iz Plave beležnice
... sećanje...
Čekala je čas svoj !
opran blistav poput snega,
I poslednji izraz misli,
Kao kosa zamršena !
Uvek misli razasute,
Zbunio je nikad nisi.
Pitala se uvek gdi si ?
Nisi reko nemoj poći,
Šta će ?Gde će ?
Dal da beži ?
Dal da čeka drugo vreme ?
bi l' to hteo? sad joj reci.
... sećanje...
Čekala je čas svoj !
opran blistav poput snega,
I poslednji izraz misli,
Kao kosa zamršena !
Uvek misli razasute,
Zbunio je nikad nisi.
Pitala se uvek gdi si ?
Nisi reko nemoj poći,
Šta će ?Gde će ?
Dal da beži ?
Dal da čeka drugo vreme ?
bi l' to hteo? sad joj reci.
Нема коментара:
Постави коментар