iz Plave beležnice
Je li ljubav nerazumna, je li to stanje bolesti
ili potpune opijenosti, nikako još nije uspela da dokuči .
Nije joj bilo jasno zašto je On, ono malo bajke koja se pojavila pretvorio u tragediju.
Ona u trenutku spusti glavu i nasmeja se...
Osetila je da je on večni putnik i da neće ostati
.. Nije joj trebalo mnogo mudrosri da provali
Želeo je da ostaviti utisak, a ona je želela privući
njegovu pažnju...
...Do nekog određenog trenutka ...Starost ga plaši
Ali, tu priča nije stala.Pozvao ju je na većeru..
Vece. Raskošni sjaj sveća, mirisi: toliko lepih raznobojnih ruža i ruka koja taj buket pruža!
Melodija muzike koja zanosi.
On pravi srcelomac..Slobodni strelac i zakleo se da će to i da ostane...Što je njeno srce teže osvajao , to mu je igra bila draža...Jer on nije bio tip muškarca koji osvaja telo...on je tip muškarca koji osvaja srce da bi dobio telo...I tako za trenutak počinje njegovo vreme...
Nisu dozvolili da zla volja ovlada. U tom času kao da htede opravdati sebe i neprijatni dogadjaj koji je priredio predhodne večeri.
Ona unapred bi rešena da se nikad više ne obazire na njega.
Jedne zimske većeri započela je igru da bi izbegla konkretan razgovor sa ?
Čudno, i On kao da se okanio onog hladnog i ravnodušnog krajnje provokativnog tona koji je predhodne večeri priredio "njoj"
Njen pogled počiva na njegovoj uokvirenoj fotografiji, zaustavljen na njegovim prodornim očima, a one njegove oči izražavaju plameno uverenje i preziranje praznih ljudskik predrasuda, i taj prezir, daleko od toga da če se pretvoriti u graciozan i uljudan izraz, još kao da se povečava. To joj daje povod da njena moč zapažanja dozvoljava da sve zaboravi.
Taj osečaj koji se tako naglo pojavio, to nije dokaz da se osečanje ne zasniva na slobodi. To je, od strane života, rezultat i pobeda domisljenosti.
I da li je u pitanju ravnodušnost?
Od trenutka i pogleda u njegove oči ljubav postaje karika. Ona više nije ona. Ona-ljubav počinje da se ostvaruje u njenom vremenu.
Novonastali sukob se više ne može prepoznati.
I ona upita: Hočeš li me posečivati svakog dana ? To jest kad ti od nekoliko osvajanja uspe jedno ili ni jedno
Kunem se svakog dana sem ako mi to neko ne zabrani!
Nezaboravi ja sam ljubav-ja trajem !
A ono malo što je zabolelo, to je potpuno odvojeno od stvarnosti....?
Je li ljubav nerazumna, je li to stanje bolesti
ili potpune opijenosti, nikako još nije uspela da dokuči .
Nije joj bilo jasno zašto je On, ono malo bajke koja se pojavila pretvorio u tragediju.
Ona u trenutku spusti glavu i nasmeja se...
Osetila je da je on večni putnik i da neće ostati
.. Nije joj trebalo mnogo mudrosri da provali
Želeo je da ostaviti utisak, a ona je želela privući
njegovu pažnju...
...Do nekog određenog trenutka ...Starost ga plaši
Ali, tu priča nije stala.Pozvao ju je na većeru..
Vece. Raskošni sjaj sveća, mirisi: toliko lepih raznobojnih ruža i ruka koja taj buket pruža!
Melodija muzike koja zanosi.
On pravi srcelomac..Slobodni strelac i zakleo se da će to i da ostane...Što je njeno srce teže osvajao , to mu je igra bila draža...Jer on nije bio tip muškarca koji osvaja telo...on je tip muškarca koji osvaja srce da bi dobio telo...I tako za trenutak počinje njegovo vreme...
Nisu dozvolili da zla volja ovlada. U tom času kao da htede opravdati sebe i neprijatni dogadjaj koji je priredio predhodne večeri.
Ona unapred bi rešena da se nikad više ne obazire na njega.
Jedne zimske većeri započela je igru da bi izbegla konkretan razgovor sa ?
Čudno, i On kao da se okanio onog hladnog i ravnodušnog krajnje provokativnog tona koji je predhodne večeri priredio "njoj"
Njen pogled počiva na njegovoj uokvirenoj fotografiji, zaustavljen na njegovim prodornim očima, a one njegove oči izražavaju plameno uverenje i preziranje praznih ljudskik predrasuda, i taj prezir, daleko od toga da če se pretvoriti u graciozan i uljudan izraz, još kao da se povečava. To joj daje povod da njena moč zapažanja dozvoljava da sve zaboravi.
Taj osečaj koji se tako naglo pojavio, to nije dokaz da se osečanje ne zasniva na slobodi. To je, od strane života, rezultat i pobeda domisljenosti.
I da li je u pitanju ravnodušnost?
Od trenutka i pogleda u njegove oči ljubav postaje karika. Ona više nije ona. Ona-ljubav počinje da se ostvaruje u njenom vremenu.
Novonastali sukob se više ne može prepoznati.
I ona upita: Hočeš li me posečivati svakog dana ? To jest kad ti od nekoliko osvajanja uspe jedno ili ni jedno
Kunem se svakog dana sem ako mi to neko ne zabrani!
Nezaboravi ja sam ljubav-ja trajem !
A ono malo što je zabolelo, to je potpuno odvojeno od stvarnosti....?
Нема коментара:
Постави коментар