Savršenstvo ili složenost

              iz plave beležnice
 

Ne! Znala je da će, ako ga pogleda, poželeti da se privije uz njega. Kao što se plašila da mu one prve noći pruži ruku bez nekog jasnog razloga, sada se plašila da ga pogleda...  Sve medju njima je bilo pogrešno i tu se ništa nije promenilo. On je imao svoj rad, svoju ambiciju, bukvalno je bio stanovnik sveta. Ona je imala svoj maleni prostor na planeti i ljubomorno ga je čuvala, u strahu da bi bilo ko mogao da poremeti ravnotežu koju je sa toliko pažnje stvarala.
        Ruke su mu bile na njenim ramenima i okretao ju je ka sabi. Sada već poznatim pokretom, podigao joj je bradu uprstom - Dopada mi se to što si obukla.Njene začuđujuće oči su se smešile dok govorio...
        Bila je  to poslednja stvar koju je očekivala da će čuti - Hvala ti - bio je jedini odgovor koji joj je pao  na pamet. -Sjajno izgledaš  Dora, ovako odevena -nastavio je...A ona...Bila je obasjana zvezdama koje su izgledale tako blizu da je mogla da ih dotakne,,,Pokušala je da govori, ali reči nije bilo...I reće u sebi "Što manje večeras govorim, više ću ćuti....", i oseti kako joj blag povetaac miluje lice...Lepa stvar u alternativnom životnom stilu je što, ako ne uspe, prelazim na alternativu...sada je to znala  Shvatila je da još uvek želi jednog životnog partnera...Nekog s kim će se povezati i kome će se posvetiti...s  mnogo ljubavi.. s' iskrenim smehom i  s'malo mira... a On ...Učinilo mu se da njena bezglasna poruka dolazi od zvezda iz njenih očiju... I, pokuša da ublaži njenu napetost...uz obećanja, zagrljaje i maštarije... videla je sebe kako se obrće unazad kroz vreme i prostor... i poće da pravi listu osobina svog srca...koje lepršaju kroz vazduhi  i svoju zbunjenost sakri iza zatvorenih očiju...I ...   ću..."Hej! Otvori oči.. Pogledaj me! Ovi trenuci...magične niti zajedništva...luckaste uzbudljive i nevine zabave...Tu, pred tvojim očima...šaputao je na svoj način..."To sam ja", zar me ne prepoznaješ u svemu."Izvini reće ona...Teško je primetiti stvari kada ti pilje u lice...
       Slatka istina, bezgranično uzbuđenje...Uzdahnula je...Dopada mi se...Sad joj je bilo stvarno zabavno...što može da se spase, pohlepe onih koji su je lagali...i ču sebe kako šapuče,"Dosta laži"...

                                                            ***
Osečanje-ljubav,poseduje bezbroj varijanti kroz koje se iskazuje i uvek ostaje nedorečena.
Možemo reči da je složena ona raste u nama i oko nas ovaj fenomen je prirodan, zbiva se i kod svih ostalih. Medjutim njen znacaj je odlučujući.
Duhovno savršenstvo ili složenost predstavljaju dve povezane strane fenomena ljubavi.
Osečanje se pojavljuje i prelazi iz jedne sfere u drugu,pojavljuje se, a onda  postiže postepenu nadmoč unutrašnjosti-okupira nas potpuno.Pošto se u dubini svesti pojavljuje i ogleda  samoj sebi.
U suštini, "čutanje" je jedan od najtežih osečanja.
Savršeno osečamo, da to za naš um predstavlja  tako razdražujuću poteškoću problem energije koja nas obuzima, ujedno to je naš stalni duboki osečaj istovremene zavisnosti i nezavisnosti naše aktivnosti.
Najviše umovanje, najstrasnija ljubav, to dobro zna, iziskuje kako fizičku tako i mentalnu energiju i  s' njima njoj se plaća.
Bez sumnje  ljubav...je toliko čudna da je ponavljamo kao bajku  koja nas spaja i ona se nadovezuje."Misao koja pada na um jeste da se duša zamišlja kao žiža, u kojoj bi se, svim stazma prirode telo  pretapalo u lepotu istine."
Fizička i psihička energija, Stalno su udružene  i donekle prelaze jedna u drugu.
Kad se otkrije aktivnost " volje i misli." Izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg osečanja, dolazimo do zaključka da je to energetska zavisnost kaja ima svoje simbole i tok veličine.
     Ona -Ljubav, je beskonačan okean,sva se može upodobiti sprem sjanosti volje i ognjenog okeana dok se nama vraća...i koja iz čista mira, potpuno neusiljeno, čini čuda za koja joj nije potreban nikakav napor...I bilo je suđeno da je i Ti...razumeš...