Književnost - Šekspirovi soneti

Prvo izdanje Šekspirovog soneta iz 1609 g.

                  Šekspirovi soneti

     Šekspirovi soneti obuhvataju 154 pesam u formi soneta, čije su središne pesme prolaznost vremena,  ljubav, lepota i moral.
     Soneti pisani u formi od kontrena i kupleta, podeljeni su u tri grupe.
     Prvih 126 soneta su upućeni mladiću,
     26 crnoj dami, a poslednja dva soneta se odnose na boga ljubavi Kupidona
     Prvih 17 soneta su posvećeni mladiću od koga Vilijam Šekspir traži da se
oženi i ima decu da bi načinio svoju lepotu besmrtnom, prenoseći je na sledeće generacije u nizu sledećih sonata pesnik pokušava da mladiće učini besmrtnim preko svoje poezije, naglašava temu usamljenosti, smrti i prolaznosti  života i kritikuje mladića, zato što uživa u poeziji suparničkog      pesnika.  U poslednjim sonetama posvećenim mladiću ističe se ljubav, kao
rešenje smrtnosti.
     Sonet 127 - 152 su upućeni crnoj dami, njenoj tamnoj kosi, crtama lica i karakteru. Ova žena je  za  Vilijama Šekspira simbol egzotične lepote, i "svaki jezik će prepoznati da lepota tako izgleda".
     Istovremeno ona postaje i neka vrsta motiva koji prožima celokupnu nit pesničkog osećanja.
     Sonet 153 - 154 su slobodna adaptacija dve klasične grčke pesme. Oni su alegorijsko viđenje grčkog epigrama koji se odnosi na "Malog krilatog boga Kupidona".
    objavljeno: u Pero

     Sonet 8

     Hoću li te s danom usporedit letnjim
     Ti si krasniji i bliži si od njega;
     Svibanjske pupoljke stresu ljuti vjetri,
     I prekratak rok Imade letnja žega.
     Katkada prežarko sja nebesko oko,
     I često je zlatna put mu potamnjena;
     Sve se lijepo prašta s ljepotom napokon,
     Kad je robi slučaj il prirodna mijena.
     Ali tvoje vječno ljeto već ne svenu,
     Nit izgubi nad lepotom tvojom vlasti;
     Nit se smrt podiči da lutaš kroz sjenu,
     Kad ćeš s vječnim stihom u vrijeme urasti.
          Dokle ljudi dišu, ili oči sjaje,
          Dotle živi ovo i život ti daje.

             
    Šekspirovi soneti u srpskom ruhu ( Jelena Gavrilović)
    Na zamašnom i zahtevnom poslu prevođenja celokupnog Šekspirovskog opusa na srpskom jeziku godinama su što timski, što individualno, radila dva velikana srpske reči -  Sima Pandurović, cenjeni srpski pesnik,  esejista, dramatičar, kritičar i prevodilac, i Živojin Simić, poznati prevodilac sa engleskog jezika i leksikograf.
     Bilo kako bilo, pojava novih prepeva  Šekspirovih soneta u srpskoj književnosti svakako je dobrodošla, posebno ako potiče od stručnih, utemeljenih i " zanatski" obučenih prevodilaca. U svakom slučaju, Jelisaveta Milojević je  odabrala creme de la creme Šeksprirovih "Soneta", odnosno trideset onih koji važe za najbolje iz ovog opusa (tzv. "Veliki soneti), dok nam je Raičković podario svih sto pedeset i četiri.
     Na kraju ako kažemo da se put prepeva, po svojoj nepredvidivosti i magnetizmu, ne razlikuje mnogo od puta izvorne pesme ili orginala i koristeći se slikovito jezikom kojim se sam Raičković koristio, kada je opisivao ovaj proces,  možemo samo da konstatujemo da zahvaljujući toj čudnoj, imaginarnoj "papirnoj kuli" koju je naš pesnik izgradio svojim prepevom. Šekspirov duh još uvek snažno odjekuje srpskim jezikom. Ostavljajući prostora štaviše, upućujući iznova - novim prepevima.