Izgubljeno vreme

                                       

slika sa fb.

                                           Plava beležnica V. deo
                                           Voleti drugog, to je sreća


3.

   Sadašnjost
   ceni
   Savršenstvo.
   Svesna
   da
   Moram pažljivo
   birati
   reči
   kažem:
   Gledala sam jednog...da, da, baš njega...snagu koja prelazi u čežnju...
   Gledala sam ga svesno celim putem.
   A onda su nam se pogledi na trenutak sreli...Odjednom zaboravih šta znači gubitak i dobitak.
   Šapat dok se dizao i padao...
   Posle tišine, s' malo strpljenja...Mislim da me zapravo nije ni video.
   Ono što sam ja videla, bilo je očaravajuće...
   Videla sam opuštenost,  vedrinu,  šarm... I to me zaintrigiralo...Udahnulo mi je život.
   Meni...Koja sam oduvek imala prebujnu maštu.
   Videla sam.
    A prizor je bio...Morala sam se ugristi za usnu.
    Pogledala sam malo bolje. Primakla sam se malo bliže.
    Molim?
    Hm....
    A sada?
    Ne šalim se
    Pa
    To nije loša ideja
    Nešto ružno, ali neprocenjivo.
    Bože, te oči...
    A
    Da ništa nisam razumela.
    Osim što je osećaj bio prijatan
    Zapravo...
    Sada je drugačije
    Pritisak njegovih usana bio je čvrst i odlučan.
    A opet...s druge strane, ništa nije bilo isto.
    Otvorila sam oči...
    Oko očiju po licu i po telu več su mi se stvarale bore...
    Granicu ne prelazim...ne putujem duboko kroz  vrtlog vatrene oluje ...
    Nespokoj, isceljenje, odrastanje, s malo strpljenja...nisam slomljena.
    Ali za divno čudo...sve sam nekako vrlo pribrano prihvatila.
    Čuh
    Al' ne verujem
    Vetru koji šara
    Senku
    Uvek istu
    I nepropušta da hoda užarenim putem
    Sa nanovo iskrslim, plesom zanosa...Ne broji sluša...
    Prolazi
    kroz saj i kroz tamu
    Blago utkana strast
    S' ožiljkom koji podseća
    One su kao ti
    U mesećevom vrtu
    besana noć
    Na raskršću
    zadovoljstvo i nemir...tek rođene ljubavi
    Ali!
    U istom ritmu...na suvom kamenu trag suze...Ljubav uvek nađe znak...A dalje? Dalje to je...Da sam već znala ono nepobedivo, nepokolebljivo...znam sada;neprirodnom lukavošću udaljavala bih buru sećanja...
    Skrivena uspomena teži,  zna sta fali  senci sa malo ludosti
    Ravnodušnost ne mržnja. Već ljubomora koja budi zamrlu strast
    Ne može da nasluti, jer ti znaš...šta rađa
    Zahuktali glamurozni maskembal, što s korakom prelama san.
    Uspomena  želja i uzbuđenje...Tako topli i puni emocije...
    Ko vi...odjednom Ti...aktivan ali nestalan...Živiš u meni...S' dečijim licem i sa mojom idejom o sreći...Oživljavaš trenutak dugog puta u letu...ljubavi bez nade...
    S' prolaznom srečom u oku
    Razmišljam
   Sumrak...proleće kroz većernji blesak
   Boli
   Slušam kako prolaze sati
   Izgubljeno vreme
   Uspomene
   Teški neutešivi dani
   malo kasnije,
  Očaj al' i hrabrost
  Traži u sećanju izazovnim pogledom bez patnje lice,
  I,
  Otkriva sliku koja nije izgubljena...I slutnju pretvara u tajenstvenu i uzbudljivu istinu...
  Rasute latice što budi ljubav...

Neugasiva iskrica nade

                                      

                                       Plava beležnica V.deo
                                       Voleti drugog, to je sreća

2.
    U dubini sećanja. Između oka i uha.
    Snova i ambicije...Sećanje joj priređuje  čudne igre, jednog dugog dugog putovanja.
    Prošlost predstavlja moćno zaveštanje s' kojim mora da uskladi svoje postupke i svoje verovanje.
    Ili iskušenjem da ispita granice svoje dileme...da li da ostane čista telom i dušom ili da sve rizikuje za priliku da proživi ostatak života pun ljubavi...Saznanjem od usamljenosti do ljubavi...od ljubavi do usamljenosti.
    I dok sat vremena otkucava do tačke bez povratka...Postoje tajne u njoj...Tajna prema onom kome najviše veruje...Snovi i ambicije...poznanstvo...I njena borba za ispunjenje njenih želja...
    Ah, da...,i da produži svojim putem...
    A on...da prepričava svoju priču...jer većiti putnik najčešće nigde ne ostaje dovoljno dugo i neostavlja neizbrisiv trag (svog), daha...
    Ali, zna, zna.. jednom se zaljubila i kako se zaljubila i zašto se zaljubila...
    A, on  želeo je da ga ona pamti...Uveće bi sedeo  razmišljajući kako ga ne poznaje...a on postoji...
    Strah  da neće umeti njega da pronađe...i šta je značio topao talas koji mu je čudno preplavio srce...
    To je dug put...okončavši ga više neće moći da nastavi da plete istu nit...Odjednom sve mu je bilo jasno...
    Možda će se stvari same po sebi promeniti.Pre nego  sagledaju svoju istinu.
    A ona. Korak po korak pokušala ga je najpre podsetiti, a zatim razumeti...
    Stvarnost u carstvu ljubavi smišlja da ona i on postanu pobednici u onome što žele, ili će ostati praznih ruku i slomljenog srca.
    Znala je da ljubav isuviše lako može da postane đoker  u vezi s' bilo kojim značenjem u bilo kom trenutku iz bilo kog razloga...I ako ljubav ne stavi na pravo mesto , ona će od nje napraviti budalu...
    ..., Ni on a ni ona nisu ni slepi ni glupi...Ljubav je nedvosmislena, i jasna...Ali ispod postoji srž iz koje proizilazi zadovoljstvo.
    Nestrpljiva
    I
    Nerazumno
    Zapanjena - da
    Je
    On između
    Da, znam, promrmlja sebi u bradu -
    Ljubav
    Ali šta je to ljubav...?
    Da sam vetar, tačno bih znao gde bih duvao,
    dopre do nje muški glas...
    Obuzeta svojim mislima nije ni primetila čoveka
    Koji je stajao na sredini puta, i davao joj znak da stane.
    Ali zašto?
    Ja
    Promrljala
    Sam
    I-rekla meko
    Sve
    Je
    Uredu
    Oh, bože. Ja sam emancipovana
    Žena
    Htela
    Sam
    da kažem
    U stvari, već sam bila tamo
    Isto mesto
    Nekoliko godina pre
    Tragovi suza
     Lice
    Sa očima punim nade
    Mladost
    Smeh
    Pesma
    Tu je...Neeeeeee! to je bilo pre
    Tu u biti ja
    Ljubav
    Čujem glas
    Negde je daleko
    On! Zove li me on? Opominju me suze i bol
    Za njega nikad nisam bila
    Lice prema njemu - Verovala je da on postoji
    Misli me varaju
    Pogled me vara...Al'
    Znajući lik vreba
    Sa neprihvatljivim "ne" kao odgovor
    Znala sam da je to poziv
    Bunovne
    Bosonoge i raznežene
    Zlatokose zore - prerušene u tišinu
    Plovi punim, jedrima
    Krećem, kreće se prema sredini
    On-nežan i pažljiv
    S' one vesele strane
    Zagrmi ono nežno malo
    Grmi,  grize,  mami
    Magiju osećanja...i
    Znojavim likom i telom vreba
    Lice prema njemu
    Klimanjem levog kažiprsta za da  i desnog za ne
    Al'
    Svo troje(on-ona-ja), smo do određenog trenutka
    znali ključni zaplet
    Verovala sam da ga voli
     I da on nju voli
     I, uglavnom, da se oni-ona i on-međusobno vole...
    ...Verovatno su i oni u to verovali
    A
    Osmeh
    Bio je na velikom ispitu
    Ta  određena količina muške površnosti
    od stabla ne vidi šumu - i razumno upada u emotivne zamke
    Nisam
    sigurna
    da
    ćeš
    mi
    biti
    Plamen koji gori u srcu...Traganje za oproštajem grehova iz prošlosti i vera u sopstvenu
    budućnost..s' željom za neuhvatljivim on(ti), mora imati samo jednu želju.
    Hoćeš li da je čuješ?
    Sliku žene, slika sa kojom sam odrasla-živela...I koliko god sam joj se htela odupreti,
    postajala je sve snažnija u mom sećanju.
    Da li si za to sposoban?
    Za mene je ljubav pre svega prijateljstvo, uzajamno dopunjavanje...pažnja... koja slama
    osmehom    nežnost s' likom... upućeni jedno na drugo... 
    ...U svkom slučaju, poznati i priznati
    I nije mi jasno?
    Sve što je za tebe igra za mene je život!
    Moja čula su  izmernjena, postala sam oštrija i življa
   Sve gledam drugačije nego pre.
   I samo gledanje ispunjava me radošću...jače nego ikad...
   Možda je pametnije da nekoj od njih uslišiš želju.
   A ja?...Ne glumim, neke stvari jednostavno ne dodirujem...Zapravo smatram, da postoje osobe koje
   znaju i mogu voleti pripadajući do kraja jedna drugoj...
  Ja sam ionako daleko od tog(tvog) sveta
  Ne nisam impresionirana... nekog će to usrećiti...

Dan i noć - jedno

                                         

slikar, Kaspar David Fridrih

                                             Plava beležnica V. deo
                                             Voleti drugog, to je sreća


l.

     Čekam da se vrati
     Vetar
     Toliko jak da ne mogu ići u pravcu u kojem sam htela.
     Nosi me
     U pravcu u kome je on hteo.
     Ne želim da pobedim.
     Samo želim da idem gde ja hoću.
     Ali...On...Pomaže mi da pobedim emocionalni zamor.
     Verna sebi.
     Tražim put do srećnijeg ritma, i...
     Ka svemu onom što ti jesi u mojoj krvi.
     Da odem il' da ostanem? Vetar počinje da dobija na snazi.
     Sve je divno...Slobodno dišem...Al' krijem od drugih i od sebe same
                                                                  Moć protiv ljubavi...
    Skrivenu moć "Ti", izmeni...
    Pronađi me...Otkrij me...Upravo sada. Bez pomeranja usta.
    I posle nekog vremena bila sam sasvim tu-ovde...Ti znaš da srce mi luta...
    Na drugoj strani ti s' izazovnim pogledom...
    Primećuješ da je već kasno...bilo je kasno.
    Ledeni oj? Tamo amo strpljivo zna. Da. Tiha, uzbudljiva radost-treperi ponovo i ponovo
    kroz otkucaj srca. Neokleva u svom hodu
    Najednom. Ah, nije važno...Što ne znam šetnju bez cilja...
   (...) Dan posle...Da. Ali kasnije sve je lepo.
   Krećem se. Ali, hej, to sam ja znala...To je i moja prošlost.
   Žurim u stvari. Samo sam malo zaokrenula zbog njega(tebe) čarobnijeg od mašte...
   I, s' mislećim trenutkom krećem kroz vrelinu besmisla naspram smisla...Sad...oprezno razumno.
   Koračam. Gotovo sam izgubila sve
   Ali ne zadugo...Još uvek imam tebe...
   Enigmu ćutljivog odbijanja od tebi prema meni nemilosrdno kruži...kroz malu budalastu pukotinu...
   Polako nestaje odliva se kao skriveno osećanje...Ti...postaješ deo mene.
   Al'
   Danas, još samo danas, mući me bol i žeđ
   Da povratim ravnotežu nežnoj skrivenoj draži, s' iscrtanom konturom saosećajne ljubavi na mojim usnama.
   Ipak.
   Sve je u redu
   Strpljiva prijateljica...Opušteno sedi tamo gde je našla mesto, i posmatra veselo društvo.
   Al' ti...
   Ti se možda razumeš u čašu ljubavi, ali o vinu još uvek malo znaš...ne znaš ništa.
   I ta pomisao me teši. I da bih razbila sumnju u svom skrovitom kutku još uvek praštam i pre buđenja čekam  i vidim bol staklenih krila kako se vešto kreće...brišući staro pravi prostor za novu ljubav...Na koju lako ostaješ slep svaki dan u sasvim drugom svetu...
   Al'...On i Ja i slika o njoj u centru ničega.
   Ta udaljenost je navika za nas.Sutra će možda svratiti da bi mogla da ti priča da provodi besane noći...A možda smo jedno drugom suviše toga rekli...Uprkos svemu, malo kasnije...ljubav se boluje
pred vratima stoji..hoćeš li joj otvoriti...Ne, ne, ne može je lavirint želja sa "da" kupiti...
    Boli, naravno, ali bar osećam bol...živim, mislim, svesna sam...
   A' Da... Ljubav čini mi se kao da želi da me na nešto podseti, ne znam tačno šta.. želim da kažem...Postoji ipak nešto čega ne mgu i neću da se odreknem ...a to je, Tajna mog života. moj život nije dospeo na grešno mesto, čekala sam da mi da znak da želi da krenemo  ...sa utvrđenom istinom i merom...Sreća je ponovo bila smeštena u neku daleku budućnost a put koji do nje vodi sam "ja" i deo mog života...I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj...doživljavaću još jedino samu sebe...
    A ljubav...detinjasta leptirica..mađija izazov i draž...živa protivigra koja usrećuje dražesnu čulnost i bila sam opčinjena njome..."Voleti drugog to je sreca."...Fleksibilan lični stav smenjiv kao udisaj i izdisaj... i vetar... na malom putu koji se može preći osmehuje  se kao ti!

Rajski ćorsokak mira

                                       

                                          Plava beležnica IV. deo
                                          Snena zabluda

ll.
Gledam Te, gledam samo
Na pola puta
Od tebe do mene
Stalno odzvanja
Otkucaj srca - buđenje
Zov - Gde si?
Čuješ li me!?
Između pre i posle

Između pre i posle
Ti si bio i On
Vetar
Zanos
Čudan
Nemir i svemir
Leptirov let
Neosvojiv miris divljine
Između pre i posle...

Između pre i posle
Zrak izlazećeg Sunca
Zaustavljen na jesenjem listu
Nežan dodir plamenog vetra u prolazu
Između pre i posle...

Između pre i posle
Logika razuma - emocija
sa proždirućom energijom
Plamen što obasjava
Zaustavljen poljubac prema usnama
Vetar miluje nežnije kad se okrečem životu..
Ali, dok živim, hoću da živim...i posle
Da bih svakog dan mogla pevati
Više posle nego pre ,spojeni smo i izmešani
Kroz zid sna i "ti" i "ja"  ponekad,
spljoštenim delovima ...našeg bića...

Nova čuda stvaraš

                                           Plava beležnica IV deo
                                           Snena zabluda

10.

Ja.
Dok
Godine prolaze
I sati prolaze
Sasvim bez reči
Zurim
U
Njega
Smejem se
Okrenem se
Tu je
Distanciran privlačan
Da da da - dodiruje ga kao ranu
Katkad
Krv mlada
Prati  živim okom
Zagonetku  dilemu i utehu
Žudi
Da mi otme slobodu -
ili da je spasi...
Rasuta oluja prelamajućim nestašnim krikom
Ubilački divlja...zna da gubi dok izgovara:
Od ljubavi
Do ljubomore
Od strasti
Do očaja
Od nežnosti
Do kazne - patnje - bola
Stoji
Kao nadahnuće
Čas sreće
I časovi kojima  se gubi svaka nada
Al' Mi ( "Ti i ja" ),
Stojimo zagledani besciljno i nemo...
Dugo tako dugo
Da smo reč "čežnja", pretvorili u večnost...

Pred poslednja zabluda

                                                          Plava beležnica IV. deo
                                                          Snena zabluda


9.
Gledam
Strpljivo do okrutnosti
I dugo, dugo gledam za njim
Osluškujem
Vetar
cepa gorčinu koja dolazi posle buđenja
Želela sam da san traje večno
s' onim što je bilo
telo i lice radosno...
drhti...gledam
ovaj čas, neka pričeka
Ne neusuđujem se da ga dotaknem
Još manje iz misli da izbacim
hod napred - hodam
al' u istom času odskočim
živi oganj srce dotiće
još uvek tu,

...  omeđena zrelost
sa stotinu greha
I sa hiljadu teških promenljivih reči...
majstorska igra zamajavanja...
pogled prema munji diže
Stojim
Gledam lice
nit moje ni ničije
I više nego ranije
Dah vlaži telo znoji se
sasušena suza na licu sanja oluju
Trči
...S' nerazgovetnim imenom
ustreptala radoznalost
Nekako čudno bez da stoji na stubu srama...
naginje se napred
talasa misli 
licem uz moje lice
Zamagljena smrvljena golotinja
unapred osuđena sa jednim "Sada"
Stvarnost rastočena
S' ispucalom zagontkom
zagrebanoj u kori života
Neuhvatljivo močnog, dana  dani  danima kasne
Al' sad
Igra duše i tela bez krila leti
s' nepokolebljivom tajnom
Ti, tu...
Učini da zavolim zauvek
veselu zbilju kasnih sati
Odande na nekoliko dana i noći hoda
Svi putevi mi isti
I!
Ako gde god "Ti"
s' jutrom koračaš
Kojim putem da korača moja čutnja?
Sa svojim ja, bez glasa...

Mašta koju sledi

                                                  

slikar, Gustav Klimt

                                                        Plava beležnica IV deo
                                                         Snena zabluda

8.
Između reči  život lebdi u prostoru

olujni raj
Između dva trena očiju
čutnja u svakom trenutku
ispisuje po jedno slovo pesme
usklasaloj travi

cvet  što zaseja
vetar  vodu prahom.

Suviše glasan smeh

čeka
Kroz vrtoglavu maticu života
I, sa bezbroj drugih misli
kroz jedan pogled očiju
bi dosta...
a s' dva pogleda malo
proždiručoj brzini
raskomadan  vetar 
uklesa kroz tkivo života

iznova i iznova ljubav

zavlada telom,
kroz razneženje iskre

jesen proleće ima...

A ti...
bezglasni kriku na pozornici života
na  razdaljini negde tamo pogledaj
ima li neko ko te još uvek voli
i ko te se kroz  život  seća!

Moderna turska poezija

Stambol osluškujem

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Isprva, samo blag vetar diše,
Lagano, lagano njiše
Lišće, drveće, meko;
Negde daleko, daleko,
Od vodonoše se glasi cilik zvona medenih;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;
I baš tad ptice leću;
Visoko, cela jata, sa sa cvrkutom i piskom.
Izvlače ribari mreže po lovištima preko;
Po vodi pljuskaju stope nekakvoj ženi;
Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Kapali čaršiju hlad debeo i svež skriva,
Mahmut-pašina tržnica žamori kao živa
Golubima dvorišta puna
Pristanište se ori čekića jekom
Prolećni vetar mirisom znoja pleni
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih

Stanbol osluškujem, očiju zatvorenih
Od lumperajki davnih još i sada sva pjana;
Miruje kuća kraj mora, i stari čamci sneni;
Usred vetrova južnih pomamnih, ćutke,
Stanbol osluškujem, očiju zatvoreih;

Stanbol osluškujem očiju zatvorenih;
Kaldrmom upravo prođe devojče neko;
Tu poskočice, psuju, pesmice, dobacuju
Nešto joj gle iz ruke na tlo pade;
Ruža, čini se meni;
Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;

Stambol osluškujem, očiju zatvorenih;
Jedna joj ptica lepeće oko skuta;
Znam da li ti znoj čelom lije;
Znam je li ti usna vlažna il' nije;
Beli se mesec nad visokom rađa smrekom
Sve ja po domaru tvoga srca čujem;
Stambol osluškujem.
Orhan Veli Konik

(Prevela: Dubravka Srećković Divković)

Koraci objaviti posle stihova možda ćeš je ti naći pisanih 2.7.

  

Bože moj, podari mi prosečnost, u sebi je ponavljao dok joj je kupovao omiljeno cveće. A, ona da li uopšte i posle svega razmišlja o meni ? J a je volim, ja je želim, u mojim je mislima stalno !
       A ona, dok je iščekivavla njegov dolazak, njeno srce plivalo je u gordoj radoznalosti : Bila je u
stanju da prekine zasvagda ! Tako potpuna pobeda nad tako močnim osečanjem ućiniče je savršeno
srećnom. " Na taj način, taj gospodin će razumeti jednom zauvek da nije imao i neće nikad imati nada
mnom nikakvu vlast." Bila je toliko srećna da stvarno u tom času nije više osečala nikakvu ljubav.
       Posle tako svirepe i ponižavajuće scene, kod manje stresnog biča nego što je bio On, ljubav bi postala nemoguča. Ne udaljavajući se ni za trenutak od onog što duguje samoj sebi, Ona mu uputi te
neprijatne reči na toliko sračunat način  da su one mogle izgledati istinite čak i kad bi ih se čovek
osečao hladnokrvno. Zaključak koji je on u prvom trenutku izvukao iz tako čudnovate scene bio je taj
da je ona beskrajno ohola. Često je verovao da je medju njima sve savršeno jednom zasvagda, pa ipak
je sutradan za ručkom bio nespretan i plašljiv pred njom. To je bila mana koja mu se do tada nije mogla prebacivati. U malim kao i u velikim stvarima on je bio načisto šta mora i šta hoče da učini, i on je to izvršavao.
       Ona je tog dana posle ručka zatražila od njega jednu knjigu buntovnog sadržaja, i dosta retku, koju je tog dana dobila. On, uzimajući je s police sruši knjigu koja je stajala odmah u uglu. Iz knjige
 ispade fotografija novijeg datuma,  njemu nepoznatog muškarca, s poda podiže fotografiju i poče da je okreće, na poledjini iste nije bilo posvete što ga u trenutku zadjudi. Ona ciknuvši skoci sa stolice
i pridje da pogleda fotografiju- to je moje, reće, kako se usudjujete bez dozvole da je uzmete, on je bio čutljiv, ali ne i suviše zbunjen : on spazi nju sasvim kraj sebe - ta fotografija čoveka u odelu koji sedi nasmejan sa cigaretom u ruci. - Ta ljubav je, reče joj , zauvek uništene, ili i dalje traje ? tako je i
sa sečanjem koje je nekad bilo gospodar vašeg srca upita: molim vas da mi oprostite sve ludosti na koje me je ono navelo i izadje. Iznenadjen i povredjen polako je koračao u daljavajuči se ali ne i od nje.Da li je moguče da njega tamo još uvek voli ?....
        Preko nagle promene koja je nastala, život nastavlja da se širi kao da se ništa nije dogodilo.
Ćini se da se ništa nije izmenilo u svom toku. Ali, osečanja da li su više ista. Kao što se život obogačuje u dodiru sa novim osečanjem, tako se i životna plima obogatila ljubavlju, prelazeči tesnac
mišljenja, i usled toga će ispoljavati nove aktivnosti. Ono što, ubuduće, nošeno osečanjem, nije samo osečaj, i zrno misli to je ljubav. Ružno i nepotrebno nepravilnost koja iščezava ako se unutrašnjosti i
spoljašnjosti - osečanju napravi mesto koje mu pripada, a to bi bila ljubav. U svetu koji je postao svet
čoveka, ljubav se produžava i deluje. I uprkos količini unutrašnje energije, oslobodjena teži da izroni da bi se iskazala, ili čak naročito kao duh. Spontano psihičko nije više samo oreol samostalnog.
Ona postaje značajan deo, ili čak glavni deo fenomena , koji se zove ljubav !.....
        U ljubavi i mržnji uvek bol postoji, samo treba da znamo ko kad šta kaže......

Iskreno Da

                                                          

slikar Pablo Picasso

                                                           IV deo Plave beležnice
                                                           ...Snena zabluda

7.
Rano jutro
Podne
Posle podne
Večer
Noć
Naglo kretanje...
Nov osećaj
Ja, a katkad Nada-Ja
Jednako jaka
Trepče čarolija
On to zna
još jače
I najzad
Vreme stalo
Pije  u ime
Ne...ovaj
I,
"Ja sam krv i meso -
isto kao i vi! tamo"
Tajna
nema šta...ima?
Prepoznatljiv osećaj
spoj-ideja
učtivost i grubost
Iskustvo
ispunjeno teskobom detalja
Noć teška
izgleda čudno
srce kuca brže
pa usporeno
Sa jednom nogom na drugu
Jutro opet je njegovo
U ravnomernom vremenskom intervalu
zanimljiva svetlost
razbarušene oluje
uslikana u sebi
dotiče srce
širi se kroz senku tela
postaje glasna a zatim tiha
Bez puta za nazad
"Bez  prijatelja",
"Ne !" - povika i potrča prema Njemu.