II deo Plave beležnice
- Srebrne niti XVI deo
Sanjati nemoguč san
Nositi tugu zbog odlaska
Goreti od nemoguće temparature
Otići gde niko ne odlazi. - Žak Brel.
Prepoznala te. Prepoznala. Isti si. Jedan te isti Ti. To si zaista bio Ti.
Želiš li znati čime si joj to dao do znanja?
"Sledi jedan novi On, "ali" koji je u fazi nestajanja, jedan Ti "ali" koji si samo ovde zato da bi pokazao kako više ne postojiš.. I na kraju je upravo zaćuđena sreća u njoj,progovorila sopstveni glasom
A znala je i zašto. Da ili ne; crno ili belo, ispravno ili pogrešno - istina nije bila jednostavna. Nije jednostavna i ne sme nikad da je izbegava, ma koliko da je boli.
Sa rukama ukrštenim iza glave, primetila je da su se promenili - izgubili sjaj snovi slobodni i beli koji slobodno prolaze i kao da hoće da kažu: "Ima li ikoga ovde ko bi ponekad hteo da ljupko gleda oko sebe."
Al' sve je tek trebalo da počne...Njih dvoje.
Međutim.
U njemu je bilo nečega što je raspaljivalo njenu maštu.
Ipak.
U koliko se više ne sećaš kako si je opisao...Samo, ovog puta potsetiću te: "Da otmenom arogancijom prikriva nesigurnost, da je živahna puna temparamenta, ratoborna...i...Po ovom tvom kratkom opisu verujem da bi je trebao moći naći.
Naravno! Al' samo je zaboravila da napomene da voli i tvoje osećajno ograničenje...
Drugim rečima. Šta god da kaže danas o Tebi, ispašće nekako banalno poput kakve fraze. Ipak pokušaće sad na neki drugi način. Ispričaće Ti kako je Tebi...ustvari njoj bilo sve vreme sa tobom,(uz pretpostavku da si nešto osećao...).
Iznenađenje.
Je li ti žao što si je video?
Na koga si mislio dok si razmišljao o gorećoj vatri.
Konačno. Kako provodiš vreme.
Ti znaš da ona stvari nazivam njihovim pravim imenom..."Ohrabrenje i izazov i odgovor izazovu."
Posledica nesavršenstva , mrak usred dana,
Postoji samo ono što misli, vidi i na šta reaguje.
Zanimljivo zar ne.
U neku ruku neodlućni ipak. Dakle evo i vas.
Ohrabrenje i izazov
- zašto je tako?
U trenutku kad si joj davao nadu, uvidela je neke tvoje slabosti.
Čitava stvar u vezi tebe joj se otvorila pred očima.
Pošto nije imala strpljenja da izučava tvoj lik kroz prizmu prolaznosti...Bila bi težak početnik..al' ipak Ti bi pravo osveženje...Htela je nešto da ti predloži.
I baš one većeri to se desi.
Emocije i vreme u osnovi po njoj su isto.
Bez uvrede, - Zašto si se predomislio? Da pogodi.
Želeo si nešto drugačije.
Zna da je ovo već drsko. Veoma drsko. Ali nije mogla a da se ne upita imali istine. Da je savršenstvo statično i nepromenljivo...A ukoliko bi došlo do promene to bi bila posledica nesavršenstva, nesavršenog ili? podsetije...
Ipak u jedno je bila sigurna. "Starija po godinama i do zla Boga mudrija. Šta si očekivao?"
Kakav odgovor srebrnih niti...O ljubavi? A ljubav, kao i smrt, nemože da se izbegne, niti joj se može prkositi. Nikada kao što nije mogla da se odupre sledećem otkucaju svog srca. Snovi su prolazni... nastavila je da korača, "malim koracima" koji su od nje zahtevali neizmernu hrabrost i izdržljivist...
***
Ono što je znala, nije mogla objasniti. Nije znala šta je, ali tu je, kao da joj se um razbudio. Sve je izgledalo kao igra u kojoj se zna početak i kraj.
Razumni nastavak
Otvorila je oči i videla da je On pažljivo gleda
-Jel dobro pitao je.
Blago rečeno, - probaj
Tiho zveckanje pribora za jelo za susednim stolom dobovalo joj je po glavi kao grom iz vedra neba.
Preletela je, pogledom preko vinske karte koju si držao u ruci.
Šta kažeš? Nije odmah odgovorila, ali njeno omiljeno vino je Kaberne Vanguard 29 a obožava i Kvintes Meritas...
Zvuk tvog glas je trgnu....
Čini mi se da imaš tajnog obožavaoca, udaljenost te više ne privlači.
Bio si u pravu. U dubini duše znala je da nisi sasvim pogrešio...Dosad nisi pogrešio.
Primetila je. Jeste da te se ne tiče, ali bio si pomalo radoznao i samo si nagađao.
Tek počinje .U zamršenim mislima, teško je biti sam. A u blizini - na putu je da zasvetluca... neko pomešan sa vazduhom posmatra prostor desno i levo a, ispred njegov lik joj se širi pred očima al' već dugo čeka- čeka- čeka...A samo je jednu dve ili tri noći zalutao zabunom...
Čula je ponešto o njemu. Svideo joj se.
Kratko je pogledala u pridošlicu, dok je prilazio vašem stolu. Pristojno mu se nasmešila. - a Ti si se rukovao...tvoj znanac ? pitala je...Naravno, rekao si.
U tom trenutku je znala da je nešto izgubila, samo nije znala šta.
Bilo je to poput iznenadne oluje koja je nosi na sve strane, sve dok više nije mogla da se bori da bi se spasila, dok nije ostala nasukana i začuđena...neznajući šta je u njoj najbolje.
I kao kroz maglu.
Nije mogla da veruje. Ali vrelina koju je odašiljao nežno sporim korakom prišunjan, prenosila je sasvim jasno značenje...Uzevši je pod svoje okrilje blagosti...Glasno uzdahnu kad je njegova čvrsta ruka uhvati za ruku i nežno joj šapuće u blizini glave.
Rastavljenih usana nastavila je da bulji u njega...Njega sa izražajnim licem i u trenutku svaki razum izbi joj iz glave.
Sramežljivo ga je gledala, svesna njegovih nedokučivih očiju na njoj. Osećajući privlačnost koju nikada do tada nije osetila ni prema jednom muškarcu. Ali začudila se zašto je on svu svoju pažnju fokusirao na nju? "Nešto nije uredu?"
Zapravo. Ulovio je njen znatiželjni pogled. Klimnuo glavom u znak razumevanja i osmehnuo se.
Nešto kasnije. Udaljavajući se...Uvukla je vazduh kroz zube a na srce joj se spusti težak kamen
Želja i ljubav nije isto
Tri reči - ljubav, želja i nada. Tako je počelo.
Smešno.Ali nevidljiv njegov dah ne može da se smeje. Ironija je u tome što su se njeni snovi i želje već oprostili od jalove nade.
Iznenada. Otvorena i izazovna njegova odlučnost je iritira.
Zaboravljaš gde se nalaziš , užarenim pogledom reće Ti..."Radi se o dostojanstvenom završetku"..."Ništa ne traje većno pa tako ni ta bol što te je lomila na pola"...S osećanjem u jednom smeru koje te je unutar tebe same zaključavalo i gušilo.
Nepopustljiva si - rekao je.
To je tvoj utisak...
Ali je bila radoznala da čuje šta želiš da joj predložiš...Procenjivački ga odmeravajuči od glave do pete nekoliko puta. Ipak, nije ga posmatrala pohotno, već sa odobravanjem...Bilo joj je jasno da je to naizgled grubo zadirkivanje posledica kratkotrajnog poznanstva...
"Nadala se da nisi razočaran što je donekle prisna sa pridošlim gospodinom...Čula je njegov glas prepun veselja...Veruješ da te on- gospodin, razume i da će te celu noć držati u raju... Bila bih polaskana rekla je uz osmeh. - Mislim da je pravi gospodin - dodala je ljupko...Nadala se da je sad i Ti razumeš, da se je .. lepo i jasno izrazila .
Tako je, ali nekako drukčije.
Kako to? upita On...
Drukčije je zato što nismo ljubavnici...
***
Uostalom. I njeno srce je žudelo da se upusti u vrtlog koji bi joj na kraju pružio, ako ne osećanje potpunosti, onda makar opojno sećanje kad se sve završi i kad ponovo bude bila sama,
Bila je previše uzbuđena i uznemirena dubokim emocionalnim razmišljanjem. Emocije su joj isplivale na površinu.
Imala je dovoljno vremena za razmišljanje.
Pristojna porcija zbunjenosti, nije uopšte loša...Ali obzirom da je neprestano bila na oprezu, odmeravala je svaku reč i procenjivala svaki pokret.
U redu
Sigurnost, podrška, izazov...Lista je nepotpuna...Dakle. Nije želela da ti bilo šta duguje, ali si je naterao da ti bude zahvalna,,,I nikad ti ništa nije promaklo? Niti si ikada išta prevideo ili zaboravio? "Nisi zaboravio da ona nije stvar - i da ima svoje ime"(u pitanju je gospodin)
Razmišljanje o gospodinu - Ko god da je on , šta god da učini ili će učiniti u budućnosti ona će o njemu razmišljati.
OK, imaš pravo. Podigao je ruku pokazujući da ga je zainteresovala svojom izjavom...Ozbiljno je pogledao, a radost mu se čitala u uglovima očiju. - U pravu si. I nemoj to nikada zaboraviti...Da sam tip čoveka koji ne bi ženi koja mu se sviđa to i pokazao, ili joj čak u lice rekao "sviđaš mi se!"
Tihim glasom mu je rekla "Gospodin je ona sorta muškarca koja zavoli samo jednom u životu"
Oboje su se nasmejali i on je bez razmišljanja privuće k' sebi i čvrst zagljaj.
Ponekad, kad je napisala "Ljubavi moja."
Nemoguće je verovati. E. Sme li se nadati?
Živeti i voleti. Poljupce, poglede ili noći ljubavi...Ili ipak. već oseća olakšanje zbog izgovorenih stvari koje je već dugo nosila u sebi.
Čudno al' nije joj uopšte neugodno zbog toga...I želi da Ti još i ovo otkrije?
Nemir i nesigurnost. Nade i čežnje, uprkos melanholiji i ljubavnoj patnji, al' duboko u srcu bila je srećna u svakom trenutku, obzirom da je upoznala Tebe.
Da li je pratiš? Slobodno me prekini ako nešto želiš da pitaš. I meni je bilo potrebno neko vreme da sve shvatim, reće Ona.
Ali... Ti znaš šta ja želim?
"Preživeti sve još jednom, prisvojiti i sačuvati"
"Niko ne može dočekati zoru a da ne prođe putem noci" - Halil Džubran
Da
Stajala je mirno i gledala ga kako joj sporo prilazi, a u umu joj je sve vrištsalo u tišini. Nije smela da dozvoli da i on sazna! Plašila se. Taj mrak duboko u njemu, ta nemilosrdna okrutnost, primoraće ga da upotrebi saznanje o njenoj ljubavi protiv nje, a ona nije želela da mu to dopusti.
Uz sav njen bol...hladnoća bez milosti...ne bi uništila njenu ljubav prema njemu, ali bi na kraju uništila nju.
Veoma svesna toplote i snage njegove ruke, pokušavala je da se koncentriše na nešto drugo. Ali, bilo joj je teško.
Nasmejao se svojim dubokim glasom, sedeći na ogradi balkona da bi mogao da je vidi. Bio je tačno ispred nje i razdvajalo ih je tek par metara...Ovaj put zadirkujući je, pre nego što je ugasio opušak cigarete "I moj deo je lak" Glasno je udahnuo vazduh i u glasu mu se više nije čulo zadirkivanje kada je izgovorio par jednostavnih reči. Zar vam nije čudno da ste me zaintrigirali?
"Ti si sve ovo pretvorila u borbu", rekao joj je, a glas mu je zvučao sve više besno i napeto. "Nisam želeo da to bude tako, ali ako ti želiš, ja znam kako da se borim."
Ovog puta nije pokušala da se oslobodi njegovog stiska, jer je znala da će je njegova snaga poraziti.
II deo Plave beležnice
