iz Plave beležnice
Veće se oteglo u nedogled. Domaćini večere su bili biznismenin iz..i njegova supruga. Iako je predstavljeno kao privatno druženje, bilo je očigledno da je posao bio pravi razlog okupljanja.
Čim se večera u privatnoj trepezariji hotela Astorija završila, svi su se preselili u domaćinov apartman gde su muškarci sedeli oko kartaškog stola i razgovarali o spajanju kompanija. Žene koje nisu imale ništa zajedničko - čak ni jezik - sedele su na skupoj ugodnoj garnituri i trudile se da budu koliko-toliko ljubazne jedna prema drugoj. Dora nije mogla da prati bilo kakav složeniji razgovor. I to joj nije smetalo. Nije želela da učestvuje u dosadnoj konverzaciji
Sad joj je bilo dosadno, bila je umorna i razdražljiva i beskrajno tužna kad god bi pomislila na njega ... Zapravo je lebdela izmedju razočaranja i ljutnje.Priznala je da je..uzbudjuje, da je uznemirava, da je čini ranjivom nego bilo koji muškarac pre njega. Obečanje koje je nesmotreno dala da šta dalje ? Jednostavno njega će izbrisati iz svog sećanja i prekinu će svaku dalju komunikaciju sa njim...Bila je besna. ali joj je bilo teško da odlući na koga je besna....
***
Desilo se da je dala obečanje koje se nikad nije ostvarilo-ispunilo. Shvativši da je iluzija u pitanju dotičnog-oslobadja istog."danas za sutra i u buduče."
To osečanje se javilo kao tajna. Kao...
Unutarnje osečanje tajna koja se obmotala oko nje u zatvorenom krugu.
U mraku, ali nije bilo baš sasvim mračno, neko nejasno svetlo dopiralo je i rasla apsolutno i bez granice. Svakog dana je sustiže toliko?...iz čista mira, potpuno neusiljeno, čineći čuda...Ali bilo je suđeno da njega nikada neće razumeti.
Ukratko, bio je veoma čudno ljubazan, praveći po neko malo čudo da bi privukao njenu pažnju...
Treba imati strpljenja pomisli Dora, kako bi iz njegove duše uklonila opsednutost... Pa, može biti dugom pričom koju ni sama nije znala kako, i neseća se tačno... kako je uspela da je održi u tajnosti...I pored toga, u dnu njenog srca ...Strašno joj se dopadalo to čudno, novo divno...A možda i nije bilo ni divno ni lepo već pomalo ružno...Divljenje?
Pratiću vas. Ustupam vam sve. Sve što je vaše..."Ja imam znateli koliko godina...Vi ste me pitali...a ja sam odgovorila na onaj svoj ljubazni, dobrodušni skromni način...
Osečanje se menja, u trenutku je shvatila da istom nesme (osečanju),dozvoliti da je nagnut ka trenutku uzbuđenja, posredstvom tog čoveka. Kako je to čudno, pomislila je... I sa nekom nejasnom slutnjom sa prdosečanjem nemira i s posebnim raspoloženjem usmeravala je svoja osečanja ka budučnosti. I opazi kako se smenjuju u njoj boje osečanja koja gaji.
I tako. Sve je išlo savršeno kao da su spremni za odlazak... sa sumnjom u sebi, u nesigurnost i da li je ta cela uzbuna realna ili jednostavno neka luda ideja, halucinacija koje se rađaju kad je čovek pomalo umoran..
U koliko su osečanja iskrena, vremenom boja osečanja je sve izrazitija, i na površinu če izbiti ljubav! Evo ljubavi !
Vremenskim uzmakom do nepregledne velicine, shvatičemo da je to osečanje koje se stapa u samu sebe.
" Osečanje-ljubav, je prirodno zrno života.
Ujedno, to je budjenje u nizu psihičkih preobražaja koja se u čoveku dešavaju jer čovek poseduje svoju unutrašnju zatvorenost .
Moto osečanja iskazan kroz ljubav, njene konture, njen individualni sklop ostaje neodgonetnut.
Kad osečaj-ljubav ovlada, više negledamo unazad.
Na izvoru razvoja osečanja-ljubavi koja postoje, javlja se mnoštvo koje nas obuzima.Ona počinje da poprima svoj tok i kao život počinje da buja.
" Pa ja njoj lepo zahvaliti htede,
Al' srce se steglo pa ne pušta glas "...
Нема коментара:
Постави коментар