Nakon nekog vremena zastala je pogled zaustavi radoznalo razgledajući sad ruševine velelepnog zdanja koji se nalazio na brdu. Koračajući kroz grad, okruživale su je prilično obične zgrade, koje nemaju onaj evropski sjaj. U ovom gradu koji je bio preko 5oo godina porobljen, nikad nije postojao
"barok", "rokoko", i "ort-deca".Ipak u njemu postoje, često i usred grada ostaci iz mnogo starije istorije, kojima se može pohvaliti retko koja prestonica Evrope.
Sunćevi zraci su se probijali kroz ostatke nekad velelepnog stubišta, stvarajući cik-cak linije koje su treperile po velelepnim ruševinama zdanja, kao kad vetar pomera nežno grane. Na zaslepljujućoj svetlosti prizor je izgledao gostoljubivo i kao iz bajke. Misli su joj opet odlutale,tamo, tamo negde je on.Ma koliko je ovaj velelepni prizor želela da ureže u pamčenje, ustručavala se da ide dalje. Zato se zadovoljila obilaskom okolineTe ruševine sad, nekad su bile pune vrtova ogradjenih zidovima, smeh ljudi koračali su ovom poploćenom ulicom izglačnog kamena.Vreme uvek uzima danak tako je i ovde.. Nakon nekog vremena odustala je od razmišljanja vračajući misli u sadašnjost.Krenula je ni sama neznajući kuda.
Na uzvišici gde se nalazila gledala je kako svaki čas sunce nestaje za oblak bacajući senku, da bi se pojavilo malo kasnije terajući senku niz padinu brda. Bio je to uzbudljiv prizor. Opet se prepustila da je radoznalost povede što dalje u prošlost.
Dugo je hodala. Nije tačno znala koliko dugo jer se nije setila da ponese sat. Stomak joj je govorio da je vreme za večeru. Gorko se pokajala što mora da se vrati. Pokušavajući da se priseti kojim putem je došla, krenula je nazad.Dok je silazila niz padinu setila se citata Grčkog Filosofa, Epikteta.
"Ne zavisi od tebe hoćeš li biti bogat, ali zavisi od tebe hoćeš li biti sretan"Polako je koračala a On je ostao i dalje tamo...Bila je suviše uzbudjena. Zamišljala je njegov zarazni osmeh i smešak dok se prisećala razgovora koji su vodili preko telefona. Nije znao ? Dora se uspravi nakon obilaska prisečala se: Rima..Egipta.Grčka, da tu je završila. Šetajući, mislila je kako da izbije iz glave "Drugu stranu "u dva pravca",konačnih stvari postavljenih prema formi istine na osnovu, naime, da ono konačno jeste svoje vlastito biće, ali isto tako i nije svoje, nego biće jednog drugog, a nužnost je unutrašnji odnos koji kao takav ona još nije u sebi postavila.". Dora se nasmejala - Ne uspeva mi...
Ptica bez kaveza u srećnom danu
spaja se s nebom, sleće na granu.
Opojnom pesmom od one strane,
Brižnom bršljanu prepliće grane.
Na kraju puta bez bola i straha,
Na izmaku dana,od jutra do mraka,
Kroz beskrajnu zvezdanu tišinu,
Srebrna svetlost pleše kroz tamu,
Sa zarobljenim pogledom,u drugo....
Plava beležnica
Sećanje
Uzdah
Nada
Pamćenje
Tetura u dva pravca
Tišina
Zaranja
Uvija se
Sustiže
po drugi put
Probuđenu radost
Da
Do, sutra, sutra
Krene
šapat
kud on ide
Obečanje
kao zalog
bliska reč
Prašta
Gasi
u drhtavom srcu
neproziran mrak
Predajući tajnu
ide za njegovim zagrljajem
Obmana
Sa malo radosti
Uteha
Jeza zahvata telo
juri gore-dole
u dva pravca
Zabavlja me da slušam
kako ponavlja
Isto...
drugi put...Nešto sasvim treće.
I ako je udaljen od Pariza. Kraj je lep kao Italija. Po ko zna koji put predlozima iznenadjuje Doru.
Nakon razgovora, više nije bila stroga i hladna. Put je zaokupio sve njene misli. Robijevo dosta veliko bogastvo dozvoljavalo je Robiju da vikend provodi veoma često van Pariza.
Kad bolje razmisli, izmedju Robija i nje uvek se mogao naslutiti neki čuda fluid. I ma koliko važila za osobu koja ume da kontroliše svoje emocije, kad bi se našla u istoj prostoriji sa Robijem, napetost koja je postojala izmedju nje i njega jednostavno joj je ponekad paralisala dah i pomisao na njega uvek joj je u grudima izazivao neverovatan osećaj topline...
Što se Dore tiče, sva njena osčanja gubila su se u obožavanju opet i iznova " njega ?" Njena velika i jedina ambicija sad kad je zašla u godine i zaokružila svoj život bilo je : Provodila je dane u preuvelićavanju "njega", i duboke mudrosti koju je pokazala vezavši svoju sudbinu za sudbinu jednog čoveka. Njegova stalna odsutnost, mnoštvo poslova, malo vremena za ljubavne razgovore, dopuniše blagovremeno dejstvo mudre politike koju je on verovatno razumeo po pitanju Dorine tolerancije.
Dora naposletku postade nestrpljiva što se tako retko vidja sa čovekom koga je stvarno uspela da zavoli. U jednom trenutku zle volje poćela je da piše. U toj neobićnoj prilici snažne crte karaktera urezane dogadjajima iz prošlosti dodjoše do punog izražaja.
- Da bi bila krajnje privlaćna, Ljubav mora da bude više prisutna. Dokle god osečanje bude poćivalo na mišljenju - ljubav, ono će nestati s' ljubavlju. Ljubav iznenada izranja. Inaće ona ne bi mogla niti da vlada kao ljubav, niti da se učvršćuje. U osečanju ona nalazi svoj lik i svoju prirodnu postojanost stremeći k jednom božanskom žarištu duha koji je tera da osečanje-ljubav-njega-nju, privlaći uvek unapred. Jednom ostvarena ljubav, kao svesno središte može da izmeni osečanje samo poniruči u samu sebe, jer ona-ljubav, je sakupljač i čuvar energije...
Kroz bezumlje u drugom pravcu,
Oklevajući nesigurnim korakom,
zaboravlja da je to noć,lutalice
s' dilemom u hodu, strah i slabost
skretničara,prestanak snova i lažnih reči...
Bučni smeh ne otkriva tajnu,noći rasprslom šarmu,
Nazdravlja sa čašom u ruci:
Magiji prolaznosti ... zalutalom sečanju,
Tamo gde bilo nije ? tamo ga nema ...
Da reće .Moram reći od kako se družimo, da sam neverovatno nadahnuta. Lepota druženja deluje na mene reće, i na mene reće On.
Zamahnu desnom rukom i potapša sebe po grudima, tamo gde mu j srece, - Da pogadja me baš ovde.
Uzela je svoji čašu sa sobom i krete na terasu.Osečam da moja ljubav nastaje sad i ovde s' tobom reće on. Možda će i tvoja ? Ona ne odgovori ništa.Znam da bi želeo da kažem potvrdno, ali zaboravljaš da čovek jednovremeno teži za bliskošču i nezavisnošču, za jedinstvo s' drugima i u isto vreme za očuvanjem svoje jedinstvenosti i posebnosti. Kad bi samo znao istinu pomisli Ona. Lagan povetarac poćinje iznenada da duva,obasjani svetlošću sunca, on sebi po ko zna koji put ponavlja:
Ja sam teške naravi, umem žene da šarmiram osmehom, i poće da je odmerava , zainteresovano. Znao je da je laka da plane. I dalje nosi tamu prošlosti u oćima, uprkos vremenu koje je prošlo.Ona je jedna od onih žena koje je nemoguće ukrotiti. Svojski će se potruditi, a dal će uspeti? Priznaću sebi biće, poraz ili uspeh. Počeo je duboko da uzdiše. Ona ga posmatra i vidi da je nećim duboko dirnut.
Divno !- Uzviknula je -znaš, i ja to umem. Duh vremena -sanja ćutke... svoje lične emocije prema njemu nije nameravala da koristi kao javnu poruku... Duboko pitanje neukrotive neizvesnosti u jednom trenutku kao tvrđava od peska nestaje... Al' - u odnosu na surovu istinu... pokušavala je da shvati ali ne njenu otrgnutu prazninu! našla je put Nasuprot "prkosu"... a, posetilac...koji večito diskutuje...Sad se je ućutao, ali to neće dugo da traje...Priznaje... Nikada nije osetila potrebu za posedovanjem...Njoj je bila potrebna navika - ako ona postoji...Ali laknulo joj je kad je shvatila da joj se niko, ako bude vodila računa, neće obratiti po imenu...Vidim da ti je mašta jaća strana reće ona. Dok su hodali čuli su cvrkut ptica koje uplašene njihovim prisustvom uzleteše.Tokom čitave šetnje prićali su kao stari prijatelji.
" Znala je Ona... da je čovek bojište na kojem se sreću dve jednako moćne sile :nagon za životom i nagon za smrću. To su biološke sile koje se mogu naći u svim organizmima, uključujući i čoveka. Kad se nagon za smrću pojavljuje na spoljni objekt, on se pokazuje kao nagon za uništavanjem: kad je ostao unutar organizma, teži za samouništavanjem To vreme je prošlo. Život i smrt, ljubav i razdor
dan i noć, belo i crno. Sve su to simbolične formulacije. Ideja dobrote i razaranje. Oba nagona su urodjena i jednako sposobna u čoveku ? Izmedju moći i nemoći, izmedju vrline i poroka. Racionalna
mržnja-ljubav, ima važnu biološku funkciju: ona je ekvivalent akcije koja služi zaštiti života. nastaje kao reakcija na životne pretnje i prestaje postojati kad je pretnja uklonjena. Mtžnja prestaje, Ljubav biva saputnik težnja za životom, ona najzad shvata svet, mentalno i emocionalno, s pomoću ljubavi i s pomoću razuma. Ljubav joj pomaže da prodre kroz zid do drugog bića da ga shvati i bude shvaćena....Ljubav je suza nikad neisplakana...Ponovo ću pokušati..nikad nije kasno ,reće Dora.. Ipak smešeći se korača, načas samo načas, ovladala je svojom tajnom,dugog budjenja..."
Gospodar ljubavi ime je tvoje !
I, cele noći isto tako,u žedji srca
prepoznat bes koji gori,
Nit' je veže niti je spoji.....
Bio si darežljiv pa zahvalan
Zove te polako - u sebi ponavlja
" želiš vlast, a nisi je tako ",I koje zove ?
Ako je tako ? Onda bar da bude bolje,
Ne, ne bi bilo loše. kad ona stane,
Prožet nežnošću prikradi se,
da shvat izmedju smeha lagano,
da ništa se ne zbiva, ili se ljubav zbiva ...
Dorine oći se raširiše. Želim sa usnama da dirnem tvoju kožu, na vratu, i tamo iznad uha. Reće on.Ustima se kretao preko njenih usana molećivo, sve dok ona nevoljno nije rastavila usne i primila njegovo zavodljiv poljubac. Ljubio ju je duboko,strasno, senzualno. Nije pomerao ruke. Samo ju je čvrsto grlio, sprečivši je da se na bilo koji način pobuni i odupre. .Kad je konačno podigla glavu, bila je potpuno bez daha. A zatim joj se razum vratio. I pretvorio u bes. Ključali bes,
Znaš li kakav je to osećaj reće.Ostavi se toga reće Dora. Polako joj je prišao bliže, njegovo prisustvo poćinje da je uznemirava.Njegove pokrete poćinje da prati iz ćiste radoznalosti.. U trenutku Dora pomisli, da ništa ne zbližava ljude toliko koliko osećaj neizvesnosti - zbližavanje, pomisli ona. On je što se toga tiče stari djentlmen pomisli Dora. Još uvek je stajala i ćekala. U trenutku reće - Mnogo ti hvala - izlete reć nenadano iz nje kao po inerciji. Oboma je bilo prilićno nelagodno, kao da ne znaju kako da se dalje ponašaju.
Bilo je zabavno, najverovatnije da će još koji put pokušati pomisli ona. Drago ti je što si se u momentu spasila - podarivši joj svoj najšarmantniji osmeh. Hvala reće ona. Znaš li koji je danas dan, brojiš li ih uopšte ? Misliš od našeg prvog slućajnog susreta ? Da, pa hvala još jednom. Moram krenuti. - Pazi kako voziš. Stekao je utisak da želi što pre da ode.- I srećno s knjigom. -A da ! hvala ti. Svako veće je tako. Ako tako nastaviš, nikad nećeš zboraviti prošlost. Ona se nasmeja. Njegov pogled luta ka njoj dok je ulazila u kola. Ona mu mahnu dok je polazila i on njoj odmahnu. Znao je da se ona bori protiv nagona, još dugo je zurio za njom. Ali je bio zatečen njenom spremnošću da ga neprihvati.Ovo je bila jedina rasprava koju nije bio rad da izgubi. Volja - moć, unutrašnji je pokretać živog.To je životnost živog. Postojati, kretati se, samorazumom odrediće dalji pravac. Zna mnoštvo odgovora o unutrašnjem glasu koji optužuje i brani(brigom za sebe),kao harmoniju unutar nje same. Dali je to moralno čulo, ili kriva emocijonalna reakcija.Pitanje On-Ja, ostaviću otvoreno.Znaći kako jeste, vreme teće. Spremam se iznova na put
Čulno dobro..Važni su problemi ipak ostali bez odgovora i nedirnuti. Problem motivacije.U suštini ona se ne boji kazne već ponovnog odbacivanja. Ovog puta bila bi jako povredjena. Dosta je bilo kažnjavanja, sad imam volju i životnu moć reće Dora, dozvoliču da u mislima strasno....?Glumimo srecu.Svest joj se u momentu pomutila od agonije koju su izazvale njegove reći. Morala je da stisne usne kako bi zadržala glasan oseh koji je pretio da joj se otme iz grla.Laku noć - prošaptala je...
vrele misli i želje
Unutrašnja bura, blag dah ! najduži put ispija
bez reči, reč
I reč što ni reč ne reče,
Raskomadonom vetru što piri,
izmedju njega i izmedju nje, varljivi sklad što budi nadu,
Sam ide dugo..duže u beskrajno ,
čudni.. lagani let kroz sivu maglu,
I, vihor stvara ko' najlepši san,
Utočište može l' da zna ?
- Bojim se da će tako biti: - Vidjaću se sa Robijem, i Aleksom. Znala je da to nije bilo
pošteno s obzirom na osećanja i namere koje su Aleksa i Robi imali..Šššš. Šššš.Sve je uredu reće prijateljica. Nećeš ih ostaviti, još većeras moraš saznati šta se dogadja.Smireno joj je objasnila svoju nameru.S obzirom na okolnosti svako ide svojm putem, mislim da je to jedino pošteno reće Dora..
Iz tog razloga verovatno nećeš prihvatiti ni Aleksovu a ni Robijevu ponudu reće prijateljica Dori Osećam krivicu pa šta. Ja nosim gorku uspomenu više ... godina sa sobom, pa zar to nije malo melodramatićno reće Dora !
U trenutku Dora se našla stisnuta izmedju dva muškarca . Iako ju je Aleks uhvatio za ruku i spustio je na svoju , ona je bila bolno svesna muškarca sa druge strane.
Kad je povukao ruku unazad pošto je načinio pokret levom rukom, na trenutak joj je dodirnuo grudi.Zadržala je dah, pogledala ga iskosa i susrela se sa pogledom podjednako uznemirenim i naelektrisanim kao što je i njen bio.
I pitaš me:"Kako, da ti odgovorim ?" Zar nisi shvatio da s amnom jedino vredi razgovarati otvoreno. Ćim počneš da vredjaš, ja to osetim i odmah poćinjem da te prezirem. Situacija se čudnovato obrnula u odnosu na onu od pre neku godinu.Aleks je poćeo da se nervira, trepće i drhti u svojoj radnoj sobi, a ona u staklenoj bašti svojom otvorenošću i neposrednošću bukvalno obara njegovog prijatelja s nogu. Priznajem reče Dora, mladi su nešto mladji od mene; ili, možda nešto stariji? a ipak, kad se nadjem licem u lice s nekim mladim stvorenjem recimo od...godina, često u ustima osetim neku gorčinu i neznam šta da radim,
Ja..uh..hmmm. - mucala je. Proklela je svoju sposobnost odlučnosti i ostala odlučna dok je on posmatra, a onda im je najednom oboma bilo nelagodno, kao da neznaju kako da se pozdrave. Stekla je utisak da on želi da se razgovor produži. "Pa naravno da znam !" reće Dora. "Ne postoji ama baš nikakav razlog za strah. Mi smo prijatelji a ja ionako znam da voliš mladje"...
Tvoja shvatanja se nisu promenila niti će se promeniti.Da u nama postoje misli i želje kojih nismo ili smo pak svesni, koje podsvesno žive skrivene u našoj psihi.Ti na jedan ja na drugi naćin razmišljamo, o našem ponašanju motivisano ljubavlju,odanošću i td., s tim što si ti ujedno motivisan i željom za moći, i zavisnošću i po tebi je realno da partner bude tebi podčinjen..Po tebi svesna iskrenost znači relativno malo slobode,ti smaraš da sam ja svojom iskrenošću na tragu iluziji sreće koja se nikad neće obistiniti,i po tebi ja treba taj osećaj da potisnem..Ima li smisla...?
Al'. Topli letnji vetar uvek će da se seća svetiljke iza ugla i zvuka violine...
Jedan il' nijedan - Prvi il'poslednji -Ko si ti ?
Ispitivačko oko osmatrača,ljubav usred ljubavi
posustalog koraka, što te nikad ne spomenu?
Kroz plamen ludosti svetlosnog ritma prolazi,
nejasan put s' puno ljubavi u sebi, al' ne kleknu,
Kroz bes, na besu bes, neobićna i čudna mašta,
Zauzdan kraj ludilu il' njegov drugi znak,zaista jesi njen zanesen čarobni svet, hitrog šapata,
Neuskladjen osećaj, Ti, ko si - Ti si velika tajna,
il' ublaženje koje teši ? Portret poslednjeg koraka,
Uzbudjenje bez oslonca,jer ga u samoj-m, sebi
nosi-š....
Ispred ljubavi,grom života, energija moći,
Nije al' slićan im, spokojan neustrašiv,
usamljen, vidi se ovde - onde,razumno
flertuje, jest to je On !
O, samo da ona neumakne:
Bar ima svoja sećanja, uzbunjeno slučajnom igrom nespava,razbacana živa,
Nadljudska,čudna i strašna logika,noći i dana,
Kad ga ugleda dal da mu s' pokloni,
za mnogo njih odjednom - muki većitoj
uskomešanom osećaju spetljanom s ludilom,
Haj,hajdmo, idemo, ne oklevajmo,zatvori oči,
Kroz gusti mrak, razbesne nju ženu. Tihi šapat,
prozračna svetlost smelo ciknu, stanimo-te,
Ono je istinska litica bezvremen,očaj sa,
beskrajnim udarima,dubina bez mesta ,
Primećuje se namera i Njegova zabuna ili greška ?
Po nekad noću u susret zvezdama hita !
Skloni se. Ja ću, to je neki znak sudbine,
povlaći ruku i nosi sa sobom trenutak tako
sličan onom što s ljubavlju putuje i protiće,
bezglasno, tajno kroz samocu nemoći.
Ali, ti reč što izvire, melodijo svetlosti :
Naući je kako i zašto da veruje u zvuk što
osvešćuje zarobljen razum praznog sečanja,
raskrsnicu što udara u temelj prividjenja i,
zamišlja nagli dolazak uzdignutog talasa
Sklupćan kroz zov haosa uravnoteženim ponosom
sagoreva zaštićena u čorsokaku probudjenog mira ?
Ljubopitljivo
između vetra i dodira
provlaći se
Vizija i neznanje
kišnih kapi
tišine i spokoja...
Odzvanja -
U sve sporijem letu
mada stoji u mestu
vratiće se kasnije
s' pticom u srcu
Tajanstvenost grabljivice
i mudrost učitelja
Zarobljen u znoju od krila
kao izgažene dve barice
Nosi dane, sedmice godine
s kapljom ognja
Bliže istini kasni
Osušena suza iz sna...
Četrdeset osam sati mućila ga je grozica neizvesnosti. Naposletku on odgovori, mogu li vam pisati pismo.Teško bi bilo naći besprekornije rećenice, i koje bi odavale iskrenije poštovanje prema
njoj, da li će ona to uopšte shvatiti, pomisli on. Medjutim, ovo pismo koje je imalo za svrhu da priredi nekoliko prijatnih trenutaka, izlagalo je sve ozbiljne razloge za izjavu ljubavi, i ćak je ulazilo i u
sitne prljave spletke, koje su ga posle tolike njene rezignacije, prisilile da joj se i na ovaj način obrati,činjenicom da nikad nisu bili ljubavnici,i,tako
joj pojasni izvesne detalje u vezi suparnika koji je stalno lebdeo izmedju njh, njega i nje.
Kada je pismo bilo dovršeno, on pomisli da li da joj ga uopšte uputi, kurirskom poštom?
Neću kriti od vas, on je kurjak-moj suparnik, a vaša višegodišnja simpatija - Specijalni "Prijatelj, ili već kako ?" On će vas povrediti.
U tom trenutku pretvorio se u oči i uši. U vašim odgovorima draga prijateljice, neka ne bude laži:Ljudska priroda je veoma čudna, zar ne?
Ali nemojte smetnuti s uma da će onaj koji vas ne bude pitao možda osečati pravo zadovoljstvo, ako bude mogao da vam naškodi. Ja vas samo upozoravam reće on-to neču od vas da tajim-pismo koje sam napisao sadrži moje iskrene želje prema vama.
Ona ispusti telefonsku slušalicu, zastade kao ukopana.Ona zna koga voli... A zar nije do sad shvatio da njeno srce pripada drugom. Da dragi prijatelju ja tebe volim na svoj način bez ikakvih pretenzija . Uzalud mu je mudrost govorila je sebi U koliko ode,pomisli ona, "Po odlasku ovog čestitog čoveka, moja srceća če' definitivno biti degradirana", U tom času ona više nije mislila na sebe.Shvatila je da je to sasvim ljudski,način da izrazi svoje neslaganje i da je zaštiti s' mudrošču i zdravim razumom. Bilo je neminovno da je podseti...
A on, mućio se oko jedne rečenice, za koju je želeo da bude što ugladjenija, ali ga njegov duh ostavi na cedilu.
Pa prijatelju, šta čekate ? upita ona. Suze ga sprečiše da nastavi. Prekinu ču razgovor več je prilično kasno ! polako spuštajući slušalicu nije hteo da razmišlja i dalje o njoj. Znao je da je bezgranično voli i da ne želi da je izgubi vreme za povratak tamo, njegovoj kući se približavalo, poslovi su se gomilali i čekali na njegov povratak. Svakodnevni kontakti sa saradnicima nagovestili su mu da mora što skorije da se vrati. Na njegovom licu ubrzo se izrazi iznenadjenje pomešano sa krajnje veselim zadovoljstvom: zatim se veoma uozbilji. Dok je iznova čitao pismo koje će joj uputiti. Njegovo lice bilo bi još ozbiljnije da mu neke crte nisu pokazale krajnje lukavstvo, koje bi
odavalo i podmuklost kada bi sopstvenik tog lepog lica ma za trenutak prestao da misli na nju i kako
u isto vreme da degradira svog tajnog suparnika. Da ga potpuno udalji od nje zauvek. Tog trenutka prestao je da misli na svoje držanje.
Ko je taj čovek ćiju fotografiju skrivajući od svih, nežno gledate ? Ona je vrlo budna kad je taj čovek u pitanju, zar ona nikad neće ili pak ne želi da shvati o čemu se radi? To je opsesija koja mora prestati za rad nje, kad će prihvatiti pravu istinu ? Lepo pomisli on s lukavim osmehom, ali ja sam čovek koji bi mogao dostojno da ga zameni. I da bi joj pokazao svoju vrednost, to ću učiniti, sutra na
ručku pred svim mojim prijateljima. Definitivno ču se naći izmedju njega i nje."pomisli on" Nikad nije osećao u sebi više hrabrosti.
-Imam čast dragi moji prijatelji i ti draga prijateljice, da vam kažem i zvanično dokažem:
Ah ! pa to je upita ona pred svima: No pa to če biti kao u ratu, zar ne prijatelju dodade ona, obračajući se direktno njemu, Da odgovori on. sad ču samo jedanput da vas pitam, uzviknu on,
"hoče teli se udati za mene ?" Već odavno smišljam kad i kako da vam postavim ovo pitanje?
Moje namere su iskrene, i nakon vašeg odgovora otputovaće mo.
Nisam očekivala ovako direktno pitanje odgovori ona, i dodade....?
Vratimo se životnom talasu u pokretu, tamo gde smo ga ostavili, tj, sa ljubavlju i njenom
ekspanizijom. Poželeli smo da sa njom u nama zavlada duboki mir. U stvari to je kao pejsaž,dosta
slićan koji želimo u delovima da sačuvamo. Ljubav je u momentu nepomična. Medjutim ona se
ne može zaustaviti, osečanje se polako gomila spremno da izbije, da učini novi skok unapred
Šta ? Gde? Kako je sam život porast svesti, tako i osečanje-ljubav, uvek ide napred, to znači da se
tajno uzdiže, unutarnja energija. Tu i tamo dolazi do psihičke napetosti, otuda potiće prilagodjavanje
osečanja i ljubavnog pokreta koji okupiraju, njega-nju, i stvaraju jedinstvo.svesti, možda i isti izbija iz naše unutrašnjosti ka spoljašnjosti, gde biva kao pokret koncentrisan, bez granice
izvijajući se u spiralne linije osečanja. Nije li sve to "više nego početak"...?
u jednoj strogoodredjenoj tački, " izbiče plamen, nije li to?"
Ljubav je to i tu !
S' vremena na vreme,kroz prozračno jutro
na zraku svetlosti,usnuli gorostas,
kameno lice, kroz večito trajanje
s' nekdašnjim osmehom budi sećanje
i bez buke podrhtava...
Je li ti žao ?
Kada se sećanje u vremenu,
Posebno slikovit ritam - svuda i nigde,
s' mnogo čega u glavi -
približava svom kraju ?
A posle toga i ne bez razloga:
Poplava sreće, zanos u mislima -
počinje ponovo, da donosi nove ideje,
nadajući se uvek višem,
u kome je sve puno života,
nosi, kida i rasipa snagom trenutka što dolazi,
s' treptavom svetlošću,kao nikad pre ni posle,
ne gubi draž i smisao, s' vremenom,
Fino otmeno! i ne retko : putuje u sebi,živi u trajanju -
nećujni dah istine, pa i bez nade ..?
iz Plave beležnice
- Sećanje -
Korakom laganim na začetom putu...
Ponovo dolazi s' mislima u mraku
Pogled nespokoja traži ne bi l' našo,
Oproštajni pogled izgubljeno vreme-
Nečujni, i gluvi šapat, što se gubi,
Gde si, dal još želiš ? polako da hoda -m,
Zajedno uz tebe,sporo i polako,
Da prelijem čašu sanjarski ritmova,
i u njoj potonem....lomeć nepoznato !
S' važnim izrazom kreče i naglo se vrača
ostavlja sve što se nekad zbilo,
Hej ! - šapnu i podiže glavu prema njemu .
I,setise odjednom -Probudi se ja sam,
Vidiš li me,ili me sanjaš? Ili su u tebi iza niz drugih,
prazna kolebljivost i korenje mraka,
Ne shvataš, i ja plaćam.Možda bi pošla
A tebi, Ne nije rekla kuda da ode pre no
što dodje taj trenutak...da svaka se mudrost plaća ?
Kad ispred nje stoji svo sećanje što postoji..
- A kako se ti zoveš ?
- Dora, i šta radiš ovde ? Njegov sad već zapovedni ton, zadao je udarac njenom srcu. Zagledala se u njegovo lice, zaklonjeno senkom belog šešira sa obodom i mekom prosedom bradom i brkovima Namah nije shvatila ko je on. Bio je izuzetno zgodan, tamnoput i s duboko usadjenim očima, najtamnije kakve je do sad videla, uokvirene gustim crnim trepavicama. Gledao ju je s visine strogo, ćekajući njen odgovor. Tada je shvatila ko stoji pred njom. Niko drugi nije mogao biti. Držao se kao gospodar koji poseduje svaki pedalj ovog prostranstva, pa i nju. Plašim se da sam upala na tudj posed-zaboravivši na preveliku iscpreljenost, sad kad je znala ko je on.
- On klimnu glavom, njegov prodorni pogled i osmeh uveriše je da nije ljut. Da sve je ovo moje, izuzev Vas, rekao bih da si se izgubila. Pa dobro došla. Odakle si došla. Od vaše vile, bila sam tamo
sa Aleksom, pre izvesnog vemena na prijemu Vi i... brzopleto dodade želeći da opravda svoje prisustvo. I ti bi sad da se vratiš, zagledan u njene oći i lice. Pokažite mi put. On se nasmeja i odmahnu glavom. Dopada mi se tvoj duh, ne mogu ti dozvoliti da pešačiš sama po ovom prostranstvu. Bičeš moj gost u vili. Javiću da nam pripreme nešto za osveženje.. Dok je otvarao vrata od automobila zageda se ponovo u njene oći,i mahinalno je uhvati za ruku. Dobro došla u moj drugi dom - rekao je. Ovamo pridošlice nenavraćaju često, ali ti si mi, plašim se, naročito zanimljiva. - Hoćete li mi reći zašto ? On je slegnuo ramenima. Moraćeš ponovo i ponovo svaki naredni dan od danas da mi postavljaš to pitanje. Dora je odmahnula glavom sa žaljenjem. Na njegovom licu je zaigrao djavolski lep smešak. Hoćeš da večeraš s amnom ? - upita Na trenutak se Dora ponadala da stvarno govori o večeri, ali je ubrzo shvatila da većera znači ručak. Dorino srce uzdrhta, zar opet. U, Dorinoj glavi konfuzija, to je znači on !
A ljubav "Ona dobija jednu po jednu bitku, nije daleko od Dorinog pogleda i osečanja: ljubav je dakle na putu da. Nastaće radosna zbrka. Njihova osećanja poprimiće vremenom neprekidnost talasa, sličnog onom koji se širi po mirnoj vodi, Da li će zaživeti zavisi od njih. Ona zna kad kome da pripadne. Dora se trgla iz razmišljanja, s kim ja to pričam . On je polako vozio prema vili osmeh na njegovom licu nije promakao Dori, izgleda da ste zaspali. Da reće dora, sanjala sam...
Stalno isto pitanje- nedorećeno,
Oko hoda daruje neverovatnu šalu i igru
sladunjav osmeh koji dolazi od njega,
I pored sveg ostalog,
Za jedan tren se toliko zanela -
Tajnovitim izrazom lica, lišenog sjaja,
Nemajuči hrabrosti da digne pogled
a po nagonu i zadivljujućem strpljenju
s' radosnim sećanjem bez obmane -
istina prerasta u njenu snagu i
oprezno koraća napred...
Pa ipak.
Šta sad radi duboko u duši
Kratak dah sećanja,
Jedina istina, drhtave svetiljke mišljenja,
Surovo izgrebana tajnom predhodnih dana,
Izvrnut trenutak - znalac što pripada -
čas jednoj, a čas drugoj i trećoj biva bez ...
Saznanja razuma,naklonost bez žaljenja
različito od trezvenog duha -
Zna samo, da tu leži obična tajna
i pogrešan korak, i sve svodi na isto.
A ! Po njoj: postoji samo jedna opšta zbrka
Ljubav je nešto što blista,- ne zna za svrhu
I, da je kraj jednak početku,zahvaljujući duši,
Kao što iz iskresane varnice
blješti večita svetlost - vatre...
Senka duž cele noći-
postade hladna i suva- sklupća se
- misli da će hladnija biti,
To samo na čas pomisi:
Da će izvesno još negde sresti,
Da stvarnost izgleda ko'
nevidljiva igra vode.
Poslednjom očajnom snagom
ko' da se talasa, vika iz sveg glasa,
I, gle ko nekim čudom
protrlja ponovo oči,
i poče da se smeši..
Kroz ovaj život jedan
pre ustajanja,bio je -
njeno najbolje doba,
sjajni vrhunac obečanja,
užaren, bleštavi mir - trenutak,
godine pre ove druge...
A po čemu si toliko ubedjen da si prijatan ?
O čemu je reč- Otkud to?
Sumnja i teskoba - laskanje i obećanje,
Uzdrman kompleks - zarobljeno osećanje,
što uživa u snovima i prolazi koje kao da je ničije,
Svuda se nalazi veliki cilj nije samo bliži, on je preblizak.
Ali ! Ona dal pravi greh kad kažeš:
Gle, i ovde se maske nose,
sve je tako dosadno, a i sve drugo slično....
Mimo puta nek bude mnogo neslično
najžešće u umu i duši !
Ne drugaćije od daha izmedju izlaska i zalaska -
Jecajućeg zova - što opstaje, ulazi - uranja i
postiže cilj !
Dakle, još samo jedna malenkost:
Ona - ne nije ...slatka ravnoteža,
zalutalom oblaku što radja patnju -
izlomljenom sećanju - predah besu,
užurbanog hoda. Ona je predhodnica raskriljenog
talasa svesti, svest o ljubavi...trenutak u večnosti.
I na poćetku prazno, laž, mnoštvo ludila,
Izdvojeno svuda okolo kao najlepša stara pesma,
Tebe skrivenog kroz nepregledan sjaj iskušava,
i, tiho opkoljava !
Sad već po malo sečanje, na dohvat pogled
kraj tvog uzglavlja spava,
Bio si neko - trenutak kratak, s naviklim uzdahom,
Kroz male lažne ljubavi, svako veće zamišljaš
Njen korak, glas lik- tako malo, tako jasno :
Ali ! Ti neznaš,
da tražiš draž onu što nećeš, pomeraš svoju senku,
povlačiš lažni sjaj i bez cilja- panika u tebi odzvanja...
Ravnodušnost s malim nežnostima
prima kao preostali znak pristajanja,
Ne ja, reko'- Požuri molimte vreme ja
i tako, te većeri, čas, čas,večernji,
što stremi u susret noči, - I ovaj put ,
U svetlosti vatre - uzdah kratak i lep
vrti u krug nagnut zrak srebrnog meseca
pocepan plamenom, neobjašnjive lepote
Veoma lepo od tebe da si prihvatila moj predlog. Predpostavljam da njemu nisi rekla da sam ovde, i da če mo se češće vidjati ?
Da rekla sam. Uostalom prema njemu nemam više nikakvu obavezu reće. Njega i prošlost ostavljam iza sebe definitivno sam rešila, iluzorno je. Iznenada se pojavio i podsetio me na nekad lepe trenutke koje sad željin da zaboravi, u ostalom on je tako hteo !
Tako sam i mislio. Zna li on da češ nastaviti da se s' amnom vidjaš? U tom trenutku setila se poruke koju je njemu Aleksu, ostavila na portirnici. A on počeo je da besni dok je čitao poruku. Pitao
se šta ga je više uznemirilo : to što je otišla sa njemu nepoznatim muškarcem i ostavila poruku, ili što je rekla da ipak tog istog želi da vidja. Morao je da sedne dok je razmišljao.
Napomenula je da je i on njen stari znanac, i da če s njim danas otiči da posete prijatelja koji je imao vilu nedaleko od hotela.
Dok se lagano kretala ka parkingu hotela, njen znanac napomenu da je auto parkirao u hotelskoj garaži. Izvini molimte reče on.
Imačeš tu čast da prva upoznaš kad stignemo i prijateljicu našeg prijatelja, upozoravam te da je jako - nadobusna - uobražena, i misli da ako je sa njim sve može i da joj je sve dostupno.
- O, biče mi drago - odgovori ona, trudeči se da zvući oduševljeno. Pošto je sela na suvozačevo mesto. Primetila je da je on iznenada postao uzbudjen.
Gde ti sad živiš ? - pitala je, radoznalo gledajući ga, elegantno obučenog za njegove godine izgledao je nestvarno pravi zavodnik. Živim nedaleko od grada, u jednom predivnom malom mestu.
Dovolno je mirno da se nakon svih poslova i gradske buke odmaram. - Jel' to baš mnogo zabačeno ? O , da ! Vrlo zabačeno ima asvaltni put do vile. Ima mnogo šume i vočnjaka. Možeš da dodješ da me posetiš reče on. Kad rešiš da dodješ ponesi drugi par obuče draga moja, obziro da će mo vreme provoditi i u dugim šetnjama. Hvala, dobro da znam. Verovatno če mo dosta vremena provoditi napolje. On se nasmeja na tu njenu opasku, i ona se od srca poče smejati. Nakon sega ovo je prilično smešno. Ona se za trenutak zagleda u njega, on je uhvati za ruku i nežno je poljubi u obraz. Ona iznenadjeno pogleda u njega, na to če on, pa nismo rodjaci već stari dobri znanci i čemu taj iznenadni pogled ? Znao je da je ona nepopravljivi emotivac i da s' vremena na vreme da bi prekratila vreme po nešto napiše. Upita je da li si nešto skoro pisala, da imam u tašni, ista je posvečena, kome upita on? Tajna - slatka mala tajna reče i poče da čita:
" Zna da ljubav jutrom se radja, ko sunčev zrak što stalno pada, on je predpostavio o čemu razmišlja.O zlatnom vitezu na belom konju koji nije tu da te spase. To i sama znaš. Ali ako i dalje budeš sama, plašim se da ćeš se izgubiti
Sa jutrom nestaje sva njena nada.. zar te je toliko povredio upita, odgovor na tu opasku je uskratila...Znala je - osetila je da je želeo da slomije njenu volju, a da ona toga ne bude svesna? a ni sam nije bio svestan da je ona prozrela manipulaciju.Karakteristićne su njegove reći, energija i držanje na kojem gradi znanje o stvarnosti, znanje o istinitom ? Ponovo se zapitala da li je primetio da je zavetna sveća ugašena. - Ne,ne. Odlično mi je kad sam sama. Svidja mi se mir. To je zato što pišeš. Treba ti malo vremena da budeš nasamo sa svojim mislima. Da dragi prijatelju, još uvek, uostalom još izvesno vreme ću razmišljati. A onda upita on ? - A onda, Ah onda...
Jasno ispoljavanje želje volje i osećaja koje klasifikuje ljubav ( indirektno, konstrukcija ljubavi koja se obnavlja ), u kojoj on i ona figuriraju samo kao nastavak jednom prekinutog. To nije greška koja izobličava fenomen ljubavi. Prema tome, postavljena u okvir nove pojave, korak mišljenja je mnogo značajniji od bilo kog prema, makar to bio i prelom novonastalog osečanja, Oni vremenske stepenice polako prelaze, i ako su ih več po ko zna koji put prešli, radjanjem misli neposredno sledi harmonizacija spajanja, oni se uporedjuju, " ona sa njim i on sa njom". Ljubav rešavaju time što je nemere !....
Krit,oktobar 2017.
Samća je čini mi se, prihvatljivija i opravdanija pomisli ona.
Stajala je naslonjena na terasi izdvojena od društva slušala nemo misleći o njemu, i pitala se šta je on uopšte želeo ? Bolje bi bilo da udješ. Jesi li usamljena ? - pitam mada znam da je pitanje glupo pošto je očigledno da nisi sama. Ona frkne usamljena ? - Da, ja sam usamljena. Veoma usamljena.-Reči su se u velikoj žurbi iskotrljale iz nje, dok je društvo veselo prićalo i prisečalo se predhodnog vremena.Njen pogled je prelazio sa njega njenog prijatelj, na nešto drugo što on nije video, kao da pored njega ima još nekoga, ko je uznemirava.
Razmišljala je o nepravdi koju joj je naneo i koja je izludjuje. Da li je znao da je u trenutku izabrala njega umesto raja ? Da li zna šta je žrtvovala samo da bi mogla da ostane blizu njega ? Ipak rešila je sve da prekina.-Svaka draž ima svoje kriterijume za procenu vrednosti a on je sve pogazio!
Pričala je dugo sama sa sobom na tom magičnom mestu medju nestašnim talasima dok su udarali o stene a svetlost meseca ih obasjavala. Sve je delovalo nestvarno. A ona želi da sve nestane i da ova noć sve to što je bilo proguta. Stajala je blizu njega naslonjena na terasu i okrenula glavu ka njemu. A njemu. Oči su bile mračne a pogled napet. Znala je da će je poljubiti. Nije imala vremena da razmisli, pa čak i da jeste, ne bi izmakla i pokvarila trenutak slabim izgovorom. Nesmotren deo nje želeo je da je on poljubi, dok je onaj oprezniji bio učutkan njegovom požudom. Uostalo od sad će prilićan deo vremena provoditi u drugom okruženju....
Krv joj je udarila u lice.-Ovo-ovakvo njegovo ponašanje bilo je iznenada, obićno nema naviku da...
Ali on ju je sasekao svojim ponašanjem. Ne stvarno ne.. Nije trebalo da se tako ponese ničim izazvan. Ipak šta je tu je on ostaje tamo gde je i bio, i da nezaboravim - Drago mi je da ti kažem. Ako će ti biti lakše, i dalje te poštujem.- Ovog puta ona se nije šalila. Nasmejala se, osećajući se budalasto.
On "Tamo", ni za trenutak nije bio iskren.Počela je da se smeje-Ona zna da može. Mora da se usesredi.Njen um je mnogo jaći,rešila je da nastavi dalje, i shvatila je da on njoj nikad nije pripadao niti će pripadati. Dobro, ići ću dokle god budem mogla. Ne tražim mnog.Samo ono što mi pripada.On nek živi u svom svetu,uvidela je da nemaju ništa zajedničko...
Drago mi je što smo najzad svi skupa. Nakon toliko godina, putevi su nam se opet ukrstili. I po ko zna koji put da ti kažem onda kad si se izgubila slučajno ili namerno ? Ali opet si pronašla put do mene - rekao je tiho. I meni- odgovorila je dok joj je u stomaku igralo na hiljade leptirića zbog njegove nežnosti. Smešeći se, podigao joj je bradu i ponovo je poljubio, strasnije nego prvi put, a ona, je opijena njegovom blizinom imala utisak da se uzdiže iznad tla. Želim da ovaj trenutak traje zauvek-rekao je spustivši usne na njene i onemogućivši joj da odgovori.Uostalom i ti dobro znaš kao i ja...
Sedeli su u salonu i pili čaj od listova cvetova ljubićice. Dok je društvo na terasi bilo zaokupljeno prićom...-Zašto ne odeš malo da prošetaš i izbiješ iz glave predhodni dogadjaj ? Predloži joj prijatelj..-Odlično. Ovo je samo sitna prepreka preko koje ćeš hrabro preći.Prepusti sve meni. Istog časa ću telefonirati i rezervisati hotel. Hvala ti što si tako strpljiv. Odlićno pridružimo se ostalima.
A ona. Nije izgubila veru u samu sebe i u druge da postupaju ljudski implicirana izvesnošću zasnovanoj na vlastitom iskustvu a ne na podredjivanju autoritetu koji nalaže odredjeno verovanje.
Da li je moguće imati ljubav ? Kad bi odgovor bio pozitivan, ljubav bi trebala biti stvar, supstancija koju je moguće imati, posedovati. Ali nema stvari kao što je "ljubav".
"Ljubav" je apstrakcija, otudjeno biće, mada niko nikad to biće nije video. U stvarnosti postoji samo čin voljenja. Ona implicira brigu,poznavanje, reagovanje, uživanje prema osobi, slici, ideji.
Ona znači oživljavanje povećanje njegove/njene životnosti. To je proces samoobnavljanja i samouvećanja.
Obe osobe su žive. A on gospodin pre njega, ljubav je ugušio, umrtvujući je zloupotrebom - stvarnim nevoljenjem..
Uprkos svemu šta ?
Ne mogu da se setim
da li sam pitala ? - to nije
bilo pitanje.
Ali !
Da jeste..? Volela bi da nije:
Ostila drhtaj srca -
dok ubrzano lupa i
prigušeno kuca.
Stanje euforično-nekakva igra
s' rukama.
Eh ? nije važno -
uprkos svemu pokušaj
Da, To bi bilo divno.
ajd' što pre - dok neovlada
mirna i tamna dosada .
Jer odlućila je -
"Znaš li, možda, šta je odlučilo "?
Prepoznavanje sopstvene nespretnosti,
Da,..Da..Da-a, zna,
Izgovor da je dah zastao -
Da je pogled zalutao -
Prolazi trenutak sećanja - za jedan,
kratak tren..
Ono čega se sećala da je najlepše,
Od pre izvesnog vremena -
zvuči bezobrazno otužno - tužno...
Uprkos svemu
nešto čudesno
tu-iza
možda
malo bliže
Pored snažnog hrasta
i vitog bora
vreme teče
sečanju
pred mrak.
"Ja"
"Ti" za tebe
neshvatam...
zašto ne bi...
Delili ono što ne pripada
nijednom od nas...
Mračna nemirna noć,
Slučaj jednostavan, tajanstveno smišljena
Ustaljena navika - mahinacija,
Na tvom licu prezriv osmeh,
Tu si ispred... Slušam
Pokušah da sakrijem zbunjenost,
Ali, pomislih, nek ide do djavola.
Zašto kriješ, da li si ili nisi razumeo,
Samovoljno iskustvo svih pojava,
Iskonski instikt, uzdignuće goni na pitanje
Apsolutno beskonačno zamajavanje
Potajno, slučajno, kad si bio ovde ?
Ponovi rečenicu...
Neodredjeno jedinstvo,
Gasi-poslednje uverenje,
i vraća unatrag lažnu sliku u dve boje.
Objektivno opstaje - a priori -
Obmana lekcija koja se pamti.
Reči su uvek opasne - po sadržaju strane,
za ograničene prolazne stvari,
Ali ! ipak ništa u poredjenju prem,
Ljubomori bez rizičnog skandala.
Noć kada je trebalo da krene,
do najudaljenijeg kraja
U očima nešto jače od straha
Neka greška-zanimljiv potez,
saznanje vlastite ljubavi,
Jedinstvo,lutanje,dosade,
Neznanje il' drskost,rasplet pun sumnje
S'razboritošču se bori.
Ali' da raščistimo,
Nenasita i žedna igra se ponavlja-
sve što se ponavlja dosadi,
Na kraju krajeva ona kroz život tera svoje,
A, Ti koračaš i suviše sporo....
I vrh svega, čuje zov ispod pogleda,
zarobljen u bezbroj likova, čovek il' ljubavnik,
Zarobljena navika tiho kraj nje, naglo se vraća,
Ostaje da otkrije skrivene tajne rasute svetlosti,
Nevidljiv kruži po usnama, misli slama opseda,
Pretvoren u nemir, zapoveda da i ona kaže,
Reč u reči.
Njegovu da reč iskaže !
