Srebrne niti XIII - deo
"Ljubavni poklon ne može biti dat.
On čeka da bude primljen." - Rabindranat Tagore
"Ona"
Zamišljeno je zurila u oblake koji su uranjali u sunce.
Okrenula je glavu, otvorila oči...
U pravcu sunca i života.Tražila je tebe.
Da li ti je ikada palo na pamet da si sebičan?
Možda je nisi dobro shvatio - Uz mnogo elana i uzbuđenja, strpljivo je svo vreme objašnjavala stvarni život, po malčice izazovno kad je o njenim osećanjima prema tebi reč... I dabome o iskušenju kroz brojne oblike čokolade.
...Ne preko tanke crte ...Više iz kruga, u krug, Čutnje i tišine
Posle duge pauze - Barem za sad. Uprkos svom šarmu cela priča izgleda kao velika greška - Mada se trudila da to prikrije.
Reć, tihu osetnu, ne čuje više iza sebe. Namrštila se kao olujni oblak. Malo je oklevala a zatim je otvorila usta da ti još ovo kaže. Ali ne ono što je najbolje za tebe. Učinila je sve što je mogla. Vreme je da se skloni sa strane. "Dala ti je odgovor za koji je bila najsigurnija da ćeš ga shvatiti."
O, Bože. Trudila se da privuće tvoju pažnju na sebe. Baš si surov pomislila je. Ipak. Iskustvo ju je naučilo da kada se nađe pred neodlučnom osobom, tad mora da malo insistira...Uglavnom rezultat biva pozitivan, s' tim što će ovoga puta pokušati da ostane do sledećeg delenja...ili?
Ili kad? Zalutao za ruku je uzmi.
Naterala je sebe da skrene misli sa Tebe. Tebe koji...
U kratkom trenutku vešto i ljubazno kontroliše situaciju.
I vrlo učtivo rečiće ...Nemaš zbog čega da se uznemiravaš dragi moj. Ustvari
Ti,imaš dobar nos. Imaš dobro i veliko srce koje plamenim žarom gori, a imaš i dobar mozak...Sve ovo se ne može poreći.
Sve vreme uvažavala je tvoje savete - i tvoje razborite odluke.
Malo tiše nego ranije, želela je život koji bi da zatvori u neki nevini krug s tobom. Ti i Ona. Između sna i jave u nekoj udaljenoj tački.
Razmišljala je jedan tren pre nego što je progovorila...Moraće nekako da razmisli o nekim njenim teorijama.
***
Blizu nas. Oglasio se alarm. "Ma koga zavaravate? Oboje bi ste bili skupa kad bi ste imali neka svoja vrata"
Stala je. Neosetno tiho, vreme polako utiče na nju. Osmehnula se detinje vragolasto. Odgovorio si joj na isti način. Nasmešili ste se jedno drugom. I?
Nagnuo si se i vešto usnama ovlaš prešao preko njenog obraza.
Pogledala je ka tebi. Jasno je osetila tvoj pogled sa kojim proučavaš njen izraz lica... Iako si je veoma dobro poznavao, želeo si da prodreš i u njenu psihu...
Prodorno te gleda, zagrizla je donju usnu... Dobro razlikuje u svojoj glavi. Ti si drugačiji... "Kontrolor" I sama pomisao na tu reč povredila je njen osećaj nezavisnosti i samostalnosti.
Nasmejao si se i dalje si se smešio. Bio si siguran da se ne bi opirala kada bi je u datom trenutku privukao u naručje. Ali šta bi to njoj značilo? Da li je predosećala ili je bila svesna moći koju si posedovao nad njenim telom i dušom? "Ne bi bilo lepo da te razočara."
Sledeću rečenicu si izgovorio poluglasno, a da toga nisi ni bio svestan. "U poslednje vreme pokazalo se da će biti zaista teško manipulisati tobom."
E tad. Rekla je tužno odmahujući glavom. "Kako je sve pogrešno." Veliko moje poverenje, moli me da se ne protivim onome što se on sprema da samnom uradi...I dok sam bila tu...Ti nikad nisi shvatio.. Da te u dnu srca očajniči još uvek čuvam...
Sad već, imala je osećaj kao da juri uvek u istom pravcu brzi voz. Zastenjala je i zarila je lice u tvoje ruke..I polako sa prvim korakom već je znala odgovor..
Odgovor je Da! Teško da možeš... možda i možeš da je zbuniš. Ti- hladnokrvan, smiren, pribran. Ti koji si još uvek deo njenopg sna.
U vatri, između sna i jave snažno si je grlio, ljubio... polako oprezno želeći da uđeš u njen život i njene najskrivenije želje...
A ona. Sve vreme je bila nesvesna bilo čega sem "Tebe".. i osluškujući. Osetio si dubinu njene sreće koja joj se ogledala u očima.
Lišena raspaljene mašte, razmišlja...
Bila je zaintrigirana, da bar na neko vreme čuje odjek svojih koraka u prostoriji u kojoj Ti svakodnevno boraviš. Smatrala je da nema ničeg lošeg u tome, želeći da tvoj neuhvatljiv uzdah jedno vreme bude sa njom.
***
U međuvremenu sama. Često se pitala. Zar će zauvek ostati puki posmatrač, žudnje koj ima, ono što njoj nedostaje i što ona strpljivo čeka. Duboko je udahnula. "Možda te nije pogodila Kupidonova strela". Ali mogla je da se kladi da si bezbroj puta upadao u vrtlog strasti...
I tad ti polako reće..."Moram da priznam da jesam", nasmejao si se, a oči su ti ispod naočara sijale. "Malo iskustva ne može da mi škodi"
Dovoljno je da znam kako je u tvom svetu...ili neznam? Ovoga puta nisi se smejao. Bio si strpljiv i nakon kratkog vremena rekao si:"I ti si ovde odnedavno?" Pa može biti. Pokušaću da se setim...Al stvarno ne bih znala odgovorila je ona.
Usne su joj bile razmaknute a iz grla joj je isticala bujica omamljujućih reči. Strast joj je pritiskala grudi i primoravala je da ti se okači oko vrata, kako bi sakrila suze. Ti si bio tu. Ali dani su i dalje prolazili.
Posmatrala je ohrabrujućim osmehom, naslonivši lice na tvoju ruku. Utonuvši u sanjarenje
"Zamišljala je da leti na krilatom zmaju galupirajući preko dina neke istočne bajke." Uživala je u brzini tvojih seizmičkih pokreta nadolazeće bujice što struji po njenoj koži."...U stvari sebe je videla kao plamenu pobunu unutrašnje vatre, nošenu vetrom sa željom da ustukne pred sopstvenim iskušenjem?
Ti više nisi bio stranac.Sa osećanjem koje još nije umela da razume. Osetila je tvoju ruku na svom ramenu...Očarana osečajem zanosa u svojim zažarenim očima želela je da strpljivo sa velom zbunjenosti zadrži iskru ponovljene bajke.
Grčevito je zatvorila oči. Tvoja privlačnost bila je toliko snažna da ju je isprekidanog daha i s podivljalim srce vukla poput podvodne struje..
Pogledavši prema svetlosti, primetila je izraz tvoga lica i naslutila uzbuđenje koje te beše obuzelo...Naslonila je čelo na tvoju levu stranu grudi i njena neukrotiva kosa pomilova ti usne...Krijući usne u njenoj kosi..Umesto razgovora, nastavismo dalje...
Najzad...Tiho kraj tebe...Možda? Ako? I kroz sve to. Tajna u vremenu ne nalazi tajnu I opet sve ti lići na kasno...ono nedorečeno...ipak svejedno...To ću reći kasnije...Zar nije bilo tako...reci.
"Da, istina je. Baš tako." Odgovorio si zbunjeno. I, još? Na žalost, pun laskavih aluzija. Ah...
Šta zapravo traži? u zgusnutom i teškom vazduhu...tajanstveno vrzmanje duboko u mom srcu...Taj tihi sjaj vrzmanja, posle svega nema mesta, a ni za ženu kojoj bi verovao i koju bi voleo. I sve prepreke koje su stajale a ne znaju da i dalje stoje između nas
dvoje...I ovako i onako. Koliko god vremena da prođe... Ona je moja... jer je tako zapisano.Oh da, nejasno zbunjena ...umešase sad i ona...Baš je lepo vreme, zar ne?(nemoguče, da li da verujem mislila je u sebi)
Podigavši svoje lice primetila je promenu na tvom licu.
Na blagoj svetlosti mesećine oboje naslutiste ljubav u očima onog drugog. I ti tad sklopi kapke i privuće je tražeći njene usne rastvori ih spojem nadanja u dug vlažan poljubac plamenog uzdaha, "udahnuvši njen dah"
I dok sanja budna. Blesak prisebnosti shvata da ne sme da popusti nagonu, vrele reći iza uha, cepajući silovito šavove žurbe i bunila...Lagano i pomalo nesmotreno dok si je držao u zagrljaju ustreptao od dodira...vih strasti u srcu sa delom koji još uvek nedostaje luta nemo dugo,sporo..
Mada su misli već letele, nošene veličanstvenim vetrom, mi smo i dalje držao istu udaljenost..
A, Ona. Kad god bi sklopila oči ponovo bi videla trnutak što ide za njom...trenutak koji se povremeno pojavljuje u vremenu leluja se kao talas ...I pokušavajući da razbistri mozak zaobilazi sumnju...i vidi sve...
Ali zar nisi shvatio..Ona već godinama budna...bila je sama na putavanju u vlastitoj koži, opsednuta pokretom večne promene... to nije želela da prizna...olujnom udaru groma
Duboko uznemirena...Nije razumela pogled mesećevog zraka uhvaćenog usred šetnje, a ni ostale pojedinosti... koje je čekala ...I koje još uvek dolazi sa zakašnjenjem
Gledala te je široko se osmehujući...I mada nije shvatila šta to ti imaš u sebi što je bezmerno privlaći..Ne zna. Ne, ne vidi..Ali oseća da ste zapravo stalno išli u krug, ne povećavajući razdaljinu koja nas i dalje deli...I mnogo bezbrižnija nego onda... Ona se oseća kao stranac...
Ali zamalo da zaboravi nešto i pomalo tajanstveno usudila se da kaže. Po neki put se i dogodi"Tajna", stvarajući jednu jedinu tajnu, jednoga dana ta tajna bi joj mogla biti teška.
I po svoj prilici polako polako, i suviše je bila strpljiva. A to će ti reći kasnije...
Нема коментара:
Постави коментар