Opis romana "Demijan"
Roman Demijan objavljen je prvi put 1919 godine, pod pseudonimom Emila Sinkera, koji je ujedno i glavni lik romana.
Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga; tema romana Demijan je takodje pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega( od kojih su neki Maks Demijan, Pastor, Beatriče ili Frau Eva), Ida(iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizama preživljavanja.
"Stvari koje vidimo", reče Pastor blago su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji. Može se biti srećan i tako. Ali jednom kad spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor pračenja gomile. Sinkeru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.
"Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume.
Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta.
Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav.
Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku.
Svima nam je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da tumači samo sebe samog".
"Svaki čovek je biče dvojnosti, međusobno suprostavljenih sila.
Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuje o tome kojeg će odabrati u kom trenutku. Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan sam."
Herman Hesse "Demijan"
Roman Demijan objavljen je prvi put 1919 godine, pod pseudonimom Emila Sinkera, koji je ujedno i glavni lik romana.
Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga; tema romana Demijan je takodje pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega( od kojih su neki Maks Demijan, Pastor, Beatriče ili Frau Eva), Ida(iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizama preživljavanja.
"Stvari koje vidimo", reče Pastor blago su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji. Može se biti srećan i tako. Ali jednom kad spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor pračenja gomile. Sinkeru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.
"Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume.
Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta.
Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav.
Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku.
Svima nam je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da tumači samo sebe samog".
"Svaki čovek je biče dvojnosti, međusobno suprostavljenih sila.
Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuje o tome kojeg će odabrati u kom trenutku. Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan sam."
Herman Hesse "Demijan"
Нема коментара:
Постави коментар