Njen život

  

Osečanje-ljubav, nenajavljeno dolaz kao snop paralelnih linijai ukazuje nam  da je deo nas i da trebamo da je sledimo. On joj ukrade još jedan poljubac pre nego što je ušao unutra da napravi čaj. - Obrazi su ti ledeni - prošaputao je nežno ih trljajući palčevima.Tvoja brada bi mogla da ih ugreje-nasmejala se kao tinejđerka koja je nešto skrivila.-Daj mi vremena i ugrejaću te celu reće on.Bolje bi bilo da udjemo,on je obuhvati oko struka,držeći je u zagrljaju i ponvo je poljubi....
   Nedoumice koje bi se vremenom javile zasmetale bi nam i u isti mah ljutile.
   Koliko god predpostavili da je bila tanka, početna " ljubav", ista sadrži znatan broj paralelnih linija i iste su njen sastavni deo,  i iste u vidu ogromnog snopa poniru u čoveka, imaju izuzetnu sposobnost da se razvije u novi oblik kao i svaka  druga realnost koja se radja.Tako je Dora razmišljala.
   Bez obzira sa koje strane gledamo ljubav koja se radja ukazuje nam na samom poćetku da je ona nešto veoma složeno-ona, to je ljubav. Bilo bi pogrešno ljubav zamišljati, čak i na samom početku kao nešto slućajno.Da li je njegov ponovni dolazak puka slučajnost pitala se i zašto sad-opet ?
   Prihvatanje ljubavi taj osečaj nije nasumićan, već odaje utisak, kao da je bila usmeravana nekim predhodnim odabiranjem  Jednom je njega odabrala, to je bilo pre, a sad Prošlo je dosta vremena.
   Ljubav ima tendenciju da se grana, i to beskonačno čak i ispod Drveta života!
  "Ono što je veoma udaljeno od nas  i malo može biti samo maglovito."Toliko vremena je prošlo.
   Da bi bolje shvatili tajne fenomena ljubavi koji su je pratili, njen nastanak, potrebno je da ona-ljubav doživi svoje budjenje i u nama a to je u stvari osečanje. Za koja smo sve osečanja mislili da su zauvek uspavana u nama, a u stvri ona su u punom dejstvu, u nama i osečanje se podiže i spušta. U nama osečanje raste kao planinski venac, kao krošnja koja razvija nove pupoljke.
   Ništa samo po sebi nemože stajati na putu ljubavi, ona-ljubav bori se protiv nagonskog ograničavanja.Imali smo svoje vreme, isto je ostalo iza nas.Zašto se nije udala za njega, on je to dobro znao.U to vreme bila sam malo ćudna prisećala se Dora, dok joj je krv ubrzano  strujala žilama.
Izašla je vidno neraspoložena, a on je bio i suviše veseo da bi primetio promenu njenog raspoložnjenja..Ostala je neko vreme napolju dok su zadnja svetla na vozilu bledela kako su silazili niz brdo sve dok se nisu uključili na glavni put. Videli su se obrisi livade nasprav bistrog  i sunčanog neba. I dalje je razmišljala..Stajala je tamo na vlažnoj travnatoj zemlji, zurila u širok horizont i prostrani predeo koji se pružao ispred nje. Šta je tu čudno ? Znala je da je on stari romantik i znao je da ju je neko drugi voleo ? Da ali ko? Ddmahnuo je glavom i duboko povukao dim pre nego što ga je otpuhnuo kao stari zmaj. Ne želim da budem taj koji podmeće požar rekao je u sebi dok je vozio..Kasnije te većeri, Dora je ležala u krevetu i slušala huk i zavijanje vetra oko čoškova seoske kuće. Bila je to umirujuća uspavanka. Nije prošlo dugo pre nego što je utonula u san...