***Arapska Poezija

    

Nazik Al-Melaike (rođ. 1923; Irak


                 Na  Kraju  Stepenica

Prohujaše ugasli dani
ne sretosmo se, ne sastavi nas ni fatamorgana
a ja sam sama i živim od slušanja koraka tama
za oknom grubim, za vratima
Ja sam sama . . .
Prohujaše dani
Hladni vukući . . .  nespokojstvo
vukući se ljenjo za vratima
dok osluškujem i ponavljam bat im nemiran
Prođe li to vreme? Il' je to drhtaj spokoja?
Utonusmo u iluzije
Minuše dani
dani što ih sledi moja strast. Gde sam?
I dalje uporno gledam uz stepenište -
ono ima početak i kraj?
Počinje mi u srcu u kome su nemir i tama
Gde li su vrata skrivena?
Vrata stepeništa?

                               *
                             * *
Prohujaše dani
Sresti se više nećemo, ti si tamo, za snovima
na obzorju u kom stoji Nepoznati
a ja koračam, gledam i spavam ...