Svest o sebi

                                       

                                   iz Plave beležnice


       "Nije tvoje da juriš za ljubavlju, nego da ukloniš sve prepreke koje si, u sebi, postavio ispred  nje" - Rumi

        Osmehnula se.
      -Nije on prvi kog sam videla da to radi.  To ljudi rade kada im je do nekoga stalo.
       Stalo...Te reći su je nagnale na razmišljanje...I na ljubav koja nikada neće biti uzvraćena...Ljubav koja  bi milovanje ranjene duše...slojevita poezija opčinjenih misli sa suptilnim prelivanjem zapanjenog pogleda pravo na njegovo lice.

       Osetila je čvrstu unutrašnju povezanost sa tobom i predominaciju (nadmoć),  pozitivnog osećanja s jasnom usmerenošću da krene ka tebi i istraje u otpočetoj opčinjenosti urezanoj u njenoj svesti (tobom)... I bez imalo šale, sa dubokom iskrenom radošću njena psiha osetila je jasnu opredeljenost za ljubav sa  - burom sreće... koju ponekad, nošena plimom  bi dočekala ...da voli i da bude voljena

        Ali znakovi su bili...Ljubav ih uvek nađe...I sve je postalo znak...S glasom koji ka tebi vodi...glas koji je  bodri i opominje...s novim iskustvom voli i razumi sebe...otvori se i živi ono što zaista jesi. I naravno da bezuslovno voliš, jer bez ljubavi sve je  nemoguće...

        I tako je ona kasnije šalom presecala  ljubavnu izjavu tvojih reči... 

        I odjednom. bi da ode, al' čuje ime tvoje...nesporazum...da, da, baš tvoje. I zbog uzbuđenja - pomisli da ima vremena da se skloni, al' ti je blago dotaćče i upita je smelo... Gde si?  - Drugi put ću ti reći! i kroz  uzan prostor s ohrabrujućim osmehom reće.."Dobro, pokušaću"... da ugasim vatru u srcu?...Dok je iz njenog glasa izbijao neki čudni unutrašnji mir koji se poigrava sa njenim umom nje-  sad već - posmatrača.
        Srce  je počelo snažno da joj lupa.Brzo se pribrala. Nagon ju je gonio da nešto preduzme ....Ipak. Nije smela da dopusti da je osećanja savladaju...Morala je brzo da razmišlja...Prosto nije mogla da dozvoli sebi da...ne uživa u trenutku kog želi da se seća... 

        Velika pauza.. tada bez reči, zvučala je gorko,Pauza koja će potrajati nekoliko godina...
         I, htela je da je razuveri jedna jedina uprno luda misao što joj sve vreme kruži po glavi... da nije tako kasno za ljubav a i da ponovo  voli i da joj se to nečini... kao što joj se svo vreme činilo...

        Voleti onako kako je moguće voleti jednom - voleti dvaput - upravo voleti da ne možeš da vidiš,  a vidiš - da ne možeš da se nagledaš... i kad nebi znao...a znao si... Da ljubav je gorivo koje  je potrebno da se otisnemo u beskonačni zvezdani prostor. U, Sebe - Tebe...put bi bio isti...
        Taj čovek...To si Ti..On"  Pre,  sada i posle...ispred njih!"
         Zašto? - nisi mogao da je shvatiš...Stajala je pred tobom, a da ni sama nije znala kako te je otkrila...onda, zajedno kad još niste bili nešto...Naginjući se napred, ona je želela da te dotakne, oseti dodir tvoje ruke koja je lebdela u vazduhu.. 
       To je, ujedno, jedan od razloga što ide stazom udaljenom od tebe kroz močvaru snova zaluta  u svetlost  senki prohujalih dana koji su nekad  imali ljubav u sebi? al' zaključila je da te je imala i jutarnja rosa ...I tad ti zalutao u prohujalom danu s vrlo bogatim darom došao si i do nje ..A... Ona, ona je već  nešto ranije bila utkana srebrnim zvončićima a nešto malo kasnije... Nju je več sustigla jesen...
       Seti se...Da ona nema ništa protiv...izuzev ljubavi koju ti je dala...I konačno, ona je upoznala ljubav drugog čoveka...u praznom prostoru pred sobom...dok je kroz  sećanje urezano ime  naviralo s tajnom u sebi ... Baš kao odista, neostvareni san, koji je mogao da nešto nemože-al' može da smogne snagu da  bez slova prvo polako a zatim sve dublje i dublje tokom strasnih i burnih osećanja u njoj .. utisnu kroz tvoj lik ime tvoje u svakom  trenutku nekoliko dana kasnije . I... Pronalazi porušene fragmente onoga što "Ti i JA(ona), jesmo i onoga što joj je oduzeto... a ni danas nerazume  Za razumevanje  tišine i snage pogleda u iskazu reči koje su se namerno mešale znalaje...Za reč -"Ti".  Za njeno telo - "Ti"...Za njenu ljubav, početak i kraj - "Ti"... Ono što je izgovorila zvučalo je oštrije od onoga što je mislila i onog što je želela da čuješ kroz odraz reči...svaki dan, svaki trenutak  išli su jedan za drugim... Ni to nerazume...             
                                                            ***
      " Osecanje-ljubav, pojavljuje se i sa osobinom, to  je svest o sebi-nama, kao zasebnom biču,sposobnost da pamti prošlost, da donekle predvidja budučnost, zatim razum koji razume ljubav, i imaginacija pomoću koje dopire daleko preko svog osečanja. I ako je čovek najnemoćniji od svih, ta biološka slabost predstavlja osnovu njegove snage i razlog razvijanja ljudskih kvaliteta ili mana što jednim delom oslikava i kroz ljubav.
        I, On reće ljubav "O,ti, ja te toliko volim, ali te dajem ili te ne dajem dovoljno. Osećam ili te ne osećam..O, Ti - dopusti mi da ti pokažem da  mogu opet da volim..Ljubav to čuje svaki put...tu kap-gozbe... jer ona je kap nebeske rose!"