Sećanje
Nesporazum. - kome ona to govori?
Preterano objašnjavanje, slabo shvatanje pri slušanju
- razumevanje istine? Al uzalud...
Sledečeg dana sreli su se, bila je ljutita, prilazeči primetio je njene stisnute usne, znao je šta to znači. Svojevremeno bio je u prilici da upozna njenu ni malo laku narav. Znao je da je jedna od onih
osoba što nikad ne zaboravljaju i lako ne opraštaju. Bila je nezadovoljna, u ovom trenutku znao je da je lakše da se preda i odustane od planiranog razgovora s njom, i isti je planirao, morao je da se pomiri s' tim do daljnjeg, a sutra več biče bolje volje mislio je on. U njenim godinama znao je da žena
protiv svoje prirode može da ide do odredjene granice, pre nego što počne svega da se priseča, u momentu se vrača na ono što je prošlo, a to znaći da će nezadovoljstvo sasvim da je obuzme i natera da promeni mišljenje. Promena mišljenja bi značila, da bi njega sasvim odbacila, a on se potrudio i sve isplanirao, čak i ostatak njenog i njegovog života. A njoj odjednom je svega bilo preko glave,. Ona je vodila dugogodišnju borbu za ličnu slobodu, a sad zar opet da prihvati obavezu i to s' njim ?
Bila je prilika, on je umetnička duša i zaljubljive prirode, otišao je i nije se javljao. Čemu sad sve ovo, da li je to opet njegova predstava ,igra da stavi do znanja kako je neodoljiv i da može sve.
Shvatila je tokom razgovora da su njih dvoje dovoljno otudjeni. Sakupila je dovoljno deliča prošlosti, da bi mu ikad više verovala, ali ne ,rešila je da njemu više neveruje. Polako je počela da se vrača u prošlost i otkrila da postoji bezbroj tajni, ali je dobro znala da je bolje da ga ništa ne pita o svemu. I onako je znala da joj nebi rekao istinu, a istina je više nije ni interesovala. On u njenom pogledu primetio kolebanje. Uzbudjen a po malo i uplašen, znao je da bi mogla uskoro definitivno da ode od njega. U koliko insistira, dobro je znao da bi morao da joj kaže šta je sve skrivao od nje.
Nije se zaustavio da razmišlja o strašnim posledicama koje bi takav čin mogao da donese. U trenutku ona naglo ustade od stola, njoj je prilazio njemu nepoznat muškarac, uljudno ga pozdravi klimanjem glave, nju zamoli da se udalje na pristojnom rastojanju od stola. Ona uz osmeh pihvati predlog, mahnu mu rukom i reče, sad ću ja.
Ne mogavši da obuzda radoznalost pogled mu pade na papir koji je jednim krajem virio iz njene sad otvorene tašne, pročita zaglavlje pesme i posvetu, "kad odeš", radoznalost ovlada i uzevši papir počeo je slova da guta. Piše ali kome sad, meni nikad nije ni nagovestila da piše, zašto baš sad taj i takav izliv ? Znao je da je ranije bila u dugogodišnjoj vezi, živela je različito od svih žena koje je poznavao, iz samo njoj znanog razloga. U trenutku pogled mu odluta ka njoj i nepoznatom muškarcu,
čuo je jedan deo njihovog razgovora.
Silno si me iznenadio kad si telefonirao. Znaj da je to bilo prijatno iznenadjenje. Od svih ljudi baš tebe posle toliko vremena da sretnem i to ovde. Nadam se da ne smetam reče on, ne sa starim sam znancem u društvu. Onda večeras u l9.ć. u restoranu, dogovoreno reče ona. Dok je prilazila stolu u pratnji nepoznatog muškarca, on je upita. Predpostavljam da si gospodinu rekla ko sam ? Umalo da zaboravim obadvojica ste moji stari znanci tako da i nemoram da vas predstavljam odbrusi ona.
Predpostavljam da si sad zadovoljan. znači nisi rekla - tako sam i mislio reče on ljutito.
" I ovde sudeluje jedna pojava, naizgled obična, ali u kojoj se ispoljava, jedna od najosnovnijih crta ljubavi. Prečutno, a da nisu morali ni imali potrebe da to kažu, to svojstveno osečanje stalno je služilo kao osnov za sve što se zbivalo pod uslovom ponovnog zbližavanja.
Sloboda u ljubavi, pod predpostavkom da je to uopšte moguče kad su dvoje, u pitanju, da se
prostire i opušta beskonačno bez granice, tj. da je prepuštena samo dejstvu svojih unutrašnjih afiniteta.
Ljubav se može zamišljati korak po korak, pod jednostavnim dejstvom osečanja. Ljubav traži psihičku probojnost, jačanje osečanja i prodiranje u njihov duh javlja se ( tajanstvena podudarnost...)
koja se zagreva približavanjem . Ljubav se širi sama u sebi, i malo - pomalo, povečava obim svog uticaja na njega - nju, i samim tim ona se stalno uvečava.. Sjedinjuje se sa našom misaono dušom,
deluje na koncentraciju svesti - to je toliko snažan osečaj, to je ljubav koja se povija. Tako je ona razmišljala a On ' to za sad i nije tako važno reče u sebi, pa već videću kad za to dodje vreme, u koliko uopšte dodje....."
Нема коментара:
Постави коментар