Dobra volja
Nemoguće je zamisliti gde i šta na svetu pa čak ni izvan njega, što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim, osim jedno dobre volje.
Razum, duhovnost, moć, suđenja, i kako se već inače mogu nazvati talenti duha ili smelost,. odlučnost, kao osobine temparamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne; svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni, ako volja, koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoće zbog toga zove karakter, nije dobra. ...
Razum, duhovnost, moć, suđenja, i kako se već inače mogu nazvati talenti duha ili smelost,. odlučnost, kao osobine temparamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne; svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni, ako volja, koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoće zbog toga zove karakter, nije dobra. ...
Čovek kao svrha
po sebi
Ja sad tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi, a ne samo kao sredstvo za kakvu bi upotrebu ove ili one volje, već u svim svojim radnjama, usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića, mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha.
Što se tiće nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima, to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvo, a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi. Jer Čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu, dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje.
str. 72.
po sebi
Ja sad tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi, a ne samo kao sredstvo za kakvu bi upotrebu ove ili one volje, već u svim svojim radnjama, usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića, mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha.
Što se tiće nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima, to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvo, a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi. Jer Čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu, dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje.
str. 72.
Kategorički i hipotetički imperativi
Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome, a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo, dakle, ako ona izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojeg od svojih objekata, onda iz toga uvek proizilazi heteronomija. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon, već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon.
Na primer, hipotetički imperativ glasi: Ja ne treba da lažem, ako hoću da i dalje uživam dobar glas: kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu.
str.91.
Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome, a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo, dakle, ako ona izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojeg od svojih objekata, onda iz toga uvek proizilazi heteronomija. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon, već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon.
Na primer, hipotetički imperativ glasi: Ja ne treba da lažem, ako hoću da i dalje uživam dobar glas: kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu.
str.91.
Kantove formulacije kategoričkog imperativa
Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo
str. 62. i 74,
str. 62. i 74,
Autonomija volje
Iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost, već nužnost radnje. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen, pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Ja prema tome, želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje, u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju.
str.79
Iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost, već nužnost radnje. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen, pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Ja prema tome, želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje, u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju.
str.79
Moralni zakon
Prema tome poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom, a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti.
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma str.95.
Prema tome poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom, a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti.
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma str.95.
Stoga ni moral, istinu govoreći, nije učenje o tome kako sebe treba da usrećimo, nego kako treba da postanemo dostojni sreće.
str.148.
Što se razmišljanje češće i pstojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.
str.179.
( Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova)
str.148.
Što se razmišljanje češće i pstojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.
str.179.
( Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova)
Нема коментара:
Постави коментар