Prevara, varka života
to san je pun čari,
očima sa većitim sjajem
gledaš po besanoj noći.
Ti, ko radost što jednom
sudjena je. Led što plamen
polako topi.
Kap po kap, k' bistra
suza iz oka, dok iz
srca nadolazi plamen !
Tad, tog trenutka i Ti
ostaješ sam.
Sad, to dobro znaš,
makni, pomakni ruke
sa lica, nek te nebude sram !
Ti, leptir što nema krila
i život ko slutnja
osudjen i ti češ pasti
umiri polako srce, mi
nismo više deca !
I, opet Ti....
Нема коментара:
Постави коментар