Proces-raščenja

                 iz Plave beležnice

Ne, prestajem odmah - rekla je Dora i povukla se korak unazad.  Posmatrao ju je zamišljena izraza lica.
  Pomalo ju je obeshrabrilo intimno razumevanje u njegovom izrazu lica.  Nije navikla da bude u drušvu nekog ko je tako dobro razume.  To je kao da neki neznanac zaposeda njen um.  To je užasno intimno i tako zlo.
  Proučavala mu je lice.  Zajedničke tajne,  pomislila je.  Moj um razume razliku, mada je ne može objasniti...To će biti dug proces.  Moraće zaboraviti njega ili taj dubok, kontrolisani, izuzetan glas...Glas koji je mogao nagovoriti ženu da s njim ode u krevet...
  Jednostavno je reče on.  Ja sam čovek koji ima odgovor na sva pitanja što si ih svih ovih godina postavljala.
  Pronalaženje nečijih slabih tačaka i predviđanje  tvojih poteza deo je moje darovitosti, reće On...Da pomisli ona.  Celi život čekala je čoveka koji bi tako delovao na nju..
  Do susreta s njim. Volela je mir i samoću..Dok On nije ušao u njen život... I bez obzira koliko je pokušavala biti oprezna, nije mogla njega izbeći.
  Iz nekog razloga što ga nikad nije mogla razumeti, jedini protuotrov za glasove  bilo je otkrivanje istine...I osećajući kako napetost u njoj raste, polako je koračala napred.
 -Hmm.
  Uzdigla je obrve.  Šta bi to trebalo da značiti?
 - Znam da će ovo za tebe biti šok - reče on.  Želiš li da znaš šta mi moja intuicija govori - pitala ga je bezizražajnim tonom...Oči su joj se neznatno suzila, ali video je da je čvrsto odlučila reči ono što ima reći.
   Ljutnja joj je davala snagu...U mislima je tražila reč kojom bi opisala nepoznati osećaj koji ju je obuzeo.  Njen ju je mozak odmah pronašao...Odjednom se okrenula i bez razmišljanja pitala ga je: "kako si?" I iznenada nešto tako prizemno okruži ih poput svetlosnog štita..i naizgled nehajno...
 Poljubci su im postajali nepristojno strastveni. Dozvoliću ti da nastaviš da mi to radiš  - prošaputao je  ne nemoj  nemoj prestati da me ljubiš...
  Zavukla mu je ruke pod nezakopčanu košulju i prelazila preko njegovih ledja, polako istražujući  ispod mekane flanelske košulje. Izvini - prošaputala je, postidjeno ga gledajući krajičkom oka. Obrazi su joj bili skarletno crveni. Nemoj mi se izvinjavati, meni ne smeta. Ugao usana mu se  izvio u provokativni osmeh od koga joj je srce bolno poskočilo u grudima.
  Jeste priznala je. - Ali, znaš kako se kaže.Svaka luka je dobra kao sklonište od oluje. Na tu Dorinu opasku on se samo nasmejao. Nisam baš siguran u to. I dalje se smešio, ali mu se izraz lica promenio. Postao je prisan, nežan, topio joj je srce...

" Relativna odsutnost instiktivne regulacije kod čoveka u procesu prilagodjavanja na okolinu i njega-čoveka, koji je deo stvarnosti.Svet koji če ih iznenada okružiti nosi ime "ljubav", za pojedice to je nadasve novo. Ona je kroz vreme i u vremenu uvek ista-isto ime, samo zavisi da li je  primalački  vid ljubavi ili se pak zdušno  daje. U koliko nemože uspešno da se prilagodi novonastaloj situaciji, ona "ljubav če u ćoveku umreti". Da bi ljubav uopšte zaživela-živela u njima, oni moraju promeniti sebe same,  ali ne u smislu nepostojanja dalje borbe za ljubav, već u smislu da je neizmerna nasledjena instiktivnost čini da promeni svoj vlastiti svet.. U tom smislu ili će mo se prilagoditi ljubavi koju pružamo ili će ista umreti u nama.. Tad čovek kreće u dalju potragu za ljubavlju...I to je dug  ili kraći proces...Ali sreća nije celo zadovoljstvo.  Ljubav je zajednički dolazak.  Ali ona ljubav ne bi mogla da se sjedini da predhodno nisu bili razdvojeni...A sjedinivši se u celovitom krugu jedinstva, ne mogu dalje da se kreću u ljubavi...Kretanje ljubavi, kao plima, ispunjena je u tom trenu;  do oseke mora doći."
      "Važnost ! Zar to, vama,ne znaći ništa ?
        Poštujem vas, divim vam se ,
        Ne prezirite one koji me prihvate, ja sam istina, ja sam ljubav".

      

Savršenstvo ili složenost

              iz plave beležnice
 

Ne! Znala je da će, ako ga pogleda, poželeti da se privije uz njega. Kao što se plašila da mu one prve noći pruži ruku bez nekog jasnog razloga, sada se plašila da ga pogleda...  Sve medju njima je bilo pogrešno i tu se ništa nije promenilo. On je imao svoj rad, svoju ambiciju, bukvalno je bio stanovnik sveta. Ona je imala svoj maleni prostor na planeti i ljubomorno ga je čuvala, u strahu da bi bilo ko mogao da poremeti ravnotežu koju je sa toliko pažnje stvarala.
        Ruke su mu bile na njenim ramenima i okretao ju je ka sabi. Sada već poznatim pokretom, podigao joj je bradu uprstom - Dopada mi se to što si obukla.Njene začuđujuće oči su se smešile dok govorio...
        Bila je  to poslednja stvar koju je očekivala da će čuti - Hvala ti - bio je jedini odgovor koji joj je pao  na pamet. -Sjajno izgledaš  Dora, ovako odevena -nastavio je...A ona...Bila je obasjana zvezdama koje su izgledale tako blizu da je mogla da ih dotakne,,,Pokušala je da govori, ali reči nije bilo...I reće u sebi "Što manje večeras govorim, više ću ćuti....", i oseti kako joj blag povetaac miluje lice...Lepa stvar u alternativnom životnom stilu je što, ako ne uspe, prelazim na alternativu...sada je to znala  Shvatila je da još uvek želi jednog životnog partnera...Nekog s kim će se povezati i kome će se posvetiti...s  mnogo ljubavi.. s' iskrenim smehom i  s'malo mira... a On ...Učinilo mu se da njena bezglasna poruka dolazi od zvezda iz njenih očiju... I, pokuša da ublaži njenu napetost...uz obećanja, zagrljaje i maštarije... videla je sebe kako se obrće unazad kroz vreme i prostor... i poće da pravi listu osobina svog srca...koje lepršaju kroz vazduhi  i svoju zbunjenost sakri iza zatvorenih očiju...I ...   ću..."Hej! Otvori oči.. Pogledaj me! Ovi trenuci...magične niti zajedništva...luckaste uzbudljive i nevine zabave...Tu, pred tvojim očima...šaputao je na svoj način..."To sam ja", zar me ne prepoznaješ u svemu."Izvini reće ona...Teško je primetiti stvari kada ti pilje u lice...
       Slatka istina, bezgranično uzbuđenje...Uzdahnula je...Dopada mi se...Sad joj je bilo stvarno zabavno...što može da se spase, pohlepe onih koji su je lagali...i ču sebe kako šapuče,"Dosta laži"...

                                                            ***
Osečanje-ljubav,poseduje bezbroj varijanti kroz koje se iskazuje i uvek ostaje nedorečena.
Možemo reči da je složena ona raste u nama i oko nas ovaj fenomen je prirodan, zbiva se i kod svih ostalih. Medjutim njen znacaj je odlučujući.
Duhovno savršenstvo ili složenost predstavljaju dve povezane strane fenomena ljubavi.
Osečanje se pojavljuje i prelazi iz jedne sfere u drugu,pojavljuje se, a onda  postiže postepenu nadmoč unutrašnjosti-okupira nas potpuno.Pošto se u dubini svesti pojavljuje i ogleda  samoj sebi.
U suštini, "čutanje" je jedan od najtežih osečanja.
Savršeno osečamo, da to za naš um predstavlja  tako razdražujuću poteškoću problem energije koja nas obuzima, ujedno to je naš stalni duboki osečaj istovremene zavisnosti i nezavisnosti naše aktivnosti.
Najviše umovanje, najstrasnija ljubav, to dobro zna, iziskuje kako fizičku tako i mentalnu energiju i  s' njima njoj se plaća.
Bez sumnje  ljubav...je toliko čudna da je ponavljamo kao bajku  koja nas spaja i ona se nadovezuje."Misao koja pada na um jeste da se duša zamišlja kao žiža, u kojoj bi se, svim stazma prirode telo  pretapalo u lepotu istine."
Fizička i psihička energija, Stalno su udružene  i donekle prelaze jedna u drugu.
Kad se otkrije aktivnost " volje i misli." Izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg osečanja, dolazimo do zaključka da je to energetska zavisnost kaja ima svoje simbole i tok veličine.
     Ona -Ljubav, je beskonačan okean,sva se može upodobiti sprem sjanosti volje i ognjenog okeana dok se nama vraća...i koja iz čista mira, potpuno neusiljeno, čini čuda za koja joj nije potreban nikakav napor...I bilo je suđeno da je i Ti...razumeš...
   

Jedna posledica

                    iz  Plave beležnice


     Je li ljubav nerazumna,  je li to stanje bolesti
ili potpune opijenosti,  nikako još nije uspela  da dokuči .
     Nije joj bilo jasno zašto je On, ono malo bajke koja se pojavila pretvorio u tragediju.
     Ona u trenutku spusti glavu i nasmeja se...
     Osetila je da je on večni putnik i da neće ostati
.. Nije joj trebalo mnogo mudrosri da provali
Želeo je da ostaviti utisak, a ona je želela privući
njegovu pažnju...
...Do nekog određenog trenutka ...Starost ga plaši
     Ali, tu priča nije stala.Pozvao  ju je na većeru..
    Vece. Raskošni sjaj sveća, mirisi: toliko lepih raznobojnih ruža i ruka koja taj buket pruža!
    Melodija muzike koja zanosi.
    On pravi srcelomac..Slobodni strelac i zakleo se da će to i da ostane...Što je njeno srce teže osvajao , to mu je igra bila draža...Jer on nije bio tip muškarca koji osvaja telo...on je tip muškarca koji osvaja srce da bi dobio telo...I tako za trenutak počinje njegovo vreme...
   Nisu dozvolili da zla volja ovlada. U tom času kao da  htede opravdati sebe i neprijatni dogadjaj koji je priredio predhodne večeri.
   Ona unapred bi rešena da se nikad više ne obazire na njega.
   Jedne zimske većeri započela je igru da bi izbegla konkretan razgovor sa ?
   Čudno, i On  kao da se okanio onog hladnog i ravnodušnog  krajnje provokativnog tona koji je predhodne večeri priredio "njoj"
   Njen pogled počiva na njegovoj uokvirenoj fotografiji, zaustavljen na njegovim prodornim očima, a one njegove oči izražavaju plameno uverenje i preziranje praznih ljudskik predrasuda, i taj prezir, daleko od toga da  če se pretvoriti u graciozan i uljudan izraz, još kao da se povečava. To joj daje povod da njena moč zapažanja  dozvoljava da sve zaboravi.
    Taj osečaj koji se tako naglo pojavio, to nije dokaz da se osečanje ne zasniva na slobodi. To je, od strane života, rezultat i pobeda domisljenosti.
     I da li je u pitanju ravnodušnost?
     Od trenutka i pogleda u njegove oči ljubav postaje karika. Ona više nije ona. Ona-ljubav počinje da se ostvaruje u njenom vremenu.
     Novonastali sukob se više ne može prepoznati.
     I ona upita: Hočeš li me posečivati svakog dana ? To jest kad ti od nekoliko osvajanja uspe jedno ili ni jedno
     Kunem se svakog dana sem ako mi to neko ne zabrani!
     Nezaboravi ja sam ljubav-ja trajem !
     A ono malo što je zabolelo, to je potpuno odvojeno od stvarnosti....?
   

Moć vlastite snage

   
                         iz Plave beležnice

 Dora se zgurila pred svim tim pogledima. Kao u transu prepustila se Aleksu kada ju je privukao u naručje i čedno poljubio u usta. Bila je svesna bliceva koji su oko njih sevali.A onaj drugi iz prikrajka još Dori nepoznat slikao ju je dok se ljubila sa drugim muškarcem.
  Aleks je ponovo govorio. - Želim da Dori poklonim ovaj prsten i time zapečatim našu veridbu. -Izvukao je somotsku kutijicu iz djepa i otvorio je. U njoj se nalazio prsten od platine a na njemu veliki brušeni dijamant. Dora je okrenula glavu i bez pozdrava izašla. Nešto kasnije, došla je do automobila i smestila se na zadnje sedište. Čime je vozač zatvorio vrata...Aleks je zaustio  nestrpljivo da sazna bar nešto.  Spustioje ruku na njenu ruku i stisnuo je. Pogledao ju je u oči i jedva primetno odmahnuo glavom. Nema.  Zatvorio je je usta i posmatrao je, u nadi da će dobiti još kakav znak....Vozač je ušao u auto i pogledao ih u retrovizoru. ? Vračćamo se kući, gospodjo...?
Da-  odgovorio je Aleks umesto  nje. Opet se okrenuo prema njoj ponašajući se kao da je sve u najboljem redu. -  jesi li se dobro zabavila večeras? Jesam. A ti?   Bilo je to tako davno. Veoma čudno da se danas priseča jednog od težih slučaja njene prošlosti...

Čovek nikad neće prestati da bude zbunjen, da se čudi i da postavlja nova pitanja. Samo ako shvati ljudsku situaciju, duh svojstven njemu, njegovo egzistiranje i svoju moć da razvija vlastite snage, bi če sposoban da upravlja sobom i da uspe u svom zadatku: da bude ono što jeste, da bude za sebe, da postigne sreću potpunom realizacijom onih osobina koje su specijalno njegove-razum ljubavi i daljeg rada na sebi i "Njoj"-ljubavi.
     Ona i on, već izdaleka su ugledali vrata, lagano su se približili. Noge su ih polako izdavale, srce ubrzano kucalo a duša...?
    "To je dakle ona, to je ljubav koja prodire i iz koje im više nema izlaza!". Naposletku, odlučili su da zazvone na njeno zvono-zvono ljubavi. Zvuk zvona če lagano odjeknuti i oni ( njih dvoje), krenuce prema vratima koja se polako otvaraju. Ta vrata po imenu ljubav imaju neobičnu fizionomiju.
      U trenutku srce snažno zakuca, bez da govori, vec im daje znak koji ce ona i on, slediti.
      Za sad koračaju po iskrivljenom stepenistu sa drvenom ogradom. Tišina je ovladala početkom.
      Ona ljubav nije tražila odgovor. Ipak "Jeste li u stanju da mi odgovorite?
      Ja odgovor znam a Vi ?
      Iskrenost povika ljubav, iskrena, ponovi i večna.!

Promenljive nijanse

                       
                                          iz Plave beležnice


    Delovala je jednako tvrdoglavo kao i pre par godina....Napokon je izustila. "Stvarno"  Prošle su godine pre nego što si me zaista primetio...A on. Nije imao pravo da bude ljubomoran, ali je bio...
    I kao i pre par godina. Emocije u njemu su bile sirove, zbrkane  sastavljene od prošlosti i sadašnjosti...
    A, njoj.
    Godine su joj donele određenu kontrolu,  naravno, ali čak i sad kad su joj osećanja toliko nabujala da je bolelo, naučila je da okrene glavu i da ih potisne dok ponovo ne smiri se.... 
    Ipak jednu sam lekciju naučila u životu, a to je da ništa nikada nije
besplatno.  Pripremala se na ono neizbežno.  Zatvorila je oči, izbrojala
do pet... I ispustila dug izdah.
   Osmeh joj je postao još širi kada je ugledala  njega   Imala je  nekakvo osećanje smirenosti, i što je najčudnije, nikad nije izgledalo da je prošlo toliko vremena ... I polako spusti pogled na šake. I ponovo se iznenadi na ruci nije nosila prsten... ...Živela sam dugo predugo, pomislila bi ponekad, predugo bez njega.  Ali uvek se našlo nešto što je trebalo planirati.  Uvek je dolazilo do nekog zaokreta.  Nasmešila se na tu misao i odložila kutijicu sa smaragdnim prstenom.
   Često se sa njim čula telefonom dok je boravio, u Parizu,  Londonu,  Rimu,  Madridu.  I nežno dotaknu uokvirenu fotografiju na stočuću... Bilo joj je lako da se seti Venecije.  Uzdahnula je  dok se ponovo udaljavala i vratila se da ponovo pogleda u fotografiju.
    S' druge strane, pitala se dal će ga njena pažnja ikada omekšati.
    Ona se nasmejala, a on ju je čvrsto zagrlio i poljubio...Godine...Toliko mnogo i tako brzo, izgledalo je da je maločas juće.
     Bilo je trenutaka kada je  kao kovitlac van kontrole uživala...Uostalom.  Sunce je blistavo i sija svakog dana.
    On ima mnoge lepe osobine,  šarmantan je  zabavan,  duhovit.  Uvek je bila vrlo pomirljiva kada se radilo o njegovom ponašanju, ali sada je očito bila besna.  U njenom glasu bilo je istinskog besa i razočaranja.  Ali ko si ti?  S kim se družim? S kim razgovaram?   Čula ga je kako odlazi...
 - Ono što se desilo pre izvesnog vremena bilo je...slučajno.Nisam ništa od toga planirala, nisi ni ti      Jednostavno se...desilo. -Nije ga gledala, ali se nije ni pomerala. Izgledalo je kao da je privlači poput magneta.Osetila je njegov vreo pogled na svom temenu.
     Nije me briga šta ti misliš.
  - Da li ga voliš ?
  - Aleksa ? Ima li i drugih ? Rezignirano je uzdahnula. - Ne nema drugih. - Potpuno ju je sludeo. Razum joj se pomutio, posebno jer joj je bio sasvim blizu. Drhtavim prstima je protrljala čelo koje je poćelo da pulsira od napetosti. - Ne volim Aleksa. Bar ne na taj način.On je zabavan, šarmantan, ljubazan i da, bogat. Ne mogu da poreknem da sam bila polaskana kada je počeo da se vidja sa mnom.  Bila sam. Svaka žena bi bila polaskana. Ali zar ne vidiš? - Ja  za njega nisam nešto novo. On ima sve što bi ikad mogao da poželi, znamo se dosta dugo. Jedno vreme smo bili pred veridbom. Kockala si se s njim. Išli ste na egzotićno putovanje...I onda počinje uporno da te traži - svuda.. U svemu što se kreće  u svakom ćutanju.... Ne reće ona...Samo je moje ime kod njega budilo strepnju...Tadašnja  naša osećanja... rasuđivala su nejasna i oštra iskušena...  al ne  i naše duše...u njenoj dubini smo tuđi i nepoznati..I pokaza da je tema zatvorena..

" U vremenu i prostoru, ne tražeći utvrdjivanje uslova koji mogu da upravljaju njihovim skrivenim osečanjem (njega-nje), uspostavlja se prirodni lanac sazdan od osečanja. Osetiti a ne objasniti, u tome je, to ne treba zaboraviti, jedini cilj osečanja-ljubavi.

   "Ono osečanje,ona-ljubav", je  jedno svesno unutrašnje stanje u njima, koje se nužno privija ka spoljašnosti kao osečaj koji okupira-prodire.

     Ta unutrašnja strana, najčešće skrivena, poćinje da se providi, i da zatim izbija na videlo i zauzima mesto u njihovim životima.

     Ljubav se ostvaruje vrlo jednostavno pod uslovom da se partneri jedan na drugog nadovežu i tad

svoju pravu vrednost osečanje dobija, samo ako, "on-ona", pokušavaju da se povežu.

     Osečanje nije jednoličnost, već je nedokučivo mnoštvo, ono je neprekidnost koja traje.

     Najzad,  ljubav-osečanje je tajanstveno medjusobno povezivanje obe strane, i spoljašnja i unutrašnja strana oba partnera, i oni počinju da odgovaraju jedan drugom.

     U kolko bi osečanje prelomili i krenuli unazad, šireči se kao spektar promenljivih nijansi čiji se niz osečanja gubi u tami. Tad bi ljubav prestala. Izgubila bi svoje  savršenstvo."

Dvosmerna putanja

                                        iz Plave beležnice


   Veće se oteglo u nedogled. Domaćini večere su bili biznismenin iz..i njegova supruga. Iako je predstavljeno kao privatno druženje, bilo je očigledno da je posao bio pravi razlog okupljanja.
  Čim se večera u privatnoj trepezariji hotela Astorija završila, svi su se preselili u domaćinov apartman gde su muškarci sedeli oko kartaškog stola i razgovarali o spajanju kompanija. Žene koje nisu imale ništa zajedničko - čak ni jezik - sedele su na skupoj ugodnoj garnituri i trudile se da budu koliko-toliko ljubazne jedna prema drugoj. Dora nije mogla da prati bilo kakav složeniji razgovor. I to joj nije smetalo. Nije želela da učestvuje u dosadnoj konverzaciji
    Sad joj je bilo dosadno, bila je umorna i razdražljiva i beskrajno tužna kad god bi pomislila na njega ... Zapravo je lebdela izmedju razočaranja i ljutnje.Priznala je da je..uzbudjuje, da je uznemirava, da je čini ranjivom nego bilo koji muškarac pre njega. Obečanje koje je nesmotreno dala  da  šta dalje ? Jednostavno njega će izbrisati iz svog sećanja i prekinu će svaku dalju komunikaciju sa njim...Bila je besna. ali joj je bilo teško da odlući na koga je besna....

                                                                ***
    Desilo se da je dala obečanje koje se nikad nije ostvarilo-ispunilo. Shvativši da je iluzija u pitanju dotičnog-oslobadja istog."danas za sutra i u buduče."
   To osečanje se javilo kao tajna.  Kao...
   Unutarnje osečanje tajna koja se obmotala oko nje u zatvorenom krugu.
    U mraku, ali nije bilo baš sasvim mračno, neko nejasno svetlo dopiralo je i rasla apsolutno i bez granice. Svakog dana je sustiže toliko?...iz čista mira, potpuno neusiljeno, čineći čuda...Ali bilo je suđeno da njega nikada neće razumeti.
    Ukratko, bio je veoma čudno ljubazan, praveći po neko malo čudo da bi privukao njenu pažnju...
    Treba imati strpljenja pomisli Dora,   kako bi iz njegove duše uklonila opsednutost... Pa, može biti dugom pričom koju ni sama nije znala kako, i neseća se tačno... kako je uspela da je održi u tajnosti...I pored toga, u dnu njenog srca ...Strašno joj se dopadalo to čudno, novo divno...A možda i nije bilo ni divno ni lepo već pomalo ružno...Divljenje?
    Pratiću vas.   Ustupam vam sve.  Sve što je vaše..."Ja imam znateli koliko godina...Vi ste me pitali...a ja sam  odgovorila na onaj svoj ljubazni,  dobrodušni skromni način...
   Osečanje se menja, u trenutku je shvatila da istom nesme (osečanju),dozvoliti da je nagnut ka trenutku uzbuđenja, posredstvom tog čoveka.  Kako je to čudno, pomislila je... I sa nekom nejasnom slutnjom   sa prdosečanjem nemira i  s posebnim raspoloženjem usmeravala je svoja osečanja ka budučnosti. I opazi  kako se smenjuju u njoj  boje osečanja koja gaji.
   I tako. Sve je išlo savršeno kao da su spremni za odlazak... sa sumnjom u sebi, u nesigurnost i da li je ta cela uzbuna realna ili jednostavno neka luda ideja,  halucinacija koje se rađaju kad je čovek pomalo umoran..
   U koliko su osečanja iskrena, vremenom boja osečanja je sve izrazitija, i na površinu če izbiti ljubav!  Evo ljubavi !
   Vremenskim uzmakom do nepregledne velicine, shvatičemo da je to osečanje koje se stapa u samu sebe.
  " Osečanje-ljubav, je prirodno zrno života.
   Ujedno, to je budjenje u nizu psihičkih preobražaja koja se u čoveku dešavaju jer čovek poseduje svoju unutrašnju zatvorenost .
   Moto osečanja iskazan kroz ljubav, njene konture, njen individualni sklop ostaje neodgonetnut.
   Kad osečaj-ljubav ovlada, više negledamo unazad.
   Na izvoru razvoja osečanja-ljubavi koja postoje, javlja se mnoštvo koje nas obuzima.Ona počinje da poprima svoj tok i kao život počinje da buja.
             " Pa ja njoj lepo zahvaliti htede,
               Al' srce se steglo pa ne pušta glas "...
                   

Domišljenost

     Ono što se spoji može i da se rastavi?
     Svakom od nas se barem jednom u životu desilo. Da pred sobom vidimo njegovo ili njeno lice,
vremenom nešto izmenjeno. Učinilo nam se kao da nam dolazi iz daleka.S'jasno ocrtanim konturama kao na fotografiji.
     Zatim sledi njegov osmeh: i naša misao pa slike.Nerešivo je povezano s verovanjem u oslobadjajuću snagu istine.Dodir sa stvarnošću, i odgovarajuća slika realnosti čini nas jačim.
     Koliko su puta umetnost, poezija, pa čak i filosofija predstavljali prirodu kao ženu vezanih očiju koja gazi po prahu smrvljenih života.... Prvi trag te prividne okrutnosti utisnut je u obilju. Kao
"Tolstojevi skakavci, život prelazi preko mosta."
     Ljubav je obuhvaćena skupom koji je širi nego što je ona sama.Ona ljubav-ne pripada više samoj sebi..
     Ona-ljubav, više nije ona, ona prenosi Život stvarniji od mnoštva života.
     Samo počevši od d u h a, ljubav dostiže vrhunac koji se oseća i rasvetljava..
     U isto vreme ljubav nije obilje osečanja koja pipaju u mraku: ljubav je domišljenost koja gradi:
ravnodušnost prema onome što nije budučnost.Ona-ljubav, raste kao jedinstvo "njega-nje."
     Svaka ljubav je na poćetku još neodredjena, okvir  rasutog zamaha, u isto vreme jedinstvo koje neće ubuduče nikad prestati, i da se kao i život koji raste savija nad samom sobom i sredjuje pred nama.
      Dakle šta je ljubav, - znaš li ?
      Ona je ko ptica koja leti, pa se vrati,
      misao nam tad podiže, diže, diže,
      u predele nepoznate,
      Kud nam srce dostiže.

Svest o sebi

                                       

                                   iz Plave beležnice


       "Nije tvoje da juriš za ljubavlju, nego da ukloniš sve prepreke koje si, u sebi, postavio ispred  nje" - Rumi

        Osmehnula se.
      -Nije on prvi kog sam videla da to radi.  To ljudi rade kada im je do nekoga stalo.
       Stalo...Te reći su je nagnale na razmišljanje...I na ljubav koja nikada neće biti uzvraćena...Ljubav koja  bi milovanje ranjene duše...slojevita poezija opčinjenih misli sa suptilnim prelivanjem zapanjenog pogleda pravo na njegovo lice.

       Osetila je čvrstu unutrašnju povezanost sa tobom i predominaciju (nadmoć),  pozitivnog osećanja s jasnom usmerenošću da krene ka tebi i istraje u otpočetoj opčinjenosti urezanoj u njenoj svesti (tobom)... I bez imalo šale, sa dubokom iskrenom radošću njena psiha osetila je jasnu opredeljenost za ljubav sa  - burom sreće... koju ponekad, nošena plimom  bi dočekala ...da voli i da bude voljena

        Ali znakovi su bili...Ljubav ih uvek nađe...I sve je postalo znak...S glasom koji ka tebi vodi...glas koji je  bodri i opominje...s novim iskustvom voli i razumi sebe...otvori se i živi ono što zaista jesi. I naravno da bezuslovno voliš, jer bez ljubavi sve je  nemoguće...

        I tako je ona kasnije šalom presecala  ljubavnu izjavu tvojih reči... 

        I odjednom. bi da ode, al' čuje ime tvoje...nesporazum...da, da, baš tvoje. I zbog uzbuđenja - pomisli da ima vremena da se skloni, al' ti je blago dotaćče i upita je smelo... Gde si?  - Drugi put ću ti reći! i kroz  uzan prostor s ohrabrujućim osmehom reće.."Dobro, pokušaću"... da ugasim vatru u srcu?...Dok je iz njenog glasa izbijao neki čudni unutrašnji mir koji se poigrava sa njenim umom nje-  sad već - posmatrača.
        Srce  je počelo snažno da joj lupa.Brzo se pribrala. Nagon ju je gonio da nešto preduzme ....Ipak. Nije smela da dopusti da je osećanja savladaju...Morala je brzo da razmišlja...Prosto nije mogla da dozvoli sebi da...ne uživa u trenutku kog želi da se seća... 

        Velika pauza.. tada bez reči, zvučala je gorko,Pauza koja će potrajati nekoliko godina...
         I, htela je da je razuveri jedna jedina uprno luda misao što joj sve vreme kruži po glavi... da nije tako kasno za ljubav a i da ponovo  voli i da joj se to nečini... kao što joj se svo vreme činilo...

        Voleti onako kako je moguće voleti jednom - voleti dvaput - upravo voleti da ne možeš da vidiš,  a vidiš - da ne možeš da se nagledaš... i kad nebi znao...a znao si... Da ljubav je gorivo koje  je potrebno da se otisnemo u beskonačni zvezdani prostor. U, Sebe - Tebe...put bi bio isti...
        Taj čovek...To si Ti..On"  Pre,  sada i posle...ispred njih!"
         Zašto? - nisi mogao da je shvatiš...Stajala je pred tobom, a da ni sama nije znala kako te je otkrila...onda, zajedno kad još niste bili nešto...Naginjući se napred, ona je želela da te dotakne, oseti dodir tvoje ruke koja je lebdela u vazduhu.. 
       To je, ujedno, jedan od razloga što ide stazom udaljenom od tebe kroz močvaru snova zaluta  u svetlost  senki prohujalih dana koji su nekad  imali ljubav u sebi? al' zaključila je da te je imala i jutarnja rosa ...I tad ti zalutao u prohujalom danu s vrlo bogatim darom došao si i do nje ..A... Ona, ona je već  nešto ranije bila utkana srebrnim zvončićima a nešto malo kasnije... Nju je več sustigla jesen...
       Seti se...Da ona nema ništa protiv...izuzev ljubavi koju ti je dala...I konačno, ona je upoznala ljubav drugog čoveka...u praznom prostoru pred sobom...dok je kroz  sećanje urezano ime  naviralo s tajnom u sebi ... Baš kao odista, neostvareni san, koji je mogao da nešto nemože-al' može da smogne snagu da  bez slova prvo polako a zatim sve dublje i dublje tokom strasnih i burnih osećanja u njoj .. utisnu kroz tvoj lik ime tvoje u svakom  trenutku nekoliko dana kasnije . I... Pronalazi porušene fragmente onoga što "Ti i JA(ona), jesmo i onoga što joj je oduzeto... a ni danas nerazume  Za razumevanje  tišine i snage pogleda u iskazu reči koje su se namerno mešale znalaje...Za reč -"Ti".  Za njeno telo - "Ti"...Za njenu ljubav, početak i kraj - "Ti"... Ono što je izgovorila zvučalo je oštrije od onoga što je mislila i onog što je želela da čuješ kroz odraz reči...svaki dan, svaki trenutak  išli su jedan za drugim... Ni to nerazume...             
                                                            ***
      " Osecanje-ljubav, pojavljuje se i sa osobinom, to  je svest o sebi-nama, kao zasebnom biču,sposobnost da pamti prošlost, da donekle predvidja budučnost, zatim razum koji razume ljubav, i imaginacija pomoću koje dopire daleko preko svog osečanja. I ako je čovek najnemoćniji od svih, ta biološka slabost predstavlja osnovu njegove snage i razlog razvijanja ljudskih kvaliteta ili mana što jednim delom oslikava i kroz ljubav.
        I, On reće ljubav "O,ti, ja te toliko volim, ali te dajem ili te ne dajem dovoljno. Osećam ili te ne osećam..O, Ti - dopusti mi da ti pokažem da  mogu opet da volim..Ljubav to čuje svaki put...tu kap-gozbe... jer ona je kap nebeske rose!"
        

Pojam - Ljubav

        Produktivna ljubav-koja je u stanju da daje i prima osečanja, polazi sa stanovišta za koje je svako ljudsko biče

sposobno , ukoliko nije mentalno ili emocionalno osakačeno.

       Termin "produktivna" - ljubav, pogodan je da se brka s' terminom " aktivna-ljubav," a termin "produktivnost partnera"

S  terminom "neprestana aktivnost partnera da pruži ljubav"

       Oba termina mogu biti sinonimi za aktivnu ljubav.

       Ljubavna aktivnost se obično definiše kao ponašanje partnera. I suprotno osoba se smatra pasivnom ako je nesposobna

da promeni ili izrazito utiče na pasivno stanje, ne ćineči ništa već samo čeka da partner bude samoinicijativan i da odredjuje

tok aktivnosti. To je tipičan neaktivni primalački tip ljubavi, takve osobe su uznemirene i potištene, samim tim dozvoljavaju

partneru da ovlada njima i da je on partner pokretać svih aktivnosti. On partner- je ličnost za njih u koju gledaju i bez pogovora slušaju.

      "sebe smatra kao čoveka koji može delovati jedino

       kroz partnera, kroz vid i sluh partnera, to je za njih životni čin."      

 

Talent

                                 iz Plave beležnice


     Dosada-put ponavljanja svakodnevnice. Stvarnost koja se skriva
beskrajnim trajanjem i ponavljanjem kroz bezbroj isečaka života
     Ipak...Zaustila je još nešto da kaže, ali on ju je zaustavio.
     Zaustio je i on da joj kaže.  Da nešto sam stariji od tebe, "volim te", reči su pohrlile preko njegovih usana...Shvatio je da sa njom jedino vredi razgovarati otvoreno.
     Dodirnuo joj je rukom usne. - Nemoj sad ništa da govoriš. Molim te. Samo sam želeo da znaš da te volim. Samo to mi je potrebno za sad, da to znaš. I da se udaljiš od Aleka...
     Poljubio ju je onako kako je žudela...Zasad mi je to dovoljno reće Dora. Bilo joj je dovoljno to što je osetila... Da zrnce ljubavi postoji i da ga do god postoji treba negovati  u onog nedaleko od nje... Okrenuo se i prostrelio je  očima...Nemaš predstavu šta želim od tebe.  U ovom trenutku nebi mogla podneti ono što želim od tebe...Da reće ona...Jednom si mi rekao da ču na kraju da ti se predam.
    - Izvini reako je. - Nadam se da nisam pogrešio.  Nagnuo se i poljubio je u obraz.  Niko nam neće smetati...Hoću da znam da si tu...
     A nju. Uzbudilo je saznanje da između njega i nje ima samo nekoliko prepreka?...Još nekoliko minuta je  bila uznemirena, ali se najzad umirila.
     Ah, da.  Zaboravio sam...a moram ti priznati...Imam odgovor za svaku situaciju sa ženama...Ja sam talenat..."muškarac dvadesetiprvog veka"... A, njoj. Sad je sve bilo jasno kao dan.  Nasmejala se.     I tako sudbina nastavlja  da podržava luckaste misli i razmišljanja, ljudskog bića ženskog pola... A odgovor je razonoda..A da li je to pravi smer...? ostaje pitanje?... Vi, muškarci ne volite donositi odluke srca jer one se  suprostavljaju vašoj razumskoj prirodi reće ona. Ima nečeg pogrešnog u tom stavu...Ali, daleko kobnije je nemati ljubav uopšte...naravno, ako ne žele, da je nazovu svojom...
        Suština je u tome što vi gospodine... mislite da je ideal vraški trik...Ali vaše shvatanje neobuhvata sve.. u svome beskrajnom letu ka beskrajnom razumevanju niste ni malo drukčiji nego što ste bili ranije, recimo juće... stvarnosti sopstvenog  sveta koji imate kad ostanete sami sa sobom...  vi...čudno neobuzdani ...Pa ipak... 
     Već dugi niz godina  živite na dva mesta-kuće, u jednoj ste danju, u drugoj ste noću...I nemožete ni bez jedne reće Dora...  U tome i jeste osnovna razlika između muškarca i žena.  Postupci koji bi, da ih učini žena, izazvali zgražavanje,  muškarcima se tolerišu...a to čudo hoće li ikad prestati?
     Neka ostane među nama, reće Dora, ali Vi znate reći onu ključnu reč "ljubav..." tako nežno i suptilno da se žena sva naježui od nežnosti... Ja međutim, baš jednog takvog čak poznajem, ali neću odati ko je on jer same reči i nisu baš neki dovoljan dokaz... kroz smeh mu je rekla    U svakom slućaju ... nežnost...ona je sastavni deo ljubavnih a i prijateljskih  odnosa,  pa tamo gde nema nežnosti nema ni ljubavi a ni prijateljstva...Toliko o tome....
      U isto vreme vi ste... Previše  samouvereni pri pomislili da bilo ko drugi može da mi se dopadne..  Jesi li sigurna? Iz njegovih očiju naglo izbi emocija koju nije mogla da imenuje
     - Ni jedan muškarac ne bi trebalo da  ženu uzima zdravo za gotovo. Spustio je pogled na njene oći i  reće...Žene pokreću svet, a muškarci ga okreću. Uglavnom moj je stav takav reće on( gospodin)
     Ali to nije lako reće ona...Treba kod mnogih promeniti ,slatko( slađe, najslađe),razmišljanje što im gori u glavi...Do tada...Za trenutak je bio zatečen.  Nije odreagovao...Znam šta planiraš da kažeš...
    Ali,  tu ni ova prića nije stala...Rekla mu  je da ... da je sve stvar ličnog uverenja....Do nekog određenog trenutka...Do tad razgovaraćemo kasnije, "važi"...
    Pretpostavka potvrdjuje pravilo. "Superioran,oratorski i vladalaćke prirode sad,(u većeri
kad ljubav ovlada), lakše je uspeti da pridobije za novu volju koju su sa svoje strane doživeli
slabljenjem svoje otporne snage na najprirodniji način nego i na  partnera koji još ima punu
kontrolu svoje  energije i snage volje."
    Za iracionalnu ljubav reć-Verujem-ima punu psihlošku valjanost. Ako neko izričito tvrdi da
"da voli-volim",i ista je po njemu ne iracionalna, več racionalno ispravna, on čini ono što
u principu svako drugi može učiniti.    Ako se, medjutim, on usudi da izrekne tvrdnju koja je racionalno ,(ima i takvih individua koji ljubavi prilaze krajnje racionalno), on upravo
time pokazuje da je nadmašio sposobnost zdravog razuma, i tako poseduje magičnu snagu(moć)
koja ga stavlja iznad prosečne osobe.
    Takva osoba ljubav neprihvata u izvornom smislu reći, već samo kao nadogradnju osečanja
koje  nije potpuno zanemarila, jer je za "njega-nju", ljubav samo jedan ne tako važn segment
života.
    Ljubav je energija-snaga koja pokrece., Ljubav- Oduvek je imala jak nagon da stvara.Da li će to biti roman, pesma ili jednostavna bašta - još nije sasvim sigurna, samo je znala da želi da izrazi reakciju  dubine svoje  duše ...A ti nezaboravi. Da bi bilo suviše opasno da ostanem sama, bila bi u velikom iskušenju...Izvini zbog svega što sam rekla reće ona...Sa  tobom sam od ljubavi nemirne i srećne  pokušala da sagradim most  umesto da dignem ogradu.......