slika Mihaly Munkacsy |
Prepevao Stevan Raičković
Šta može um mj prem da napiše
Da duša reč već nije rekla svoju?
Šta da se rekne i novo i više
Da mi izraz ljubav i čar trvoju?
Ništa, moj druže. Al izjave rane;
Da si moj, a ja - tvoja da sam, govorim
Kao molitvu, reč po reč, kroz dane.
Jer, kad je večna ljubav kojom gorim -
Ona je nova, iako je stara:
Ko pre - duboka: bora joj ne škodi,
Ni zub vremena - jer ona pretvara
Starost u slugu i na to je svodi.
Ona kao nova rođena
Kad ostarelost misli da je - sena.
Нема коментара:
Постави коментар