iz Plave beležnice
Ne, prestajem odmah - rekla je Dora i povukla se korak unazad. Posmatrao ju je zamišljena izraza lica.
Pomalo ju je obeshrabrilo intimno razumevanje u njegovom izrazu lica. Nije navikla da bude u drušvu nekog ko je tako dobro razume. To je kao da neki neznanac zaposeda njen um. To je užasno intimno i tako zlo.
Proučavala mu je lice. Zajedničke tajne, pomislila je. Moj um razume razliku, mada je ne može objasniti...To će biti dug proces. Moraće zaboraviti njega ili taj dubok, kontrolisani, izuzetan glas...Glas koji je mogao nagovoriti ženu da s njim ode u krevet...
Jednostavno je reče on. Ja sam čovek koji ima odgovor na sva pitanja što si ih svih ovih godina postavljala.
Pronalaženje nečijih slabih tačaka i predviđanje tvojih poteza deo je moje darovitosti, reće On...Da pomisli ona. Celi život čekala je čoveka koji bi tako delovao na nju..
Do susreta s njim. Volela je mir i samoću..Dok On nije ušao u njen život... I bez obzira koliko je pokušavala biti oprezna, nije mogla njega izbeći.
Iz nekog razloga što ga nikad nije mogla razumeti, jedini protuotrov za glasove bilo je otkrivanje istine...I osećajući kako napetost u njoj raste, polako je koračala napred.
-Hmm.
Uzdigla je obrve. Šta bi to trebalo da značiti?
- Znam da će ovo za tebe biti šok - reče on. Želiš li da znaš šta mi moja intuicija govori - pitala ga je bezizražajnim tonom...Oči su joj se neznatno suzila, ali video je da je čvrsto odlučila reči ono što ima reći.
Ljutnja joj je davala snagu...U mislima je tražila reč kojom bi opisala nepoznati osećaj koji ju je obuzeo. Njen ju je mozak odmah pronašao...Odjednom se okrenula i bez razmišljanja pitala ga je: "kako si?" I iznenada nešto tako prizemno okruži ih poput svetlosnog štita..i naizgled nehajno...
Poljubci su im postajali nepristojno strastveni. Dozvoliću ti da nastaviš da mi to radiš - prošaputao je ne nemoj nemoj prestati da me ljubiš...
Zavukla mu je ruke pod nezakopčanu košulju i prelazila preko njegovih ledja, polako istražujući ispod mekane flanelske košulje. Izvini - prošaputala je, postidjeno ga gledajući krajičkom oka. Obrazi su joj bili skarletno crveni. Nemoj mi se izvinjavati, meni ne smeta. Ugao usana mu se izvio u provokativni osmeh od koga joj je srce bolno poskočilo u grudima.
Jeste priznala je. - Ali, znaš kako se kaže.Svaka luka je dobra kao sklonište od oluje. Na tu Dorinu opasku on se samo nasmejao. Nisam baš siguran u to. I dalje se smešio, ali mu se izraz lica promenio. Postao je prisan, nežan, topio joj je srce...
" Relativna odsutnost instiktivne regulacije kod čoveka u procesu prilagodjavanja na okolinu i njega-čoveka, koji je deo stvarnosti.Svet koji če ih iznenada okružiti nosi ime "ljubav", za pojedice to je nadasve novo. Ona je kroz vreme i u vremenu uvek ista-isto ime, samo zavisi da li je primalački vid ljubavi ili se pak zdušno daje. U koliko nemože uspešno da se prilagodi novonastaloj situaciji, ona "ljubav če u ćoveku umreti". Da bi ljubav uopšte zaživela-živela u njima, oni moraju promeniti sebe same, ali ne u smislu nepostojanja dalje borbe za ljubav, već u smislu da je neizmerna nasledjena instiktivnost čini da promeni svoj vlastiti svet.. U tom smislu ili će mo se prilagoditi ljubavi koju pružamo ili će ista umreti u nama.. Tad čovek kreće u dalju potragu za ljubavlju...I to je dug ili kraći proces...Ali sreća nije celo zadovoljstvo. Ljubav je zajednički dolazak. Ali ona ljubav ne bi mogla da se sjedini da predhodno nisu bili razdvojeni...A sjedinivši se u celovitom krugu jedinstva, ne mogu dalje da se kreću u ljubavi...Kretanje ljubavi, kao plima, ispunjena je u tom trenu; do oseke mora doći."
"Važnost ! Zar to, vama,ne znaći ništa ?
Poštujem vas, divim vam se ,
Ne prezirite one koji me prihvate, ja sam istina, ja sam ljubav".
Pomalo ju je obeshrabrilo intimno razumevanje u njegovom izrazu lica. Nije navikla da bude u drušvu nekog ko je tako dobro razume. To je kao da neki neznanac zaposeda njen um. To je užasno intimno i tako zlo.
Proučavala mu je lice. Zajedničke tajne, pomislila je. Moj um razume razliku, mada je ne može objasniti...To će biti dug proces. Moraće zaboraviti njega ili taj dubok, kontrolisani, izuzetan glas...Glas koji je mogao nagovoriti ženu da s njim ode u krevet...
Jednostavno je reče on. Ja sam čovek koji ima odgovor na sva pitanja što si ih svih ovih godina postavljala.
Pronalaženje nečijih slabih tačaka i predviđanje tvojih poteza deo je moje darovitosti, reće On...Da pomisli ona. Celi život čekala je čoveka koji bi tako delovao na nju..
Do susreta s njim. Volela je mir i samoću..Dok On nije ušao u njen život... I bez obzira koliko je pokušavala biti oprezna, nije mogla njega izbeći.
Iz nekog razloga što ga nikad nije mogla razumeti, jedini protuotrov za glasove bilo je otkrivanje istine...I osećajući kako napetost u njoj raste, polako je koračala napred.
-Hmm.
Uzdigla je obrve. Šta bi to trebalo da značiti?
- Znam da će ovo za tebe biti šok - reče on. Želiš li da znaš šta mi moja intuicija govori - pitala ga je bezizražajnim tonom...Oči su joj se neznatno suzila, ali video je da je čvrsto odlučila reči ono što ima reći.
Ljutnja joj je davala snagu...U mislima je tražila reč kojom bi opisala nepoznati osećaj koji ju je obuzeo. Njen ju je mozak odmah pronašao...Odjednom se okrenula i bez razmišljanja pitala ga je: "kako si?" I iznenada nešto tako prizemno okruži ih poput svetlosnog štita..i naizgled nehajno...
Poljubci su im postajali nepristojno strastveni. Dozvoliću ti da nastaviš da mi to radiš - prošaputao je ne nemoj nemoj prestati da me ljubiš...
Zavukla mu je ruke pod nezakopčanu košulju i prelazila preko njegovih ledja, polako istražujući ispod mekane flanelske košulje. Izvini - prošaputala je, postidjeno ga gledajući krajičkom oka. Obrazi su joj bili skarletno crveni. Nemoj mi se izvinjavati, meni ne smeta. Ugao usana mu se izvio u provokativni osmeh od koga joj je srce bolno poskočilo u grudima.
Jeste priznala je. - Ali, znaš kako se kaže.Svaka luka je dobra kao sklonište od oluje. Na tu Dorinu opasku on se samo nasmejao. Nisam baš siguran u to. I dalje se smešio, ali mu se izraz lica promenio. Postao je prisan, nežan, topio joj je srce...
" Relativna odsutnost instiktivne regulacije kod čoveka u procesu prilagodjavanja na okolinu i njega-čoveka, koji je deo stvarnosti.Svet koji če ih iznenada okružiti nosi ime "ljubav", za pojedice to je nadasve novo. Ona je kroz vreme i u vremenu uvek ista-isto ime, samo zavisi da li je primalački vid ljubavi ili se pak zdušno daje. U koliko nemože uspešno da se prilagodi novonastaloj situaciji, ona "ljubav če u ćoveku umreti". Da bi ljubav uopšte zaživela-živela u njima, oni moraju promeniti sebe same, ali ne u smislu nepostojanja dalje borbe za ljubav, već u smislu da je neizmerna nasledjena instiktivnost čini da promeni svoj vlastiti svet.. U tom smislu ili će mo se prilagoditi ljubavi koju pružamo ili će ista umreti u nama.. Tad čovek kreće u dalju potragu za ljubavlju...I to je dug ili kraći proces...Ali sreća nije celo zadovoljstvo. Ljubav je zajednički dolazak. Ali ona ljubav ne bi mogla da se sjedini da predhodno nisu bili razdvojeni...A sjedinivši se u celovitom krugu jedinstva, ne mogu dalje da se kreću u ljubavi...Kretanje ljubavi, kao plima, ispunjena je u tom trenu; do oseke mora doći."
"Važnost ! Zar to, vama,ne znaći ništa ?
Poštujem vas, divim vam se ,
Ne prezirite one koji me prihvate, ja sam istina, ja sam ljubav".
Нема коментара:
Постави коментар