Kad čutiš ?Za tebe beše čežnja,
cvet latica, igračica
jutarnja rosna kapljica !
Sve si za čim uzdiše
dubinom duše svoje !
Ona te doziva: čuješ li ?
jecaje, uzdahe njene
a sutra možda tvoje ?
Ti senko što opstaješ
uvek iznova mučiš,
Ona rukama kruži
pa stade, da uhvati senku
na kamen što pade !
Tajanstven zavodnik što
ko vetar iznova hući,
urušavaš glasove čežnje
polako se seliš i sve pred
sobom iznova rušiš.
Dolazi veće,njoj dah ponestaje
ključ života joj uze, podižeš
pogled ključ polako okrečeš !
Svakim danom bez tebe ona
umire lagano...
Ti željo ključaru duše..
i, opet Ti...
Нема коментара:
Постави коментар