Njen univerzum

                     iz Plave beležnice

   

Tek što se vratila iz Pariza, a po izlasku iz aviona, Dora je bila  veoma zbunjena zbog Rajanove izjave. Pored preimučstva što je priznao da je voli, Rajan je ozbiljno priznao da je u nju jako zaljubljen. Iskrenost je  njegova najčistija i najviša vrlina.
       Ima dana kada je Dora razumela svaku izgovorenu reć, kojom se služio, ali nije razumela celu rečenicu. Razumem reće naposletku Dora.On želi da mu budem ljubavnica i više od toga. Pa ima li kakvu nadu da će uspeti ? To je sad pitanje pomisli ona. Do sad nije uspeo. Sad kad nisam ljuta razmisli ću. Ja sam i ovako zadovoljna, druženje starih znanaca bez obaveze, samo da on sad ne postane osvetoljubiv. Ne nalazim temparament svojstven geniju kao što je on, ali njegovi postupci do sad bacaju blesak strasti?
       Moram biti spora i nepokolebljivo hladnokrvna: s vremenom pa videču šta dalje reće u sebi.
       Kad god su bili skupa, slušala je dok je u slobodnom vremenu recitovao. Nikad te divne stihove nije slušala sa više uzbudjenja nego dok su bili skupa. Kad bi završio prišao bi klaviru i nastavio sa izvodjenjem: Baha, Šopena, Mocarta, bio je izvanredan pianista. Nastavila je da ga  analizira, zadovoljno je analizirala Rajana. Stvarno je bio božanstveno pristojan. Videlo se da je Rajan zaljubljen Ako voli to neškodi, važno je da nije nesrećan. Pitanje je samo čemu se on nada. Stvarnost, šta je to ? Samo da ne bude izvor nesreće i ovog puta. Rajan ima opor karakter i Francusku sujetu.
       Nikad niko, a ni on neće saznati ni jednu reć o svemu ni moja osećanja prema njemu - Rajanu. Dakle, neka mi Bog bude u pomoći ! izgovori dora tiho u sebi...
    " -Netreba biti opsednut potrebom da se ljubav obezlići( ili je ućiniti bezlićnom), to je nešto za divljenje.
       Energija-novi duh. Energija nova ljubav, to više nije bezlično. Poštovanje ličnosti je smisao prave prirode. Jer sredjujući u sebi, moć reči "ja", privilegija je ( ili pre nedostatak ) to je pravac najrealnijeg i najtrajnijeg osečanja na svetu-ljubav, "ja", smatramo-neponištivo se  treba shvatiti da ljubav nije tamnica iz koje treba pobeći....
       Sve naše teškoće i naše odbojnosti raspršile bi se kad bismo zatvoren skup organizovan oko jednog sedišta-ljubav zanemarili. Što je veći obim koji obuhvata-osečanje, to je bogatija, dublja ljubav - uzviknula je iskreno impresionirana...Konačno je glasom koji nije baš bio sasvim njen upitala...Brišući suze od smeha sa obraza Da. Šta je u tome loše?: to je duh-vidjen s naše strane- prevashodno sila - ljubav....Da li sam u pravu vreme će i ovog puta presuditi reće Dora...Odlučnog izraza lica je odgovorila na njegov prodoran pogled...Nikad nije saznala da li je mislio na to da je preterao u pokušaju da je zavede..ili pogrešno tumači njegove postupke...Oh, hvala ti...Znam da ćeš se prisetiti ...Nisam bila spremna na ono što bi usledilo...Mene ne možeš prevariti...- Do...do...dobro sam...Neutešno gledaj me...jesen je, oluja bez oblaka i ljubav vidi lik koji polako umire..."

Prevarene želje

                              iz Plave beležnice
                                  ... sećanje...


Čekala je čas svoj !
opran blistav poput snega,
I poslednji izraz misli,
Kao kosa zamršena !
Uvek misli razasute,
Zbunio je nikad nisi.
Pitala se uvek gdi si ?
Nisi reko nemoj poći,
Šta će ?Gde će ?
Dal da beži ?
Dal da čeka drugo vreme ?
 bi l' to hteo? sad joj reci.

Zar Ti

Ko zvuk, il tajna, noći i dana,
dodir sreče odjednom se smanji
u prvom jutru i zori što svanu,
        začudjen,
poklon davanja, prvog i pravog,
noseći odeču uzdaha i treptaj rastanka.
Nada se da, sutra hoda i kruži
       kroz ovu pesmu

Val života

Ime znaš ? Nikom ne reci,
Po nekad u mislima spomeni !

Čudesnu Ja,konačno sam shvatila,
U igri života bejah pion
Žrtvovana svakog jutra i većeri.
Većeras tiho spusti se
Sačekaj, uljuljkaj, Al'ne sad
Možda ni jednom-nikad...
Sputana još uvek sanja
dan kad će saznati
sve male tajne zalaska sunca
pa nakon zalaska sunca...?
Ti...prošlost !da li je sećanje ljubav?
trenuci slobode-nevezanost,blaženstvo...

Šapat

Na usnama nema smeška,
Čim ga spazi za istinu i laž smelu
Ne prigli eho njegove laži, da ga pita,
Je l' joj i smeškom nasmejan tepa,u nj
Šapat od meda, reč boli i bludi, šta hoć' čini,
Slatkim podsmehom i skladnom pesmom,
Zamka prazne lepote bezočno traži,tepa
I šapće traži, "Daj mi srce tvoje i um !"
Svidjaš se, veruj,slušaj"ja nisam sto sam bio"
I s'osmehom iz ruke pobeže ruka...

Uzajamni interes

     

Ipak je sebi priznala, da u slućaju uzajmnih interesa odnos je odredjen, činjenicom to i jedan i drugi uvidjaju i da od njihovog druženja i on i ona imaju tako mnogo koristi.
        Ona je u mislima stalno tamo negde kraj onog.. i svakodnevno išćekuje njegovo obračanje i biva potćinjena njegovoj želji koja polako prevladava onaj osećaj "apsolutne zavisnosti". Neodoljiv nagon i želja da ga vidi za nju postaju energija koja je hrani i ista je održava u stanju većitog iščekivanja, a do kad morače sama da odluci ?
        A on njen prijatelj koji je ovde i uvek tu, donekle je upoznat sa... On je priznao, da je shvatio upoznavši nju, upoznao je svoje doba, i godine koje on i ona imaju,  i pre nje bio je dovoljno bogat, a sa njom ona postaje još bogatiji. On još nije došao sebi od dubokog zanasa u koji ga je bacio dogadjaj
kad ga je ona večeras pozvala k sebi. Čim ga je ugledala: izgovorila je: Ja sam dosta zadovoljna vašim dosadašnjim ponašanjem. Vi ste do duše veoma obrazovan, pa čak i promišljen, mada to neispoljavate uvek:ali vašesrce je dosta dobro, čak i plemenito, vaš duh je snažan. Uglavnom vidim u vama iskru koja ne sme utrnuti. U svojoj velikoj zahvalnosti, on htede da se baci na kolena i zahvali, ali u njemu nadvlada iskrenije osečanje, pa oni su ipak jo šuvek samo iskreni prijatelji.U trenutku slabosti, on joj pridje bliže, uze joj ruku i prinese ustima. Šta je to ? uzviknu ona ljutito: ali su
 njegove oči govorile još više od njegovog postupka.Ona ga pogleda začudjeno: glas joj postade blaži. Pa dobro osečam naklonost prema vama reče ona. Znao je da će druženje sa njom biti teško zbog osečanja koja gaji prema...? U njenom pogledu spazi nešto što vredja. Tad polako birajući reči obrati se njoj. Da li u istinu želite da se družimo ? Dragi moj prijatelju. Budučnost u našem zajedničkom druženju: to če biti spas. Ako se čvrsto budemo držali istine, ranije ili kasnije naši če
neprijatelji malaksati.Prošlo
 je toliko vremena kako od nje nije čuo ovako prijateljski glas. U trenutku oprostio joj sve njene slabosti. To je bio znak da polako poćinje da stiće preimučstvo nad...?
njegovo nadanje beše ogromno. Ja sam to shvatila, kao i vi, mesecima sam sebe osudila ne ostajući ni trenutka, a da nisam razmišljala o "njemu tamo". U potaji sam želela da mi se obrati jednom rečju
koja bi mi stvorila toliko prijatnosti, ali on je znak svoje oholosti iskazao, to je osečaj njegovog dostojanstva. Osečanje koje sam prema njemu gajila, polako počinje da osetno popušta. A sve zbog
njegovih prijatelja, a mojih neprijatelja? sve je to ružno, i utoliko ružnije ukoliko je slika istinitija, a svakim je danom bivala. Draga prijateljice: "Da li če neko ikad moći zameniti njega!" Neznm ?
        Dragi moj prijatelju, on ipak nikad nije shvatio da "ljubav" nije dužnost koja se nameće, več
da je ista čovekova vlastita moć da bude izvan kruga u kojem je, ista je test vrednosti i želja, a to
isto ne znači želje vredne zadovoljenja koje iziskuje užitak,"jer biti živ, voleti i biti voljen je
dinamičan a ne statičan poja.
        Nama je ljubav data,a mi po volji od nje možemo odvojiti jedan deo, ili je prihvatiti potpuno,
i da ona svoje svojstvo nastavi kroz delovanje na čoveka nezavisno od sveg ostalog, jer to je ljubav, ona je samostalna i istrajna.Ona je čista duhovna. Nju ljubav, osečamo i psihički-obuzima, i fizički kao odraz prema čovekovom spoljašnjem izgledu. Posmatrano u njenoj fizičkoj stvarnosti, ona se ipak ne može cepati. Ali uzeta u svom totalitetu, predstavlja  djinovski atom, njeno tkivo jeste
jedina nedeljiva stvarnost
(izvan misli, osečanja u kojima se  sredjuje i usredjuje na svom početku bez kraja). Ulazi u
svest i njeno mesto ostaje nerazumljivo za onoga koji predhodno ili uopšte nije osetio nju-ljubav
koja i čoveku pripada, sačinjava-nenarušivim jedinstvom svoje celine, svojom mnoštvenošću, svojim jedinstvom, svojom energijom: i celina mnoštva jedinstvenost, sve se nalazi u jednom neograniče
nom krugu....

 

Potrcko dostava Beograd

Pasivna i aktivna forma

    

Rekao bih da ti je hladno, podbočivši se iznad nje.Dora zapazi njegov struk, i upadljivu kopću na kaišu. Visok je imao je široka ramena. Lepo je gradjen , kao sportista , i sve mu dobro stoji. Čak i sad kada je zašao u godine, još uvek je imao dobru liniju. Njemu se dopada Dora.Ali njemu su se mnoge dopadale i odvodio ih je u krevet da bi ih ujutro odbacio kao prazne boce žestokog pića, koje mu samo privremeno umiruje bol.Smeši joj se, lice mu se promeni, usne su pune čulne, djavolski je zavodljiv.
     Hoćemo li ući u biblioteku, napolju biva hladno.Danas je drugi dan našeg poznanstva.Imao je bogatu biblioteku dora baci ovlaš pogled .Da čuo sam reće on, šta ti se desilo. Ćitaš Antigonu, reće Dora. Da i ja volim filosofiju, znam reće on. I njega sam sreo nekoliko puta u Š... bili ste skupa. Po tebi Dora,dali mi veruješ ? Na to će Dora:Mi svesno verujemo u čovekovu moć i dostojanstvo, ali-često nesvesno mi takodje verujemo u čovekovu-a posebno našu  vlastitu nemoć, objašnjavamo ih ukazujući na ljudsku prirodu. Šta je po tebi čovek upita on ?Čovek dobar ili zao? moralna snaga ćoveka. Ljubav kao produktivna forma odnošenja prema drugima i prema sebi. Ona podrazumeva odgovornost, brigu i znanje. Želim biti s' tobom Dora, pričaj mi o diskusijama koje si s' njim onda vodila...Drago mi je da se ne ljutiš na mene, obično ne utičem tako loše na žene. Pozvao je poslugu da donesu još jednu šolju čaja, ti drhtiš reće on Dori. Dali si ti nastavila dalje sa svojim životom.
     Dora obavi prste oko šolje i nagnu se nad njom kao prosijak nad posudicom s novčićima.
Savetovala bih te da ne trošiš snagu uzalud. Ti ga nikad nisi prežalila a prošlo je toliko godina.
Da reće dora i još uvek se nadam....

 

Potrcko dostava Beograd

Zoveš li je

  

U psovci tvojoj i tvojoj vrisci,
   Zoveš li je ti to ?
   Pomisli ona da sve vidiš.
   žuriš kroz noc ko bol
   i goriš bludiš iznad svega,
   činiš da strela ka njoj poleti,
   u teskobi i tvoje duše stisci.
   U, trenu pomisli da sve vidiš
   Za tebe je ljubav boja što sama
   se sliva i šara,
   Za nju to bi ljubav koja se
   pomalja stvara.Nova ne stara !
   Sve što slutnja iznenada šapne,
   Vremenom razum sve učiniti
   hoce i može.Sve ono što si
   moga,a nisi hteo ?
    Zoveš li je ti imenom njenim ?
    Većeras nek veče zasvira  svoju
    melodiju sna, pred tvojim vratima
   snove ne sneva, ti nisi ljubav
   već izmaglica što nad snovi
   bdi ponekad spava !!
   Ona već sniva san pred drugim
   stopama i blista čista i bez greha
   Zoveš li je ti to ?
   Izmaglico nad snom,
   Sad pospano jutro se trglo
   s'njim ona nastavlja-diše,
   budna je ne sanja više !
  A, Ti ?...

Potrcko dostava Beograd

 

Um, pojam

  

Dora je   i dalje sedela zagledana u jednu tačku. Glas prijateljice polako je vrača  u stvarnost.
     Predpostavljam da sećanje opet navire reće,mogla bi to poglavlje života da  zatvoriš definitivno, njega više nema, nestao je shvati nikad se neće i ne može vratiti ! U zadnje vreme ćesto misli odlutaju reće Dora, predpostavljam , reče prijateljica, vreme je da shvatiš da ga nema.nepostoji,shvati!
     Sad već odlutali pogled u pravu si, ali znaš li ?: Išli smo da prošetamo bili smo i te zime skupa u Š..., objasni Dora, skidajući pogled kao da guli zid.Izbaci jednom sve iz sebe, ne uništavaj sebe reće prijateljica. Ne bi trebalo to i dalje da ti smeta, opusti se već jednom. Dora uze keks sa tacne, prijateljica ode da pristavi čajnik za još čaja.
     Reci mi istinu, da li se prisećaš zadnjeg razgovora sa njim? Da reće Dora. Bože kakva zbrka !
     Sećam se da me je ponovo po ko zna koji put tog dana poljubio. Iscedio mi je misli svojom diskusijom o Umu, Prelepo je govorio, pa bio je P..., uzdahnula je Dora setno. Verujem da je za tobom čeznuo više nego za ... Dori se lice ozari, i ona odgovori prijateljici: Njegove reći: Pojmovi
Uma, u kojima su se morale  naslučivati neke više moći i dublja sadržina, nemaju više nićeg konstitutivnog, pojmovi uma jesu samo ideje, treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljava, ali s tim da se potpuno otkrije sva istina . Zar bi se ikad moglo pomisliti  da bi se filozofija odricala istine zbo toga što je mišljenje prostornog i vremenskog materijala čulnost ? Naime, odnos pojma i nauke prema samoj istini. Šta je Um, zar nije najviši pojam mišljenja. To je bila zadnja tema, koju je dotakao dok smo šetali. I nakon toliko godina ostala je upečatljiva u sećanju, kao podsetnik na njega
većito sećanje i njegov odlazak...Znaći reće Dora u sebi,moram osloboditi samu sebe od iluzije, i da upoznam svoj vlastiti svet,da ga probudim iz dugogodišnjeg sna o samoj sebi, i da sebi objasnim njegovo vlastito delovanje, moram shvatiti da se ne radi o velikoj misaonoj crti izmedju prošlosti i budučnosti, nego o izvršavanju misli prošlosti. U isto vreme on je moment u kojem je on prešao iz svog identiteta u svoje drugobivstvovanje i pretvara se u sud sećanja.Ali i dalje moj razum se prvenstveno protivstavlja mom umu, i bitno se razum i um razlikuju To je jedan vidi ispovedanja. Ipak je on ostao moja životna motivacija razlika razuma od uma, i nek ostane tako reće Dora prijateljici...

.

On

 I ne znajući,on je skrivena mašta u letu,
krotkoj i krhkoj snove ruši, dve lutalice iz sna budi.
Trćiš li il' dolaziš ti? Kroz vreme,medj druge.

Al' ti si stari gost lagano putuješ,slamaš i vućeš,
šapat bez slutnje zgusnut u nešto prizemno tajno.
Tajnu misao poete,dodiruje reć stara k' nova...
Ne uzdiže nikad zgarište bitke,ali' ostavlja prekrasan trag.
Stani i Ti.. Vidiš li sad ? bez i jedne reči,
 ono što nečeš, tu je na dohvat - sreće,al' je spora...

 

Ko, Ispovest

Ti si, i tu si a ne osečaš !
Novom ulogom budiš skriveni deo tebe.
Sećanje kriješ i kažeš: režija stara,
a svetiljka mala tvoj život osvetljava !
Tvoj glas izdajnik u vremenu podrhtava,
u haljini laži neosvojiv po nekad u tebi spava.
Pogledom lutaš, tražiš izgubljeno vreme
i iskren osmeh nepoznate žene.

  

Potrcko dostava Beograd

Bekstvo

slika sa fb

                                        Plava beležnica
                                           ...Sećanje...

Sad shvatam...
Preteća zamka
Bekstvo
O-golje-na
igra - laž
U jednom daljem
Ništa
Živi
Surova teška stvarnost
Tu, možda je tu-iza
Na vrhovima prstiju
S one strane
Očiju
Za nas
Za nas, ponovi -
Ljudska priroda
Odmorna laka
To smo mi
Taktičnost
Vedrog duha
Uzbuđenje
Blago utkana strast
Igra nestrpljivo šah
Dva sveta
Potopljene zore
Nemo stoje
u susret životu
Vihor izraste u buru...

 

Još jednom

                                            

                                               Plava beležnica
                                                 ... Sećanje...


Ah,
Znaš da znam
Nežan
Dodir
Pomalo zbunjen
Jednom tvoj beše
U blizini
S' osmehom
Lako savijen
Nem pogled blizu
Osvrće se u hodu 
Razmišlja traži osluškuje
Dan i noć - jedno...
Avanturu utkanu nadahnućem
Želi da  pokloni
Nemirnom uraganu
Ljubavne oluje

        

 

 

Tvoje ime je - Ponovi

Takvog te volim, tvoje ime je ?
molim te uvek ga ponovi
Tebe i ime tvoje još uvek volim.
Jednostavan, od skoro moj
neozbiljan,po nekad orginalan
luckast po malo blesast,. kažeš
izvini takav je imidj tvoj.
Neponovljiv kad mi za vrat dišeš
naginješ se i kažeš:
Sad ove stihove za tebe pišem
Kad voliš, ti iskreno ljubiš
bežiš u kutak savršene daljine
zabranjeno mesto, na kraju
nove ljubavne idile !
Tamo se odmaraš ćesto
dok po mislima ti tumaram
i s' tobom se sastajem retko
a htela bih uvek - češće, ćesto!
Nepoznat  osečaj, to zvuk je što
uvek iznova spaja.
Pridji još bliže, poljubi i ti mene
iskreno strasno, jako nemoj glasno !.
Ti bezgranična bajko bez glasa
 Dal smo se ikada sreli il ne nismo !
pamtiću u mislima pogled i
poljubac tvoj i ako znamo da
poljubili se nismo....

Potrcko dostava Beograd 

On nije nikad bio sposoban voleti

 

On mislio je da ima sve. A imao je. Ime, visok položaj u društvu ljubavnice koje je svakodnevno menjao, seks bez ljubavi. Tako je umislio i nošen tom mišlju ponašao se svemočno jer on sve može i može imati šta i koga hoče., to je bio njegov odnos prema svetu. Ona je znala čitala je to u njegovim očima, da je svakim danom sve više bivao otudjen. Ta otudjenost je u njemu sve više budila smisao za posedovanjem, nije verovao u ljubav za njega j sve bila laž "velika ljubav", za njega taj pojam nije nikad postojao. Za nju i donekle njega sve je počelo slučajno jedne zimske večeri. Počeo je zanosno da se zaljubljuje u Nju. Nakon što je Ona u početku odgovarala na ljubav poćinju da je muče sve veće sumnje i ona donosi odluku da prekine odnos. Primetila je nakon telefonskih razgovora potištenost u njegovom glasu, kroz razgovor uvidja da je polako poćeo njegov  dosadašnji život da gubi smisao.
Ona je svesana da on sam sebi duguje objašnjenje situacije kao logićnu posledicu onog što se dogodilo. Nije verovao. Ipak smogao je snage da joj prizna da je po prvi put iskusio šta je to prava ljubav i da samo s njom tom ženom, može doživeti ljubav i sreču. Znala je a nije tražila ništa od njega osim pažnje i ....? Rekao joj je: ako me ti ostaviš nikada se niko neče pojaviti ko bi izazvao u njemu istu reakciju, ono još vremena što je preostalo nemože posvetiti novim izazovima  a stare  veze sa ženama koje su bile u njegovom okruženju nisu interesantne. Ako izgubim tebe rekao je, osečam da ću izgubiti svoju jedinu pavu šansu za ljubav. A ona kad je on u pitanje, bila je sklona davanju ustupaka,jer i ona njega voli. Znala je da on nije nikad bio sposoban voleti aktivno niti da napusti magični krug vlastitog ega, dostići i postati jedno s nekim drugim bičem za njega je bilo nepoimljivo.
Ipak je sebi priznala da i ona čezne za njim, stvarajuči iluziju verujući da spajanjem sa nji doživljava ljubav. "Da li je sa njim upala u okove velike iluzije?" Nazvao je, želeo je da se vide. Ah ! razumem, reče ona veselo, došli ste da se družimo. Kasno je .Ipak biče mi drago da ovo veče provedem s vama u društvu.Dovoljan je bio samo jedan trenutak da ga pogleda sramežljivo u oći, u njima je sve pročitala. Tokom razgovora pogledi su im se stalno sretali, pa več je zora....Sutra ču vas pozvati i posetiti veselo je izjavio. Sutra i svaki dan reće ona i on potvdi....!
       Za  posmatraća je gotovo bolno, pa čak i sputavajuće šta se dogadja šetaću ako ga šetnja slućajno dovede do jedne tačke, koja ima prednost da se od nje ne samo pogled nego i stvari zrakasto prostiru?
I tada kad se  i subjektivno gledište podudara s objektivnim rasporedom stvari, uspostavlja se percepcija u svojoj punoći čovek vidi i oseča.Čovek opaža predmete i sile u"krugu" oko sebe Čoveku je svojstveno da zauzima takav položaj u prirodi i da ta linija nije samo vizuelna več i strukturalna.
       "Koliko smo puta pošli tim ljubavnim skokom ?
         U pohode tajne, ljubavi visokoj !"
Polako je nastavila da koraca, o njemu cu razmisljati sutra,rece Dora...

Potrcko dostava Beograd

Posveta

Ti stara posveto
što ko opomena
se iznova javljaš !
Za nju dobro je sve
a Ti skitnica što
stalno tumara.
Ti želiš da vladaš
nad njom a nikad
je pitao nisi,
dal' hoće i kad
da ostane s'tobom sad ?.
Dragoceno je tako
tebi ni malo lako
što sudbina ti njena
nisi i nek ostane tako
Skini sa nje te okove
polako, zna ona da
to za tebe nije lako
učini već jednom
to polako, bolje je tako..

Potrcko dostava Beograd

Slivanje misli

Da   malo porazgovaramo o tvom pamčenju, reče Aleks, znam da je izvanredno ! Dora ga radoznalo pogleda. Zmam pitanje reče. Nije želela sad već da prikrije jako ozbiljno lice kakvo Aleks
u nje još nije video, Aleks je već imao dosta iskustva da oseti kako se mora pretvarati kao da ga je sasvim obmanuo ljutiti ton kojim je Dora govorila. Daješ mi svoju reč ?  zapita Aleks sa iznenadnom
ozbiljnošću. - Da, Aleks, reče Dora. Strah me je da je ne održim jedino je što bi moglo da  pomuti moje pamćenje reće Dora.
   - Zaboravio sam već pre nego smo došli postaviti ovo pitanje. Ne tražim od tebe zakletvu, da nečeš
nikad pričati o onom što se desilo: Isuviše te dobro poznajem da bih ti naneo uvredu kao on.
     Budi spokojan reće Dora, neće to biti neki zamršen razgovor, svakako ću razgovarati kad na njega
dodje red, ne mislim time reći i po redu, dodade Dora, onim svojim finim i ovlašnim osmehom koji joj je bio urodjen. Tvoj cilj biče da više ne spominjenje njegovo ime u mislima niti da ga se sečaš.
     A, ti vrebaš svaki pogled i reć koju izgovorim i u prolazu ih loviš. To znaći da je njegova misija u
tvom sečanju sad definitivno završena, a ja nisam u velikom zakašnjenju kod tebe: jer, draga moja kako ću saznati za njegovo nepostojanje u tvojim mislima? Tvoja revnost ne može ići dotle da mi
saopštiš da On, više nepostoji. Na, Dorinom licu se ukaza izraz oholosti i nezadovoljstva koji Aleks nije video kod nje u tolikoj meri još od nesretnog slučaja od pre više od dvadeset godina, i svečanosti  u vili zajedničkog prijatelja. Verovatno si primetio da njegovih fotografija više ni nema- ne postoje,kao da nikad nije ni postojao Ne volim pitanja - Moj duh više nije daleko. U mojim godinama ne smem nikad ostavljati utisak da hocu silom da steknem poverenje reće Dora, On, ga nikad nije stekao jer je to samo magija koja je prestala, Aleks je tražio izvinjenje od Dore i nije ga nalazio, znao je da ona izdaju neoprašta, a bila je izdana.
   - Ljubav je zajednička za sve. Na različitim stupnjevima, ljubav se u svojim kombinacijama nikad ne ponavlja. Ponor ljubavi je iluzija. Ljubav nas obavija etapno. Još uvek je nejasan krug početka ljubavi. Ona se polako rasporedjuje u prirodnoj funkciji, polako obuzima, zauzimajući svoje mesto, krugom neiscrpnih kombinacija. Red šara - osečanja, koje ljubav stvara javlja se samo u njenoj celini.
    " Oko ljubavi je sama ljubav " Ona predstavlja celinu, u kojem se nijedan novonastali osečaj ne ponavlja, ona ćini celinu uvek iznova i ponovo.
       U konkretnom slučaju, kod njih, najzad posledice svesti dostiže svoj sadašnji maksimum, jako vidljiv i, uosalom, oni je neposredno osečaju, ona deluje kao energija rasporedjivanja, i prema tome
pod izvesnim uslovima svesnog zbližavanja svoju unutrašnju energiju sjedinjuje......
       Dora je brzo skrenula pogle.-U redu je.Samo ću ga prebrisati.Ko.. Tužno se nasmejala..
       A Ti, s druge strane do kad ?

Potrcko dostava Beograd 

Čutanje

Kad čutiš ?
Za tebe beše čežnja,
cvet latica, igračica
jutarnja rosna kapljica !
Sve si za čim uzdiše
dubinom duše svoje !
Ona te doziva: čuješ li ?
jecaje, uzdahe njene
a sutra možda tvoje ?
Ti senko što opstaješ
uvek iznova mučiš,
Ona rukama kruži
pa stade, da uhvati senku
na kamen što pade !
Tajanstven zavodnik što
ko vetar iznova hući,
urušavaš glasove čežnje
polako se seliš i sve pred
sobom iznova rušiš.
Dolazi veće,njoj dah ponestaje
ključ života joj uze, podižeš
pogled ključ polako okrečeš !
Svakim danom bez tebe ona
umire lagano...
Ti željo ključaru duše..
i, opet Ti...

 Potrcko dostava Beograd

 

Uteha

Ko uteha !
Prevara, varka života
to san je pun čari,
očima sa većitim sjajem
gledaš po besanoj noći.
Ti, ko radost što jednom
sudjena je. Led što plamen
polako topi.
Kap po kap, k' bistra
suza iz oka, dok iz
srca nadolazi plamen !
Tad, tog trenutka i Ti
ostaješ sam.
Sad, to dobro znaš,
makni, pomakni ruke
sa lica, nek te nebude sram !
Ti, leptir što nema krila
i život ko slutnja
osudjen i ti češ pasti
umiri polako srce, mi
nismo više deca !
I, opet Ti....

 

Potrcko dostava Beograd

Zahtevi

Oslovio je s' nadimkom.Ona nije skoro ćula da je iko tako oslovljava, taj nadimak znao je samo mali broj njih.Nadam se da ti nesmeta, uostalom od sad ču te tako oslovljavati.
       Ona je bila suviše nestrpljiva da bi sakrila veliku znatiželju. Reci mi  da li si se i zašto počela udaljavati od tvoje velike simpatije ? Ona je stisla usne. Bilo bi bolje da to pitanje nisi postavio - odgovorila je ljutito. U trenutku shvatio je da mora biti taktičniji.
     - Izvini, mora da je vrlo teško pričati o tome - o osečanju koje si gajila. - Sve je to prošlost.Slegnu
ramenima okrenula je glavu-kao i Prohujalo s vihorom, ili Titanik. Zatim joj misli odlutaše i seti se šta je sve pisala, bez njega bila je usamljena. Verujem da ti je žao što se više ne čuješ i ne vidjaš sa njim. Ona se u trenutku trgla - Meni da bude žao što ga ne vidjam ? Pobogu, čoveće, šta ti je? to su samo priče reče ona. Trebalo bi njemu da bude žao što ne vidja mene, mada ne verujem da mu je žao.  Nismo se videli ni čuli ima dosta vremena, skoro godinu dana. On je bio zapanjen..- oklevao je
nije hteo da je uvredi. Lice joj je za trenutak pocrvenelo. - Da li je oženjen. Predpostavljam da jeste mada nikad nismo dotakli tu temu kao ni temu njegovih ljubavnica, povremenih i stalnih reče ona.
On je bio zapanjen.-Zaista ? gde su one ? - svuda ih ima i to na pretek.- Nisam ga imala niti je on mene, Samo sam do skoro sanjala o njemu, sad više ne. Ali ti si pisala - Da i mnogo toga je završilo u korpi za otpatke - dodala je ogorčeno.- Pa dobro ti i ja smo stari znanci. Jedno vreme kod tebe sam samo ja dominirao. Medjutim ona je znala da je na ovaj i na sledeči put koji planira krenula da bi zaboravila sve. Slomljenog srca, mislila je da to treba da prečuti. Nikad ga nisam ni upoznala.- I nisam tužna što to nikad neču.- Osečanje je polako umiralo? jeste od pre par meseci.- Ne verujem da ču se više sečati niti o njemu razmišljati. Primetio je da je odmahnula glavom i stisnula usne tako da se videla samo jedna tanka linija. Znao je da o nečemu razmišlja takva je bila kad je donosila odluku, o čemu ili o kome ostače za njega velika tajna ?...
     - Čemu pripisati tu neobičnu sudbinu ako ne preokretu, ili tačnije korenitom usavršavanju puteva života, stavljanjem u dejstvo jednog moćnog i mogučeg osečanja - sljubljivanjem u samom sebi osečanja koje postoji. U osnovi tog zbivanja, nalaze se uske granice izmedju njih, nad kojima je početak nove ljubavi nad kojima ljubav oživljava, samim svojim zamahom, savija se i približava kao gusti strukovi bršljana. Dok su sedeli na obali i ispijali piće. Da Dostigla sam granicu što se kroz neprozirnost prošlosti može nazreti. Gledano iz daljine sedeli su prilično zbijeni jedno uz drugo. Za nju nastaje novi period, breme prošlosti je na izmaku. Jedan osečaj kao zrak plamena na sveći poćinje da se sklapa i zatvara. Tako je Dora razmišljala dok su priljubljeno sedeli na obali. A pogled uperen
u živu prirodu pored nje...Grana ljubavi - nazdravlja realnosti koja je dotiće. Uz poljubac, pokušajmo..

 

Potrcko dostava Beograd

Njen život

  

Osečanje-ljubav, nenajavljeno dolaz kao snop paralelnih linijai ukazuje nam  da je deo nas i da trebamo da je sledimo. On joj ukrade još jedan poljubac pre nego što je ušao unutra da napravi čaj. - Obrazi su ti ledeni - prošaputao je nežno ih trljajući palčevima.Tvoja brada bi mogla da ih ugreje-nasmejala se kao tinejđerka koja je nešto skrivila.-Daj mi vremena i ugrejaću te celu reće on.Bolje bi bilo da udjemo,on je obuhvati oko struka,držeći je u zagrljaju i ponvo je poljubi....
   Nedoumice koje bi se vremenom javile zasmetale bi nam i u isti mah ljutile.
   Koliko god predpostavili da je bila tanka, početna " ljubav", ista sadrži znatan broj paralelnih linija i iste su njen sastavni deo,  i iste u vidu ogromnog snopa poniru u čoveka, imaju izuzetnu sposobnost da se razvije u novi oblik kao i svaka  druga realnost koja se radja.Tako je Dora razmišljala.
   Bez obzira sa koje strane gledamo ljubav koja se radja ukazuje nam na samom poćetku da je ona nešto veoma složeno-ona, to je ljubav. Bilo bi pogrešno ljubav zamišljati, čak i na samom početku kao nešto slućajno.Da li je njegov ponovni dolazak puka slučajnost pitala se i zašto sad-opet ?
   Prihvatanje ljubavi taj osečaj nije nasumićan, već odaje utisak, kao da je bila usmeravana nekim predhodnim odabiranjem  Jednom je njega odabrala, to je bilo pre, a sad Prošlo je dosta vremena.
   Ljubav ima tendenciju da se grana, i to beskonačno čak i ispod Drveta života!
  "Ono što je veoma udaljeno od nas  i malo može biti samo maglovito."Toliko vremena je prošlo.
   Da bi bolje shvatili tajne fenomena ljubavi koji su je pratili, njen nastanak, potrebno je da ona-ljubav doživi svoje budjenje i u nama a to je u stvari osečanje. Za koja smo sve osečanja mislili da su zauvek uspavana u nama, a u stvri ona su u punom dejstvu, u nama i osečanje se podiže i spušta. U nama osečanje raste kao planinski venac, kao krošnja koja razvija nove pupoljke.
   Ništa samo po sebi nemože stajati na putu ljubavi, ona-ljubav bori se protiv nagonskog ograničavanja.Imali smo svoje vreme, isto je ostalo iza nas.Zašto se nije udala za njega, on je to dobro znao.U to vreme bila sam malo ćudna prisećala se Dora, dok joj je krv ubrzano  strujala žilama.
Izašla je vidno neraspoložena, a on je bio i suviše veseo da bi primetio promenu njenog raspoložnjenja..Ostala je neko vreme napolju dok su zadnja svetla na vozilu bledela kako su silazili niz brdo sve dok se nisu uključili na glavni put. Videli su se obrisi livade nasprav bistrog  i sunčanog neba. I dalje je razmišljala..Stajala je tamo na vlažnoj travnatoj zemlji, zurila u širok horizont i prostrani predeo koji se pružao ispred nje. Šta je tu čudno ? Znala je da je on stari romantik i znao je da ju je neko drugi voleo ? Da ali ko? Ddmahnuo je glavom i duboko povukao dim pre nego što ga je otpuhnuo kao stari zmaj. Ne želim da budem taj koji podmeće požar rekao je u sebi dok je vozio..Kasnije te većeri, Dora je ležala u krevetu i slušala huk i zavijanje vetra oko čoškova seoske kuće. Bila je to umirujuća uspavanka. Nije prošlo dugo pre nego što je utonula u san...
      

Zanos

Zanosan čaroliski drhtaj,probudjen
u tihoj noći, na uzglavlju snova slasti,
Nečujno, slatko, lako,ko da pipa
 s' iskrom prigušene misli gotovo nežna,
Blažena senka prigušenog lika titra.
Čudan..čudno..u zanosu oči širi,pojavljuje se
Na tihom većernjem zraku,luta opijen s'čežnjom
i, s' bludom u duši,u njenim oćima svetlost pojačava. 






 

 

Ko, Ja , Ti

 Ko, Ja ili ti, Ti ! Pogled bez kajanja...
 Nejasno pa jasno poklanja ono što ne pripada,
nijednom od nas i nastavlja da se smešiš,
Sve ovo vrem kroz stil udvaranja to izgleda tako.
Bezimeni nemir bez čežnje u dušu lagano sleće,
Koračajući gore - dole, moli i lomi šapat uzdaha
jedinstven izliv uništavava  kolebljiv čas,
Po licu miluje  strasnim zamahom male nežnosti,
obavija razigranim k'lupkom pesme, što misli razgoni:
Sva draž,gordost gasi,  razbija i topi!

 


 
 

Prelivanje Ona - On

                            iz Plave beležnice
                               Sećanje

         Nesporazum. - kome ona to govori?
         Preterano objašnjavanje, slabo shvatanje pri slušanju
- razumevanje istine? Al uzalud...
        Sledečeg dana sreli su se, bila je ljutita, prilazeči primetio je njene stisnute usne, znao je šta to znači. Svojevremeno bio je u prilici da upozna  njenu ni malo laku narav. Znao je da je jedna od onih
osoba što nikad ne zaboravljaju i lako ne opraštaju. Bila je nezadovoljna, u ovom trenutku znao je da je lakše da se preda i odustane od planiranog razgovora s njom, i isti je planirao, morao je da se pomiri s' tim do daljnjeg, a sutra več biče bolje volje mislio je on. U njenim godinama znao je da žena
protiv svoje prirode može da ide do odredjene granice, pre nego što počne svega da se priseča, u momentu se vrača na ono što je prošlo, a to znaći da će nezadovoljstvo sasvim da je obuzme i natera da promeni mišljenje. Promena mišljenja bi značila, da bi njega sasvim odbacila, a on se potrudio i sve isplanirao, čak i ostatak njenog i njegovog života. A njoj odjednom je svega bilo preko glave,. Ona je vodila dugogodišnju borbu za ličnu slobodu, a sad zar opet da prihvati obavezu i to s' njim ?
        Bila je prilika, on je umetnička duša i zaljubljive prirode, otišao je i nije  se javljao. Čemu sad sve ovo, da li je to opet njegova predstava ,igra  da stavi do znanja kako je neodoljiv i da može sve.
        Shvatila je tokom razgovora da su njih dvoje dovoljno otudjeni. Sakupila je dovoljno deliča prošlosti, da bi mu ikad više verovala, ali ne ,rešila je da njemu više neveruje. Polako je počela da se vrača u prošlost i otkrila da postoji bezbroj tajni, ali je dobro znala da je bolje da ga ništa ne pita o svemu. I onako je znala da joj nebi rekao istinu, a istina je više nije ni interesovala. On u njenom pogledu primetio kolebanje. Uzbudjen a po malo i uplašen, znao je da bi mogla uskoro definitivno da ode od njega. U koliko insistira, dobro je znao da bi morao da joj kaže šta je sve skrivao od nje.
         Nije se zaustavio da razmišlja o strašnim posledicama koje bi takav čin mogao da donese. U trenutku ona naglo ustade od stola, njoj je prilazio njemu nepoznat muškarac, uljudno ga pozdravi klimanjem glave, nju zamoli da  se udalje na pristojnom rastojanju od stola. Ona uz osmeh pihvati predlog, mahnu mu rukom i reče, sad ću ja.
         Ne mogavši da obuzda radoznalost pogled mu pade na papir koji je jednim krajem virio iz njene sad otvorene tašne, pročita zaglavlje pesme i posvetu, "kad odeš", radoznalost ovlada i uzevši papir počeo je slova da guta. Piše ali kome sad, meni nikad nije ni nagovestila da piše, zašto baš sad taj i takav izliv ? Znao je da je ranije bila u dugogodišnjoj vezi, živela je različito od svih žena koje je poznavao, iz samo njoj znanog razloga. U trenutku pogled mu odluta ka njoj i nepoznatom muškarcu,
čuo je jedan deo njihovog razgovora.
        Silno si me iznenadio kad si telefonirao. Znaj da je to bilo prijatno iznenadjenje. Od svih ljudi baš tebe posle toliko vremena da sretnem i to ovde. Nadam se da ne smetam reče on, ne sa starim sam znancem u društvu. Onda večeras u l9.ć. u restoranu, dogovoreno reče ona. Dok je prilazila stolu u pratnji nepoznatog muškarca, on je upita. Predpostavljam da si gospodinu rekla ko sam ? Umalo da zaboravim obadvojica ste moji stari znanci tako da i nemoram da vas predstavljam odbrusi ona.
         Predpostavljam da si sad zadovoljan. znači nisi rekla - tako sam i mislio reče on ljutito.
         " I ovde sudeluje jedna pojava, naizgled obična, ali u kojoj se ispoljava, jedna od najosnovnijih crta ljubavi. Prečutno, a da nisu morali ni imali potrebe da to kažu, to svojstveno osečanje stalno je služilo kao osnov za sve što se zbivalo pod uslovom ponovnog zbližavanja.
         Sloboda u ljubavi, pod predpostavkom da je to uopšte moguče kad su dvoje, u pitanju, da se
prostire i opušta beskonačno bez granice, tj. da je prepuštena samo dejstvu svojih unutrašnjih afiniteta.
Ljubav se može zamišljati korak po korak, pod jednostavnim dejstvom osečanja. Ljubav traži psihičku probojnost, jačanje osečanja i prodiranje u njihov duh javlja se ( tajanstvena podudarnost...)
koja se zagreva  približavanjem . Ljubav se širi sama u sebi, i malo - pomalo, povečava obim svog uticaja  na njega - nju, i samim tim ona se stalno uvečava.. Sjedinjuje se sa našom misaono dušom,
deluje na koncentraciju svesti - to je toliko snažan osečaj, to je ljubav koja se povija. Tako je ona razmišljala a On ' to za sad i nije tako važno reče u sebi, pa već videću kad za to dodje vreme, u koliko uopšte dodje....."

Blizina prošlosti

Nenadmašna i opasna ljubav, u zbrki haosa
kroz zrak nemira boje svetlosti,načini
očajnički pokret ka zagljaju prošlosti što stoji sa strane.Prevazilazi sklad emocije ubedjen da je u pravu, ranije skrovište,nebeske povorke na
razdvajajučem putovanju...
Najdublja želja,duha i tela-vrhunac ponosa
Jača i postaje sve jača, prepoznatljiva stvarnost
Ti ili ona,ja-ili-ti, ja-ili-ono,polako se udaljava...

Svirepi trenuci istine

                      iz plave beležnice

  I ona, mi to priznaje ! Izlaže mi potanko i najpodobnije okolnosti ! Njeno tako lepo oko uprto u moje izražava ljubav koju oseča za drugog.
        Sva ushičena pomisli samo na sreću koju je osečala što ga je nakon tolikog vremena videla:Sagnula se  kako bi prešla prstima po njegovim ledjima, Pa, kad se vraćaš ? - Sutra. - Ako je i imala išta protiv, bila je dovoljno mudra da to ne pokaže.Povukla se u dnevnu sobu. Upalila je vatru u kaminu i sela u fotelju držeći njeovu sliku i dalje na krilu. u njoj se sve stapalo u tako strasno osečanje. Smešila se dok je birala broj jer on ga je već bio uneo u telefon. - Stigao je, dakle, do tebe  - rekao je. Pogled mu je bio opušten i Dora je znala da se i on zavalio u svoju stolicu.Nego da li ti i dalje nedostajem ? Nasmejala se. - Možda. Rekao bih da ti nedostajem.-Možda malo. Misliš li da možeš da me slomiš ? Dobrim starim šarmom.
        A on. Sedeo je i nemo posmatrao.Ona ustade  dodje do njega da se pozdravi..Kao u stara dobra vremena opet on...neverovatan dan..Nažalost ovog puta nisam imao srece ponovo se pojavljuje on.Uspomena prethodnih meseci....
       "Moram priznati da me je općinila, nalazio se u onom životinjskom položaju dok joj je izjavljivao ljubav ! Njaposle, pomisli ona, i nisam bila baš toliko luda što sam ga volela". A, on koji
sad stoji ispred nje, da joj se u tom času na neki naćin približio i zatražio da sa njim započne ljubavnu
idilu, ona bi ga rado odbila.  On zaključan u svojim mislima, sedi u dnevnoj sobi, padajući u najstrašnije očajanje zbog njenog priznanja. U svojim ludim mislima pomišljao je da joj se baci pred noge. Da je, umesto što se zavukao u kutak ove sobe, izađe i šetao po ovom zabačenom mestu,lutao
po vrtu i po dvorištu i tako bi bio u mogućnosti da iskoristi koju povoljnu priliku, možda bi mogao da za trenutak pretvori svoju strašnu nesreću u najdublju sreču.
        A ona, ona je slikala sebi divan prizor svoje ljubavi i žalila je za njim.
      "U stvari, mislila je ona, moja ljubav prema njemu trajala je u njenim očima samo do jednog sata
posle ponoći, kad mi je pokazao fotografiju. To je bio jedan od njegovih uslova.
A on, tad u tom trenutku polako je poćeo da odlazi od mene, nemogavši da prihvati odbijanje. Jutro
je najavilo novi dan, dan bez njega, on je definitivno otišao. Sa tom ponudom pomislio je da če  možda pokušati da me natera na poslušnost, kao i sve pre nje. O tome je počela razmišljati tek kasnije, čuvajući je kao tajnu.
        Ali šta se smatra ljubavlju ? Da li je to "ljubavni objekt" (voljena osoba). Postoji li zaista stvar kao ljubavni objekt, tj. nešto što je izvan i protiv nas ? Nije li  upravo ljubav ona unutrašnja aktivnost koja ujedinjuje dvoje ljudi, tako da prestaju biti objekti ( tj. vlasništvo za onog drugog). U krajnjem slućaju  ljubav nije  samo libidozna investicija u neki objekt. Jedino je banalnostst svodi na to.
Ljubav je i seksualna energija vezana uz neki objekt:ona nije ništa drugo do fiziološki usadjen instikt
 usmeren prema nekom objektu."Ljubav" je u muškarca obično tipa "privrženosti", tj vezana  uz osobe  koje su postale dragocene zbog zadovoljavanja ostalih vitalnih potreba. To može biti istina mada zvući vrlo banalno.(Žene ne mogu dostići visoki domet u ljubavi, jer vrlo neracionalno, vole sebe u drugima.)... Dakle, dopustite mu da vas osvoji i nedopustite mu da vas poseduje...Muškarci, vole moć, a žene vole moćne muškarce
       "Ljubiti, ako to uključuje čežnju i lišavanje, umanjuje poštovanje, dok biti ljubljen, poštovati uzvraćenu ljubav i imati objekt ljubavi znači uzdizanje."U tom trenutku tako je o njemu  razmišljala ona nije roba, šta je on uopšte umislio, shvatiće da polako nastoji da ga zaboravi. Prekinu će komunikaciju s njim, tako je najbolje....Jer ljubav i nije izbor i niko na ovom svetu ne može izabrati koga će voleti, a koga neće..Tišina...I... shvatila je rečenicu o savladavanju "Ljubav vlada ženom, a muškarac vlada ljubavlju"...Napokon izgovori ona ...Sklona snovima i sećanjima  kojima je zora osmeh...u njegovom vremenu i posle njega...

Posmatram

Plamen, ljubav, vatra
uzdiže se ko kamena kula !
Promena koja zbunjuje.
Sretoh te, reče čuješ li ?
ne želi da gubi proleće
koje se iznova vraća !
Život :
Sila koja spaja
Daruješ svetlost danu
što jutrom se radja.
Ostani, stani, uspori
ne hodaj brzo,
stani kraj nje.
čuješ li poznatu melodiju
šapuće Volim te !
Nedaj da nestane tako
brzo
Ma stani..Strpise
ne žuri ne idi brzo !
Ti si kap koja joj treba
Dug je put,
Ona te čeka, ona te treba.