo svoje mesto...odavno se nalazilo tu...Sad mi je bilo jasno...Želja koju sam osečala...Zašto zašto? nežno sam  upitala...Neodgovorena reć, Vizija koja se zadovoljava ulogom posmatrača...Novo otkriće...Ipak nešto nedostaje...I tako sad smo ko leptir u letu  stara iluzija, "On i Ona. san ...čudan nemir...
      I ona i on dugi niz godina žive u istom gradu,  hodaju istim nepromenljivim ulicama...I dok vreme protiče  polako nestaju, kao da nikad nisu ni bili...
      Tišina - dugo čuti.  Očekuje - Dokle. "Dali bi se zaustavio"...A ona biće u rascepu između onoga što nije bila i onoga što je mogla biti"
      I tako "sukob srca i razuma jeste bitka"  A ovo je tek početak isprepletanih osečanja i želje...Trebali se vratiti unazad...Jeli to možda bila slučajnost?  Neki čak tvrde da ne postoji...

   "  Posvetih tebi." Ti koji nisi mislio da pišem o tebi.  Da,pišem (iako nisam ni pisac ni pesnik).
     I tako...Ima već neko vreme. Što mnogo mi skreće pažnju..kroz Zbrku osećanja  Zbunjenost i Zebnju. Naginje se šapuće, neizrećeno-nekazano ime tvoje, "Da".  prošaputala sam...
    Kroz odredište; Plave beležnice  Hronologije i kroz radost Srebrnih niti i s njihovim rastom. Sunčev zrak sklupčana svetlost svuda oko mene sa drugačijim, Ti, i danas imaš svu moć u zrakastom trzaju,   ti.  Što si bio, tamo ovde-tu  da bi učinio da mislim "Srecniji smo razdvojeni?" da bi ti bio ti.

Sidarta - Herman Hese, analiza dela

     "Sdarta"  je filozofsko literarno delo napisano kao proizvod pišćevog nadahnutog boravka u Indiji.
       Život, ljudi i običaji, duboka vera i mudrost ovih čvrstih duhom i bogatih umom ljudi su inspirisali nemačkog pisca.
       Tu, na tlu Indije,  on poćinje da razmišlja o suštini svega, o vrhovnoj mudrosti, jednoj i sveobuhvatnoj.
       Mudrost je jedna i ona se ne može ni od koga čuti niti naučiti,  samo ti je tvoja sopstvena duša može saopštiti - to je ono što je spoznao Sidarta, junak ovog dela koje je ustvari, "Potraga za sopstvenim Ja".  Prošao je sve i svašta u životu, i okusio sve arome i ukuse ovog šarenila koje nam se nudi.
       U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome, šta je zapravo mudrost,  šta je cilj njegovog dugog trajanja.

       Sidarta - Fabula
       Misaono jezgro u "Sidarti" čini klasična indiska religiono-dualističko shvatanje. Prema tom shvatanju čovek ima nešto u sebi što je izvan prostora, atman, dušu, koja je samo oblik pojavljivanja "najviše duše, Brahme je ideal potpunosti i savršenstava. On se ne može shvatiti ne rečima i umom, nego ljubavlju, radošću-celim bičem.
                                                                                              Herman Hese

     Ukoliko volite mudrost, bavite se istinom, proučavate i osluškujete svoje sopstveno biće i postojanje, onda je Hese pravi izbor za vas.
     Hesea ne može čitati svako. Mogu ga čitati oni koji se odvažno otisnu na put traganja za krajnjom istinom, koji žele da iskažu sebe na autentičan način,  koji žele da dođu do prosvetljenja.
     Samo kroz upoznavanje sebe samih možemo shvatiti i druge, kao i život oko nas. Čitanjem Hesea razmišljamo o suštini, menjamo se učimo.  Dobijamo viziju.
     Sidarta.
     Posle pohotne ljubavi, trgovačkog života, kockanja i rasipanja, Sidarta doživljava postepenu i razornu degradaciju duše, gubi duhovno, a poseže za materijalnim.  Usniva pticu,  simbol njegove duhovnosti,  kako umire.. Preplašen kreće na put za smislom, agavan samom sebi, u potpunom neznanju sebe i sveta oko sebe  Shvata šta znači Sansara,  kružni tok svetskih zbivanja, suprotno Nirvani,  ona ga dovodi do  ivice očaja kada, u pokušaju samoubistva, čuje glas, koji mu poručuje da može da dosegne OM, to jest, jedinstvo.
     Posle dugog sna, a metaforične smrti i rađanja opet započinje svoj hodočasnićki život, ali ovog puta učeći od reke   Reke koja predstavlja život, šapuće sve Mudrosti Sidarti, koji je ovog puta sazreo za istinu.  U reci je sjedinjeno sve, sve savršenstvo ovog sveta, reka krije glasove svih ljudi, neverovatna sličnost sa Vitmanovim stihovima.
     Reka mu daje i utehu i leći ranu kada ga napusti, sin, mlađi Sidarta.
     Priča o identitetu i smislu, prožeta mnogim mudrostima, daje nam jednu poruku: Život je reka, koja obuhvata sve osobine i sve ljude, i ne treba tražiti smisao van nje, već prepustiti se njenom toku, koji uvek vodi prema cilju, prema drugoj reci, ili moru...I opet će se tu sve stapati u jedno opirali se mi ili ne.
                                                                  Napisala. Ana Todorović Radetić 

Herman Hesse

           Opis romana "Demijan"
     Roman Demijan objavljen je prvi put 1919 godine, pod pseudonimom Emila Sinkera, koji je ujedno i glavni lik romana.
     Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga;  tema romana Demijan je takodje pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost  koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega( od kojih su neki Maks Demijan,  Pastor,  Beatriče ili Frau Eva), Ida(iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizama preživljavanja.
    "Stvari koje vidimo", reče Pastor blago  su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji.  Može se biti srećan i tako. Ali jednom kad spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor pračenja gomile. Sinkeru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.
     "Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo,  poneko jasnije,  svako kako ume.
      Svako nosi do konca ostatke svog rođenja,  sluz i ljušturu jednog prasveta.
      Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter,  ostaje mrav.
      Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku.
      Svima nam je zajedničko poreklo, majke naše,  svi mi potičemo iz istog ždrela,  ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina,  teži vlastitoj svrsi.  Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da tumači samo sebe samog".
     "Svaki čovek je biče dvojnosti, međusobno suprostavljenih sila.
       Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuje o tome kojeg će odabrati u kom trenutku.  Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan sam."
        Herman Hesse "Demijan"                                     

Duša

Animula T.S Eliot

"Iz ruke Božije poteće čista duša"
U otrcan svet varavog sjaja i dreke,
U blesak ili mrak, u suvo ili mokro,
studeno ili vrelo:
S onim što vile čine i što sluge kazuju.
Golemi teret bujajuće duše
Zbunjuje i vredja, dan za danom:
Nedelju za nedeljom, vredja i zbunjuje
Imperativima reći "jeste i izgleda"
I smeš i ne smeš, željom i kontrolom.
Bol življenja i melem snova
Sklupčavaju sitnu dušu na prozorsko okno.

                (Sa višesmislenom namerom pesnik je ovde upotrebio početnu reč rećenice koju je rimski imperator Hadrijan(76-138.n.e,) obračajući se vlastitoj duši, pri razmišljanju o smrti rekao: "Animula, vagula, blandula.." što bi u prevodu (opširnije) glasilo ."Krhka duša, nežna, nestalna dušo, prijateljice mog tela...

               "Celokupno razumevanje psihologije se potpuno menja kada je duša pravilno integrisana.  Kažu da samorealizacija na ličnom nivou donosi sreću, samo-realizacija na nivou duše donosi radost,  a samo-realizacija monadskog i duhovnog nivoa donosi blaženstvo.)
                                                                                           Džošua Dejvid Stoun - Psihologija duše

Arapska poezija

  

skulptor, Antonio Conova (1757-1822)

             Arapska poezija
     Omar Abu Riša (rođ.1908; Sirija)

                   Žena i Kip

    Lepotice, ova statua izvajana od mermera,
    Nadvila se nad svet podsmešljiva, nehajna,
    Kroz vekove se ka hramu večnosti uputila.

    Naga; lepota je od njene gorde nagote pijana,
    Vrela večito bujne mladosti njoj su podarena,
     Posmatramo je u tišini željnog sanjarenja,
     Pogled luta i iznova se uvek njenim čarima vraća,
     Nestvarnu lepotu uklesalo je dleto umetnika,
     Njega nesta, a kći njegovog sna tu je, mlada,
                                                                 neizmenjena.

     Lepotice, kako su samo surova iznenađenja
                                                 neuhvatljivog vremena!
     Plašim se smrti svojih snova, tvojih promena,
                                                 lepoto, budi od kamena!

Kantova Etika - citati

Dobra volja

Nemoguće je zamisliti gde i šta na svetu pa čak ni izvan njega, što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim, osim jedno dobre volje.
Razum, duhovnost, moć, suđenja, i kako se već inače mogu nazvati talenti duha ili smelost,. odlučnost, kao osobine temparamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne; svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni, ako volja, koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoće zbog toga zove karakter, nije dobra. ...

Čovek kao svrha
po sebi
Ja sad tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi, a ne samo kao sredstvo za kakvu bi upotrebu ove ili one volje, već u svim svojim radnjama, usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića, mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha.
Što se tiće nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima, to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvo, a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi. Jer Čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu, dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje.
str. 72.

Kategorički i hipotetički imperativi
Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome, a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo, dakle, ako ona izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojeg od svojih objekata, onda iz toga uvek proizilazi heteronomija. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon, već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon.
Na primer, hipotetički imperativ glasi: Ja ne treba da lažem, ako hoću da i dalje uživam dobar glas: kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu.
str.91.

Kantove formulacije kategoričkog imperativa

Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo
str. 62. i 74,

Autonomija volje
Iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost, već nužnost radnje. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen, pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Ja prema tome, želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje, u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju.
str.79

Moralni zakon
Prema tome poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom, a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti.
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma str.95.

Stoga ni moral, istinu govoreći, nije učenje o tome kako sebe treba da usrećimo, nego kako treba da postanemo dostojni sreće.
str.148.
Što se razmišljanje češće i pstojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.
str.179.
( Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova)