Na usnama nema smeška,
Čim ga spazi za istinu i laž smelu
Ne prigli eho njegove laži, da ga pita,
Je l' joj i smeškom nasmejan tepa,u nj
Šapat od meda, reč boli i bludi, šta hoć' čini,
Slatkim podsmehom i skladnom pesmom,
Zamka prazne lepote bezočno traži,tepa
I šapće traži, "Daj mi srce tvoje i um !"
Svidjaš se, veruj,slušaj"ja nisam sto sam bio"
I s'osmehom iz ruke pobeže ruka...
Нема коментара:
Постави коментар